Velike medijske kuće u Velikoj Britaniji zahtevaju sprovođenje nezavisnog nadzora nad društvenim mrežama

Vodeće medijske kuće i dobavljači interneta u Ujedinjenom Kraljevstvu traže od vlade da uvede nezavisni regulatorni nadzor nad sadržajem koji se pojavljuje na društvenim mrežama „Fejsbuk“, „Jutjub“, „Tviter“ i ostalima. Grupa medijskih i internet operatera u strogo zakonsko regulisanoj privrednoj grani okupila je i državni i komercijalni sektor i objavila u novinama „Sandej telegraf“ zajedničko pismo koje su potpisali rukovodioci kompanija „Bi-Bi-Si“, „Aj-Ti-Vi“, „Kanal 4“, „Skaj“, „Bi-Ti“ i „Totok“. Tvrde da postoji hitna potreba za uvođenjem nezavisnog nadzora nad društvenim mrežama, ali postoji i suprotna tvrdnja da će takav postupak dovesti do ogromne cenzure jer tehnološke kompanije već i same vrše izbor između onog što će se pojaviti i onog što neće dozvoliti da se pojavi na njihovim platformama.

Oni koji se zalažu za nezavisni nadzor kažu da je neophodan da bi se obezbedile „odgovornost i transparentnost“ odluka koje se u tom slučaju donose i kako se navodi u pismu: „Neophodno je odmah sprovesti nezavisni nadzor nad odlukama koje se donose, kao i veću transparentnost. Ne govorimo o sprovođenju cenzure nad internetom, već o tome da najpopularnije internet platforme učinimo bezbednijim tako što će se obezbediti odgovornost i transparentnost odluka koje te privatne kompanije donose.“

„Mislimo da nije moguće, a nije ni opravdano, da očekujemo da će internet kompanije i društvene mreže moći da odluče o prikladnim i neprikladnim sadržajima bez pomoći nekog nezavisnog tela“, dodali su u pismu. Zahtevi za regulisanjem funkcionisanja platformi društvenih mreža čuju se sa raznih strana i iz mnogih država, a političari su uvideli da je to odlično polje za osvajanje političkih poena. (I, zaista, kompanija „Gugl“ je najnovija Trampova vreća za udaranje.)

Ipak, zakonodavci širom sveta se trude da odgovore izazovu kako da regulišu platforme koje su postale toliko popularne i zbog toga izuzetno moćne. (Nemačka je uvela zakon kojim se uređuju društvene mreže posle oštrih kritika govora mržnje, ali još se ne primenjuje u potpunosti.)
Vlada Ujedinjenog Kraljevstva je poslednjih godina dala niz predloga u vezi sa bezbednošću na internetu, a grupa sačinjena od medijskih kuća i telekomunikacionih kompanija tvrdi da je to „najpovoljnija prilika“ da se reaguje protiv, kako su nazvali, „svih potencijalnih opasnosti na mreži“ i dodali da su ih „društvene mreže učinile još ozbiljnijim“.

Vlada radi na proceduralnom dokumentu koji se odnosi na bezbednost na internetu, a „Telegraf“ kaže da potencijalne intervencije o kojima se trenutno nezvanično razgovara obuhvataju stvaranje tela prema pravilima Odseka za standarde oglašavanja Ujedinjenog Kraljevstva (koje podnosi izveštaje medijskom regulatornom telu „Ofkom“) koje bi nadgledalo društvene mreže „Fejsbuk“ i „Tviter“ i kompaniju „Gugl“ i odlučilo treba li ukloniti sadržaj na koji su se korisnici žalili.

Novine dodaju da predlagači takve procedure smatraju da nadzor ne bi trebalo nametati, odnosno da bi trebalo da bude dobrovoljan, ali potkrepljen pretnjom da će morati da podnesu zakonske posledice ako ne poboljšaju okruženje na mreži. (Takav postupak je sprovela i Evropska unija po pitanju govora mržnje.)

Portparol vlade je izjavio, reagujući na pismo: „Jasno smo istakli da treba više da se učini u slučaju borbe protiv opasnosti na mreži. Potpuno smo posvećeni donošenju zakona koji bi takvo stanje promenili.“ Tehnološke platforme su uzvratile da one nisu medijske kuće, nego platforme. Ipak, njihovi algoritmi nesumnjivo stvaraju hijerarhiju u informacijama – i dele ih naveliko. Istovremeno, koriste sopstveni sistem standarda zajednice i pravila o sadržaju i sprovode ih (uvek nesavršeno i nedosledno) kad pokušavaju da ublaže posledice onog što se već dogodilo.

Propusti u naizgled savršenoj spoljašnjosti već su uočljivi – bez obzira na to da li se radi o masovnoj manipulaciji platforme „Fejsbuka“ koju je sproveo Kremlj ili nekoj naivnijoj i manjoj, ali, u svakom slučaju, neuspeh je očigledan. Jasno vidimo da postoje ozbiljna ograničenja samostalnog uređivanja u kome kompanije uživaju. U međuvremenu, uticaj neuspešnih odluka u vezi sa sadržajem i ublažavanja posledica sve više se osećaju – a sve zbog ogromnog uticaja „Fejsbuka“ i „Jutjuba“ kompanije „Gugl“.

Parlamentarni komitet u Ujedinjenom Kraljevstvu koji istražuje uticaj društvenih mreža na širenje pogrešnih informacija o demokratiji nedavno je preporučio stvaranje treće kategorije koja bi regulisala tehnološke gigante, a koja ne bi morala da bude ni platforma ni medijska kuća, ali bi strogo utvrdila njihove obaveze. U prvom izveštaj komiteta kome je prethodila dugačka i dramatična istraga ove godine (govorimo o skandalu sa „Kembridž analitikom“, „Fejsbukom“ i zloupotrebom podataka) traži se da se društvene mreže oporezuju, a novac bi se iskoristio za investiranje nadzora nad zaštitom podataka i poboljšanjem kontrole prestupa vezanih sa zloupotrebom podataka.

Komitet je predložio da bi društvenim mrežama trebalo nametnuti i porez koji bi se uložio u razvijanje digitalne pismenosti građana koja im je neophodna da bi se snašli u svemu što se širi na njihovim platformama. Grupa je u pismu istakla svoja ulaganja u Ujedinjenom Kraljevstvu preko plaćanja poreza, stvaranja originalnog sadržaja ili infrastrukture brzog interneta. S druge strane, tehnološki giganti u Sjedinjenim Državama stalno su na udaru optužbi da ne doprinose dovoljno u državnu blagajnu zbog načina organizovanja svog poslovanja.

Tipičan odgovor tehnoloških kompanija na pitanje o porezu je da uvek redovno plaćaju koliko im je određeno. Međutim, iako se tehnički pridržavaju komplikovanih poreskih zakona, to neće ublažiti uništavanje ugleda s kojim bi mogli da se suoče ako ljudi budu smatrali da sve više iskorišćavaju, a manje doprinose državi.

5004-velike-medijske-kuce-u-velikoj-britaniji-zahtevaju-sprovodenje-nezavisnog-nadzora-nad-drustvenim-mrezama