Dekan univerziteta sa koga su potekli mnogi tehnološki titani izjavljuje da je pre deset godina sve njih trebalo podučiti etici. Detinjasti naziv i isto toliko nezreli slogan nekad su bili sasvim dovoljni. Slogan kompanije „Gugl“ bio je „Ne budi zao“. Kompanija „Jahu“ imala je samo uzvičnik, kao da vas je primoravao da budete radosno iznenađeni onim što ima da vam ponudi svaki dan. Društvena mreža „Fejsbuk“ je imala slogan „stvaramo otvoreniji i povezaniji svet.“ Mnoge kompanije iz Silicijumske doline isticale su „da stvaraju svet bolji za život“. Nažalost, izgleda da se malo pažnje obraćalo na to da li se obećanja ispunjavaju, a slogani poštuju.
I sada kada tehnološki giganti doživljavaju slavne trenutke kao vođe ka novom svetu, dekan Univerziteta Stanford Mark Tesje-Lavinj priznaje da njegov univerzitet – koji je iznedrio mnogobrojne mlade i slavne tehnološke titane, kao što su osnivači kompanija „Gugl“, „Instagram“ i „Linkedin“ – nije uspeo mnogo da postigne na polju etike.
U intervjuu za novine „Fajnenšal tajms“, otkrio je da univerzitet namerava da istraži metode podučavanja „etike, sociologije i tehnologije“.
Dok poslednjih nekoliko godina, posmatramo politički i društveni masakr prouzrokovan naglim i nekontrolisanim tehnološkim razvojem, pitamo se kako se toga niko ranije nije setio. Ne možemo reći da do sada nismo čuli izvesne zabrinute glasove, doduše, ne posebno jasne i glasne, kao što su bili oni 2010. godine kad je kompanija „Gugl“ nedozvoljeno upadala u privatne bežične mreže.
Iste godine, niko nije bio posebno glasan u protestima kad je direktor društvene mreže „Fejsbuk“ Mark Zakerberg sa osmehom izjavio da ljudi uopšte nisu zainteresovani za očuvanje privatnosti. Odgovor tehnoloških kompanija uvek je bio neka verzija istog izgovora, a to je: „O, izvinite. Obećavamo, nećemo više nikad.“
Kad god bismo čuli istu izjavu, pomislili smo da se iza nje uvek krije ono što tehnološki giganti, zapravo, misle, a to je: „Uf, baš je dosadno. Gledajte, pametniji smo od vas. Dakle, pustite nas da menjamo svet jer samo mi to možemo jer smo mi izuzetni inženjeri.“
Naravno, promenili su svet. Međutim, menjali su ga toliko brzo i uništili mnogobrojne osnovne vrednosti da stubovi društva – na primer, zakonodavstvo – jednostavno nisu mogli da uhvate korak sa tim promenama.
I sada, kao hiperaktivna deca koja su oduševljena jer su polomila igračku, spustili su pogled i bar su počeli da shvataju da ono što su napravili počinje pomalo sve da nas plaši.
Možda će se na Stanfordu pojaviti nove generacije studenata kojima je srce na pravom mestu, ili bar tamo gde ga možemo pronaći. Raduje i to što je Stanford potpuno otvoren u pokušaju da preuzme vodeću ulogu u obuzdavanju nekontrolisanog preduzetništva u oblasti informatičkog inženjerstva.
Mark Tesje-Lavinj je intervju završio dirljivom izjavom: „Da smo pre sedam do deset godina bili preduzimljiviji, možda bi sve bilo drugačije.“
Možda. Ipak, ako smo za kratko vreme uspeli da pokvarimo svet, koliko bi nam bilo potrebno da ga popravimo? Veštačka inteligencija bi trebalo da nam pomogne. I, naravno, pomoći će nam.