Sve neodoljivo podseća na jezive scene iz Velikog brata. Univerziteti sve više koriste kompjuterske programe da bi nadzirali studente koji polažu ispite. Da li će testiranje tako izgledati u budućnosti? Obrazovne institucije širom sveta su zbog pandemije brzo usvojile softvere za nadziranje ispita, kao što su Examplify, ExamSoft i ProctorU. Tehnologija za nadziranje studenata tokom ispita omogućava da se prate svi oni koji polažu ispite van fakulteta. Studenti mogu da polažu ispite u svojim domovima umesto da neko dežura u prostoriji u kojoj se inače organizuju ispiti. Neki programi jednostavno omogućavaju ispitivaču da daljinski nadgleda studente.
Savremeniji i automatizovaniji softveri za nadziranje ispita preuzimaju kontrolu nad računarom studenta da bi nadgledali i onemogućili sumnjive aktivnosti. Ti programi često koriste veštačku inteligenciju koja prati i ispituje ponašanje studenata na ispitu. Nedavni istraživački rad bavi se etikom automatizovanog nadzora ispita. Isprva smo mislili da takvi programi mogu mnogo da ponude, ali shvatili smo da njihovo korišćenje dovodi do određenih opasnosti i rizika.
Neke obrazovne institucije tvrde da su tehnologije nadziranja ispita neophodne da bi se sprečilo prepisivanje. Neke druge institucije i studenti su zabrinuti zbog prikrivenih opasnosti.
Zbog toga su studenti su organizovali proteste, pokrenuli peticije i podneli tužbe. Smatraju da takav onlajn nadzor tokom ispita dovodi do diskriminacije i predstavlja svojevrsno uznemiravanje i da ih neodoljivo podseća na Velikog brata. Neke kompanije koje se bave spomenutom tehnologijom uzvratile su na napade i u pokušajima da uguše proteste studenata, podnele su tužbe protiv onih koji ih kritikuju.
Šta softver radi?
Automatizovani programi za nadziranje ispita nude alate ispitivačima da bi se sprečilo prepisivanje. Programi mogu da prikupljaju sistemske informacije, blokiraju pristup mreži i analiziraju korišćenje tastature. Mnogi mogu da preuzmu kontrolu nad kamerama i mikrofonima računara da bi snimili ispitanike i njihovo okruženje. Neki programi koriste veštačku inteligenciju da „označe“ sumnjivo ponašanje. Algoritmi za prepoznavanje lica proveravaju da li student još uvek sedi i da li je neko drugi ušao u prostoriju. Programi takođe identifikuju šaputanje, netipično kucanje, neobične pokrete i druge oblike ponašanja koji bi mogli da ukažu na to da student pokušava da prepisuje.
Pošto program „označi” određeno ponašanje, ispitivači mogu dalje da istražuju tako što će pogledati sačuvane video i audio zapise i ispitati studenta.
Zašto se koristiti softver za praćenje polaganja ispita?
Softver za automatizovano praćenje polaganja ispita nastoji da smanji prepisivanje na ispitima koji se sprovode na daljinu – što je neophodno tokom pandemije. Sve dok se ispiti pošteno i ispravno polažu, održaće se vrednost stečenog znanja i veština, a, pored toga, ističe se značaj intelektualnog poštenja. Ispiti su ključni deo zahteva za sticanje diplome u profesionalnim oblastima, kao što su medicina i pravo. Pošteni studenti se zbog prepisivanja nalaze u nepovoljnom položaju. Ako se prepisivanje ne kontroliše, takva situacija bi mogla da podstakne i poštene studente da prepisuju. Kompanije koje prodaju softver za praćenje polaganja ispita tvrde da njihovi alati sprečavaju prepisivanje i omogućavaju da svi studenti budu u istom položaju. Međutim, rad koji smo prethodno spomenuli, dovodi u pitanje sve prednosti koje su kompanije navele.
Dakle, kakvi se problemi javljaju?
Bezbednost
Procenili smo softver i otkrili da se pomoću jednostavnih tehničkih trikova mogu zaobići mnoge zaštite protiv prepisivanja. Dakle, programi i njihovi alati mogu da pruže samo ograničene prednosti. Zahtevati od studenata da instaliraju softver sa tako moćnom kontrolom nad računarom predstavlja bezbednosni rizik. U nekim slučajevima, softver potajno ostaje prisutan na računaru čak i nakon što ga studenti uklone sa računara.
Pristup
Neki studenti možda nemaju pristup odgovarajućim uređajima i brzim internet vezama koje softver zahteva. To dovodi do tehničkih problema koji izazivaju stres i uznemirenost. U jednom slučaju, 41 procenat studenata je imao tehničke probleme.
Privatnost
Praćenje onjaln ispita stvara probleme sa privatnošću. Ako postoji mogućnost video-snimanja, to znači da ispitivači mogu da vide domove studenata i da im detaljno pregledaju lice, a da to niko ne primeti. Takvo praćenje, koje narušava intimu studenata i koje se snima da bi se potencijalno ponovo pregledalo, značajno se razlikuje od tradicionalnog dežuranja na ispitu.
Pravičnost i pristrasnost
Softver za praćenje ispita izaziva značajnu zabrinutost u pogledu pravičnosti. Algoritmi za prepoznavanje lica u softveru koji smo procenili nisu uvek precizni. Još jedan rad koji tek treba da bude objavljen otkrio je da algoritmi koje koriste glavni proizvođači sa sedištem u Sjedinjenim Državama manje precizno identifikuju lica tamnije nego svetlije puti. Takva skrivena diskriminacija može da doprinese jačanju društvenih predrasuda. Mnogi drugi su prijavili slične probleme u softveru za praćenje ispita i tehnologiji prepoznavanja lica uopšte.
Algoritmi za praćenje ispita imaju još jedan nedostatak. Naime, mogu pogrešno da označe netipične pokrete očiju ili glave kod onih koji polažu ispit. To bi moglo da dovede do neopravdanih sumnji o studentima koji nisu neurotipični (čije ponašanje nije uobičajeno) ili koji imaju svojstvene stilove polaganja ispita. Čak i bez automatizovanog nadzora, ispiti su već stresni događaji koji utiču na naše ponašanje.
Istraga neosnovanih sumnji
Obrazovne institucije često mogu da biraju koje će automatizovane funkcije koristiti, a koje će isključiti. Kompanije koje proizvode takve softvere za praćenje ispita mogu da instaliraju „oznake“ kojima upravlja veštačka inteligencija tako da one ne budu dokaz prepisivanja, već samo povodi za istragu mogućeg prepisivanja, koje institucija prema sopstvenoj proceni može da ispita. Međutim, istraživanje i ispitivanje studenata samo po sebi može da bude nepravedno i traumatično kada se zasniva na neosnovanim sumnjama koje su generisale mašine.
Širenje nadzora
Konačno, automatizovano praćenje ispita može da postavi mnogo šira pitanja. Raste zabrinutost javnosti oko nadzora i automatizovanog donošenja odluka. Trebalo bi da budemo oprezni kada uvodimo potencijalno štetne tehnologije, posebno kada nam se nameću bez našeg stvarnog pristanka.
Šta bi trebalo da uradimo?
Važno je da pronađemo metode za pošteno upravljanje ispitima na daljinu. Nećemo uvek moći da zamenimo ispite nekim drugim postupcima procene znanja. Bez obzira na to, institucije koje koriste softver za automatizovani nadzor moraju da preuzmu odgovornost. Dakle, treba sasvim detaljno da objasne studentima kako tehnologija funkcioniše i šta se može dogoditi sa njihovim podacima. Ispitivači bi takođe mogli da ponude smislene alternative uobičajenom polaganju ispita. Ponuda alternativa je od suštinskog značaja za davanje informisanog pristanka. Dok alati za praćenje ispita naizgled nude pravo rešenje, institucije moraju pažljivo da odmere rizike koje sa sobom nosi tehnologija.