Protestanti uzvikivali psovke ispred zgrade Ministarstva prosvete. Britanska vlada je izjavila da učenici u Engleskoj i Velsu više neće dobijati ispitne rezultate koji su zasnovani na kontroverznom algoritmu posle optužbi da je sistem pristrastan i da se zbog toga učenici iz siromašnijih slojeva društva nalaze u nepovoljnijem položaju. Izjava je usledila pošto su tokom vikenda organizovani protesti čiji su učesnici uzvikivali pogrdne reči ispred zgrade Ministarstva prosvete.
Umesto toga, učenici će dobiti ocene zasnovane na procenama svojih nastavnika jer su zvanični završni ispiti posle završetka srednje škole otkazani zbog pandemije. Posle te objave, isti postupak biće sproveden i u Škotskoj, gde je algoritam smanjio ocene u 125.000 slučajeva.
U Velikoj Britaniji učenici na kraju srednje škole polažu ispite nivoa A (engl. advanced level – napredni nivo) i to uglavnom kad navrše 18 godina. To su završni ili maturski ispiti koji se polažu pre polaska na fakultet i imaju veliki uticaj na to koji će fakultet upisati. Univerziteti šalju ponude na osnovu pretpostavljenih ocena na ispitima na naprednom nivou i, uglavnom, učenik treba da dobije određene ocene da bi osigurao mesto na željenom fakultetu. Drugim rečima, to je oduvek bio vrlo stresan period godine za sve učenike koji žele da nastave obrazovanje, čak i pre nego što je državni ispitni odbor odlučio da upotrebi kontroverzni algoritam da bi procenio njihove ocene. Kancelarija za regulisanje ispita i upisa (engl. Office of Qualifications and Examinations Regulation (Ofqual )) oslanjala se na dva podatka da bi izračunala ocene: rangiranje učenika u okviru škole i na prethodni uspeh same škole. Sistem je napravljen tako da generiše rezultate, na nacionalnom nivou, koji su vrlo sličnim onima iz prethodnih godina. Sve u svemu, algoritam je došao do zaključka da su ovogodišnji rezultati nešto bolji nego što su bili prethodnih godina. (Procenat učenika koji su dobili ocene od 3 do 5 povećao se za 2,4 posto u odnosu na prošlu godinu.)
Međutim, algoritam je uz to smanjio ocene koje su nastavnici predvideli. Naime 35,6 procenata ocena smanjeno je za jednu ocenu dok je 3,3 procenta ocena smanjeno za dve, a 0,2 procenta za tri ocene. Dakle, skoro 40 procenata ocena je smanjeno. Takva odluka, koju je doneo algoritam, značajno je uticala na život velikog broja mladih ljudi koji su morali da dostignu određene predviđene ocene da bi sebi mogli da obezbede mesto na fakultetu koji žele da upišu. Da bi cela situacija bila još gora, ispostavilo se da su podaci pokazali da su privatne škole (one u kojima se plaća školarina i koje se nazivaju „nezavisne“) imale značajnu korist od algoritamske procene ispitnih rezultata. Naime, algoritam je u tim školama podigao broj odličnih ocena za 4,7 procenata u odnosu na prošlu godinu, dok je u državnim školama to povećanje bilo više nego upola manje, dakle 2 procenta.
Izgleda da postoje razni faktori koji su uticali na to da algoritam pokaže pristrasnost. Prema jednoj teoriji, algoritamski pristup se razlikovao u zavisnosti od toga koliko se učenika opredelilo da polaže jedan predmet na završnom ispitu, što je dovelo do toga da je manji broj ocena smanjen u privatnim školama, u kojima se manje učenika opredeljuje za jedan predmet. Ističe se i činjenica je da je algoritam bio vrlo srećan što može da poveća broj neprelaznih ocena i smanji broj odličnih, a jedan univerzitetski profesor je istakao i druge propuste koje su napravili prosvetni zvaničnici.
U suštini, kako je algoritam posvetio izuzetnu pažnju prethodnim uspesima jedne škole, doveo je do toga da izuzetni učenici budu u nepovoljnom položaju u lošim školama, u kojima se individualni rad jednostavno izgubi u statističkim podacima. Istovremeno, algoritam je bio mnogo popustljiviji prema prosečnim učenicima u boljim školama. Rezultati su izazvali ogromno ogorčenje delimično i zbog toga što su posledice korišćenja algoritma otkrile ono što mnogi vide kao širu pristrasnost obrazovnog sistema u Velikoj Britaniji. Iako će mnogi pozdraviti odluku vlade da odbaci ocene do kojih je došao algoritam, ipak postoje i problemi u vezi sa predviđenim ocenama koje su ponudili nastavnici. Prema nekim studijama, i te ocene mogu imati dozu rasne pristrasnosti. Jedna studija koja je sprovedena 2009. godine predvidela je da će deca pakistanskog porekla imati slabiji rezultat (62,9 procenata) od svojih vršnjaka bele rase na ispitima iz jedne grupe predmeta. S druge strane, ispitni rezultati dečaka crne rase ili onih koji su poreklom sa Kariba se poboljšavaju kada se procenjuju anonimno, počevši od uzrasta od 16 godina.