Kinezi su u pandemiji korona virusa uveli QR kodove različitih boja koje označavaju zdravstveni status vlasnika mobilnih telefona, što naravno otežava život svima koji ne poseduju uređaje, kao što je recimo, odbegli ubica. Jedno od mnogobrojnih sredstava i alata koje su Kinezi uveli u doba krize COVIDA- 19 je sistem QR kodova različitih boja koji omogućava praćenje ljudi i ograničava njihovo kretanje. Međutim, nedavno je policija otkrila da se takav sistem može koristiti i u drugačije svrhe. Ove nedelje se u policijskoj stanici u istočnom delu grada Hangdžoua pojavio muškarac i rekao da želi da se preda, kako pišu lokalne novine. Izveštaj navodi da je čovek, kad su ga pitali šta je uradio, počeo da plače i kroz suze rekao policajcima da je u bekstvu od 1996. godine, kada je ubio svog komšiju iz sela. Postavlja se pitanje zbog čega se baš sad predao. Ispostavilo se da ne poseduje mobilni telefon, što znači da nema ni zdravstveni kod. Pošto ne može nadležnima da pokaže kod koji se generiše u pametnom telefonu, čovek nije mogao slobodno da se kreće, a što je još gore, nije mogao da pronađe ni stan.
Zdravstveni kodovi predstavljaju vrstu QR kodova koji se generišu u malim programima unutar aplikacija WeChat i Alipay , koje skoro svi korisnici pametnih telefona u Kini imaju. Kineskim građanima se dodeljuje zeleni, žuti или crveni kod, a svaki od njih označava na kom se nivou rizika od zaraze korona virusom nalaze. Ti kodovi su se prvo pojavili u aplikaciji Alipay u Hangdžou još u februaru i sada ih moraju imati svi ljudi širom zemlje koji žele da uđu u javne prostore, kao što su tržni centri, restorani, kancelarije или stambeni kompleksi. Koriste se i za putovanja u druge gradove i provincije.
I dok neki stanovnici kažu da im je drago što postoji takva aplikacija, s obzorom na to da ponovo mogu da otvore firme i nastave sa poslovanjem, drugi smatraju da narušava privatnost. Ljudi koji imaju žuti kod moraju da ostanu u samoizolaciji sedam dana, a oni sa crvenim kodom moraju da budu u karantinu 14 dana. Neki od njih su se žalili da im se na kraju samoizolacije или karantina boja koda nije promenila. Istaknuto je da se kodovi generišu korišćenjem velikih podataka i informacija koje je dao korisnik, uključujući i istoriju putovanja, kao i zdravstveno stanje. Svi ti podaci povezani su sa pravim imenom i prezimenom osobe, njenim brojem telefona kao i sa matičnim brojem. Glavna zabrinutost javlja se zbog toga što sistem nije transparentan u procesu prikupljanja podataka.
U početku je sistem zadavao glavobolje ljudima koji su pokušali da putuju jer se različite provincije oslanjaju na različite zdravstvene kodove. Kina pokušava da reši taj problem tako što uvodi nacionalni sistem zdravstvenih kodova i popušta ograničenja u putovanjima unutar države. Kineska služba za regulisanje tržišta nedavno je objavila nacionalni tehnički standard da bi izjednačila različite zdravstvene kodove u zemlji.