Postupak korišćenja naših tela za omogućavanje pristupa raznim uslugama izaziva zabrinutost zbog kompromisa između pogodnosti i privatnosti U školskoj kantini u Gejtshedu, kamere skeniraju lica dece i automatski im naplaćuju hranu pošto ih identifikuju pomoću prepoznavanja lica. Oko 400 kilometara dalje, u severnom Londonu, osoblje u staračkom domu nedavno je učestvovalo u testiranju tehnologije koja koristi podatke o licu da bi se potvrdio njihov status vakcinacije protiv kovida-19. U prodavnicama širom zemlje, pametni CCTV sistem, koji koristi bazu podataka pojedinaca za koje se smatra da su sumnjivi, upozorava zaposlene na potencijalne kradljivce.
U svakom navedenom slučaju, biometrijski podaci su korišćeni da bi se uštedeli vreme i novac. Međutim, sve veća upotreba naših tela za omogućavanje pristupa oblastima javne i privatne sfere pokrenula je pitanja o svemu, od privatnosti do bezbednosti podataka i rasnih problema. Američka kompanija CRB Cunninghams, čija se tehnologija prepoznavanja lica postavlja u kantinama, saopštila je da njeni sistemi ubrzavaju plaćanje i mogu smanjiti rizik od širenja kovida-19 preko kontakta sa površinama. Sistem je prvi put testiran u školi Kingsmedou u Gejtshedu prošle godine i desetine škola su se prijavile za korišćenje te tehnologije.
Međutim, oduševljenje počinje polako da bledi pošto je savet Severnog Eršira suspendovao upotrebu tehnologije u devet škola zbog negativnih reakcija. Odluka da se povuče usledila je nakon što su roditelji i stručnjaci za etiku podataka izrazili zabrinutost da kompromis između pogodnosti i privatnosti možda nije u potpunosti razmotren. Iako se radi o uštedi vremena, postavlja se pitanje da li zbog toga treba imati negde bazu podataka o licima dece. Mnogi stručnjaci smatraju da je korišćenje biometrijskih podataka dece preterani postupak za smanjivanje redova za ručak. Ako naučimo decu da je sasvim normalno da koriste svoje telo za određene transakcije, onda se tako uslovljava celo društvo da koristi sisteme za prepoznavanje lica.
Stručnjaci su zabrinuti da sistemi biometrijskih podataka nisu samo u nekim slučajevima manjkavi, već polako i skoro neprimetno, ali sve više ulaze u naše živote, a mi o tim sistemima imamo samo ograničeno znanje ili ih slabo razumemo.
Postoje primeri koji pokazuju kako upotreba takve tehnologije može da bude autoritarna, a Kina nudi neke od ekstremnijih presedana. Recimo, posle niza krađa toalet-papira iz javnih objekata u parku u Pekingu, od korisnika je zatraženo da se podvrgnu skeniranju lica pre nego što izvuku bilo koji list toalet-papira, a u Šenženu su pešacima koji su prelazili ulicu kad je bilo crveno svetlo postavljali lica na bilbord. U Americi je 2020. godine otkriveno da je malo poznata kompanija pod nazivom Clearview AI prelistala sajtove društvenih medija kao što je Fejsbuk, da bi prikupila podatke o licima korisnika i tako je skupila više od 3 milijarde slika koje bi mogle da budu podeljene policiji.
Neke od tehnologija koje treba da budu uvedene u Velikoj Britaniji izgledaju, na prvi pogled, bezopasnije. Eurostar testira da li se podaci o licu mogu koristiti za ukrcavanje u vozove koji prolaze kroz tunel ispod kanala, koristeći tehnologiju koju je izgradio američki Entrust. Gradonačelnik Mančestera razgovarao je sa kompanijom FinGo, čija tehnologija analizira jedinstveni uzorak vena na prstima ljudi. Primene koje se razmatraju su plaćanje autobusa i dobijanje pristupa univerzitetima i obezbeđivanje lekova na recept, dok je gradski organ za izdavanje dozvola odobrio korišćenje te tehnologije u ugostiteljskim objektima. FinGo kaže da čuva kodiranu verziju uzorka vena prstiju, koju lopovi ne mogu da rekonstruišu obrnutim postupkom, dok se različiti segmenti podataka čuvaju na različitim mestima radi povećanja bezbednosti.
Početkom ove godine, u tri staračka doma u severnom Londonu, londonska kompanija za verifikaciju lica eProov testirala je sisteme koji omogućavaju osoblju da verifikuje svoj kovid-status koristeći svoje lice. Kako tvrde u kompaniji, ta tehnologija se trenutno ne koristi nigde, ali eProov je jedna od nekoliko firmi čiji su sistemi ugrađeni u aplikaciju Ministarstva zdravlja koja se koristi kada pacijenti žele da pristupe uslugama kao što su njihov kovid-status ili kad žele da zakažu termin kod lekara opšte prakse koristeći svoje lice. Takve aplikacije izazvale su zabrinutost među tehnološkim stručnjacima i grupama za zaštitu građanskih sloboda, jer korisnici treba da znaju koliko dugo se čuvaju njihovi podaci, koliko su ti podaci sigurni, pa čak i da li strane agencije za zaštitu zakona mogu da zahtevaju da ih vide.
Drugi stručnjaci ističu da se biometrijska tehnologija oslanja na naše poverenje u ljude koji njome upravljaju. U Moskvi, korisnici poznatog gradskog Metro sistema sada mogu da plaćaju licem, što je sistem koji je, bar za sada, dobrovoljan.
Tehnologija koja je već uobičajena u Velikoj Britaniji izazvala je zabrinutost zbog ugrožavanja građanskih sloboda. Londonska firma FaceWatch prodaje bezbednosne sisteme koji upozoravaju zaposlene u radnji na prisustvo „sumnjivca“ – obično nekoga ko se ponaša čudno ili je ranije uhvaćen u krađi. Počeo je kao sistem za uočavanje džeparoša u Gordonovom vinskom baru u centru Londona, čiji je vlasnik Sajmon Gordon, osnivač firme FaceWatch.
Kamere skeniraju lice svakoga ko ulazi u zgradu i upoređuju ga sa bazom podataka ljudi koje treba posebno proveriti.
Međutim, stručnjaci su zabrinuti jer bi takva tehnologija mogla da dostigne široku upotrebu. Istraživanje je pokazalo da je softver za prepoznavanje lica manje precizan kod obojenih ljudi i žena. Takođe, ukazuju na to da je potencijalno moguće da postojeća ljudska pristrasnost bude ugrađena u navodno neutralnu tehnologiju. U mnogim slučajevima nije jasno kome su takvi sistemi odgovorni i kako pojedinci mogu da ospore odluke koje takvi sistemi donose. „Šta se događa ako sam pogrešno optužen ili me je algoritam pogrešno povezao sa nekim drugim?“, pitaju se stručnjaci. „To je privatna pravda, a vi ste potpuno nemoćni da te greške ispravite.“
Kompanija FaceWatch je saopštila da ne deli podatke o licu koje poseduje sa policijom, iako im može pristupiti ako se prijavi prekršaj. Kompanija je saopštila da smanjuje rizik od pogrešne identifikacije tako što osigurava da su kamere postavljene pri dobrom osvetljenju kako bi se poboljšala tačnost, a svi granični slučajevi se upućuju na neposrednu proveru. Ljudi na listi sumnjivih mogu, kaže, da ospore odluku. Kompanija je dodala da čuva podatke o licu do dve godine i da su šifrovani i zaštićeni kao u banci.
Međutim, stručnjaci napominju da su bezbednosni sistemi koji čuvaju naše biometrijske podatke najsavremeniji samo do onog trenutka kada se u njih nezakonito upadne. Dakle, ne postavlja se pitanje da li je to moguće, već kada će se to dogoditi, jer kako nam je dobro poznato, na internetu sve može da se hakuje. Trebalo bi da budemo oprezni kada je u pitanju uvođenje nove tehnologije samo zato što obećava da će nam olakšati život. Čim se razvije neka inovacija, ona pronalazi svoje mesto u društvu. Ipak, ponekad je cena koju za to plaćamo previsoka.