Tri četvrtine Amerikanaca smatra da kompanije „namerno i planski cenzurišu političke stavove“, otkrila je anketa koju je sprovela firma Pew . Društveni mediji, kao što su Jutjub, Fejsbuk i druge, trude se da brže-bolje uklone i provere istinitost gomile pogrešnih informacija u vezi sa temama kao što su Covid -19 i predsednički izbori 2020. godine, koje se šire na njihovim platformama. Ono što komplikuje napore tih kompanija da kontrolišu sadržaj je činjenica da većina Amerikanaca – bez obzira na to koju partiju podržavaju – smatra da društveni mediji cenzurišu političke stavove, što je otkriveno u anketi koju je sprovela firma Pew. Oko tri četvrtine Amerikanaca smatra da je vrlo verovatno или skoro verovatno da društveni mediji „namerno i planski cenzurišu političke stavove koje ocene kao nepodobne“, otkriveno je u istraživanju. U anketi je ispitano 4.700 Amerikanaca različitih političkih opredeljenja. I dok oni koji pripadaju jednoj или drugoj partiji misle da društveni mediji vrše cenzuru iz političkih razloga, republikanci, njih 90 procenata, više nego demokrate, 59 procenata, smatraju da je to tačno.
Već nekoliko godina, predsednik Tramp i republikanski zakonodavci su se žalili, doduše bez dokaza, da društvene mreže sistematski cenzurišu konzervativni sadržaj. Ti političari i njihove pristalice pokušavali su da podupru svoje stavove navodeći da su nalozi određenih konzervativaca uklonjeni sa platformi i da su ljudi iz Silicijumske doline uvek bili naklonjeni liberalnoj strani.
I dok su društvene mreže i tehnološki stručnjaci jednostavno otpisali takve optužbe jer nije bilo dovoljno dokaza za to, konačno je nova anketa pokazala da u izvesnoj meri ti dokazi i nisu toliko važni, jer je sada opšte prihvaćeni stav da društveni mediji koriste svoju moć da bi podstakli i pogurali određeni politički plan. S druge strane, negativni stav javnosti prema ponašanju i namerama tih kompanija preti da potpuno uništi legitimitet njihovih sve većih napora da provere istinitost informacija i kontrolišu sadržaj, posebno u periodu kad se predsednički izbori približavaju.
Kako su tvrdnje o pristrasnosti postale opšte prihvaćene
Navodi da su društvene mreže politički pristrasne počeli su 2016. godine, kad je u jednoj publikaciji objavljena priča o moderatorima sadržaja u Fejsbuku koji su tada upravljali odeljkom Trending news, koji više ne postoji. Članak je navodio izjavu anonimnih moderatora koji su rekli da sklanjaju desno orijentisane vesti prema slobodnoj proceni urednika. Zbog toga je društvena mreža odustala od prakse da zapošljava ljude koji bi pregledali sadržaj koji se objavljuje, da bi 2018. godine, potpuno ukinula odeljak. U narednim godinama, optužbe za navodne antikonzervativne stavove usredsredile su se manje na aktuelne vesti, a više na pojedince, kao što je pripadnik krajnje desnice Aleks Džouns i njegove teorije zavere koje je objavljivao na stranici InfoWars. Godinama je Džouns koristio društvene medije da bi objavljivao nasilne, ponekad rasističke i opasne teorije zavere (uključujući i to da je pucnjava u Osnovnoj školi „Sendi Huk“ samo prevara) i imao je milione pratilaca.
Kad su Jutjub, Epl i Fejsbuk konačno proterale Džounsa, 2018. godine, jer je neprestano kršio njihova pravila o govoru mržnje, on i njegove pristalice su pokrenule krstaški rat protiv platformi društvenih mreža. Bunili su se protiv tih kompanija i njihove navodne političke pristrasnosti i upozoravali da će se čistka konzervativaca nastaviti. Nisu bili usamljeni u svojim stavovima. Jedan od visoko rangiranih političara iz redova republikanaca složio se sa Džounsom, mada su mu smetali neki njegovi ekstremistički stavovi. U narednim godinama, Tramp i vodeći političari iz republikanske partije neprestano su ukazivali na taj problem.
Stručnjaci kažu da smo ušli u doba u kome političari samo ponavljaju, na mnogo različitih načina, naslove koje su im pružili oni koji objavljuju lažne vesti или manipulišu vestima. Ironično je to što su ekstremisti poput Džounsa prikupili armiju pratilaca na društvenim mrežama, na kojima su uspešno proklamovali teoriju da su te iste kompanije nepravedne prema njima. Ili, kako jedan stručnjak kaže, Amerikanci žive u kući sa ogledalima, gde velika većina ljudi shvata šta rade Fejsbuk i Gugl preko potpuno neutemeljenih tvrdnji koje cirkulišu Fejsbukom i Guglom.
Pošto glavne društvene mreže, kao što su Fejsbuk i Jutjub, ne pružaju uvid или podatke o tome kakvu vrstu sadržaja ljudi vide na platformi или zašto vide или ne vide neki sadržaj, veoma je teško dokazati da ne postoji problem političke cenzure na društvenim mrežama.
Da bi se nekako umanjila zabrinutost republikanskih zakonodavaca, društvena mreža Fejsbuk je organizovala nezavisno nadzorno telo 2019. godine, koje je trebalo da utvrdi da li postoji antikonzervativna pristrasnost. Rezultat celog procesa je bio malo više od zvaničnog popisa svih pritužbi republikanaca i nije uključivao nijedan element realne procene postojanja pristrasnosti na platformi. Podaci koje poseduju neke novinske kuće pokazuju da je konzervativni sadržaj značajno zastupljen na Fejsbuku i da su objave koje su najpopularnije (najviše puta se kliknulo na njih, najviše imaju reagovanja „sviđa mi se“ i najviše se dele) uglavnom one koje dolaze od krajnje desne orijentacije i konzervativnih izvora. Društvena mreža se usprotivila takvom prikupljanju i tumačenju podataka jer kaže da interna metrika pokazuje potpuniju sliku o tome koje se objave naviše pregledaju na platformi, ali javno je podelila samo mali deo tih podataka.
Jedna druga studija, koja je 2019. godine obuhvatila 400 popularnih političkih strana na Fejsbuku, otkrila je da je uspeh konzervativnih strana isto toliko veliki koliko i liberalnih. I dok većina zaposlenih u tehnološkim kompanijama ima tendenciju da se priklanja liberalnim stavovima, nedavni izveštaji navode sa je rukovodstvo u Fejsbuku odlučilo da malo popusti pri proveravanju činjenica da bi izbegli stalne optužbe da je mreža naklonjenija protivnicima konzervativaca.
Čarobnjak iza zavese
I dok se mnogi ljudi pitaju kakav to sadržaj uklanjaju или proveravaju Fejsbuk, Jutjub i Tviter – posebno ako su u pitanju političari na visokom položaju, poput Trampa – istina je da se vrlo mali procenat sadržaja na Fejsbuku i Tviteru uklanja или proverava. Skup algoritama, napravljenih tako da nam prikažu sadržaj koji će nas angažovati i koji ćemo želeti da podelimo sa drugim ljudima, kontroliše najveći deo onog što vidimo na tim platformama. Mnogo toga ne znamo o načinu funkcionisanja algoritama društvenih medija, jer predstavljaju zaštićene informacije. Javnost ne može da uđe u algoritamsku crnu kutiju koja određuje koje članke, fotografije i video-zapise najlakše možemo da pronađemo na mreži. Iako je ljudima lako da se uznemire zbog desničarske objave čija se istinitost proverava или koja se uklanja, teže je razumeti vrstu nevidljivog algoritama koji možda prvenstveno pomaže da se takve desničarske objave istaknu u prvi plan.
Većina ljudi ne može da razume istinu o tome kako funkcioniše Fejsbuk. Uglavnom zamišljaju da postoje čarobnjaci iza zavese koji povlače poluge, što, u stvari, nije prava društvena mreža Fejsbuk, koja je samostalna mašina koja kontroliše koji će se tekstovi, video-sadržaji i slike istaći u prvi plan, a sve iz komercijalnih pobuda. Možda bi potencijalno to moglo da se reši, između ostalog, ako bi društvene mreže mnogo otvorenije govorile o vestima koje cirkulišu po platformama i koje vrste vrhunskih priča dobijaju najviše klikova, sviđanja i koje se najviše dele. Tada bismo mogli da prestanemo da razgovaramo o navodnoj pristrasnosti. Iako direktori Fejsbuka i Jutjuba verovatno nisu čarobnjaci koji rade iza zavese i manipulišu političkim stavovima ljudi, ipak moramo reći da su to kompanije koje kontrolišu kako stotine miliona Amerikanaca dolazi do vesti svaki dan.
Sada su ulozi u Americi najveći. Lekari kažu da pogrešne medicinske informacije koje se šire društvenim mrežama bukvalno ubijaju ljude koji više veruju onom što pročitaju na internetu nego savetima medicinskih stručnjaka. Usred toga se Amerika priprema za predsedničke izbore tokom pandemije, kad su ljudi uplašeni или ne mogu lično da glasaju. Već se neverovatna zbrka oko glasanja putem pošte proširila društvenim mrežama – zahvaljujući Trampu – što je zabrinulo neke borce za građanska prava, koji stalno teraju Fejsbuk i Tviter da postave stroga pravila u vezi sa proverom pogrešnih navoda, bez obzira na to ko ih objavljuje.
Prema studiji firme Pew , više od 70 procenata demokrata odobrava postupak obeležavanja objava političara ako su netačne, dok samo 35 procenata republikanaca deli takvo mišljenje. Ako Amerikanci ne mogu da imaju poverenja u to da će društveni mediji kontrolisati sadržaj o tim temama, postavlja se važno pitanje, a to je, u koga će imati poverenje i u koje će informacije konačno poverovati.