Gigant društvenih medija ponudio je besplatni pristup internetu i tako okupio korisnike mobilnih uređaja tamo gde su stalno pod njegovim budnim okom. Stručnjak za bezbednost Brus Šnajer je jednom prilikom izjavio da je „nadzor poslovni model interneta“. Kao i sve upečatljive generalizacije, i ta je bila malo previše uopštena. Naime, njegova tvrdnja je sasvim tačna ako pod „internetom“ podrazumevamo usluge određenog broja gigantskih tehnoloških kompanija, posebno „Fejsbuka“ (uključujući WhatsApp i Instagram), „Gugla“ (uključujući YouTube ), „Tvitera“ i „Amazona“. Nevolja je u tome (i to je ono zbog čega je Šnajerova izjava moćna) što su za veliki deo umreženog čovečanstva, posebno za stanovnike siromašnijih zemalja, ti „ograđeni vrtovi“ zaista ono što ljudi smatraju „internetom“. I to nije slučajno. Iako su kineski pametni telefoni svuda prilično jeftini, mobilni podaci imaju tendenciju da budu preterano skupi u siromašnim zemljama. Dakle, ponuda zapadnih tehnoloških kompanija sastoji se u tome da su naknade za prenos podataka male ili ravne nuli ako pristupite internetu pomoću njihovih aplikacija, ali ako pokušate da izađete iz tih ograđenih prostora, cene su prilično visoke.
„Fejsbuk“ je prva kompanija koja je uvidela prednosti i potencijale takve strategije. Ponudila je milijardi novih korisnika u do tada zapostavljenim delovima sveta mogućnost da se povežu na internet i tako smanjila digitalni jaz između globalnog severa i juga. Dakle, kao filantropska inicijativa, prvo se pojavila internet.org, a zatim promenila naziv u Free Basics . Ta aplikacija je korisnicima omogućila pristup malom broju veb-stranica i usluga sa kojih su skinute fotografije i video-snimci i koje su tako mogle da budu pregledane bez plaćanja prenosa mobilnih podataka. Kompanija je rekla da aplikacija Free Basics korisnicima omogućava da okuse čari interneta, ali i da uvide vrednost međusobnog povezivanja. Međutim, u svemu je najveća pogodnost bila ta što je kompanija tim novim korisnicima omogućavala pristup internetu. Fejsbuk, kao kapija ka internetu, predstavljala je podrazumevano podešavanje u onlajn svetu u kome većina ljudi nikada ne menja podrazumevane vrednosti i tako je funkcionisala kao prolaz ka zavisnosti od interneta.
Kompanija je bila prilično neprijatno iznenađena kad je shvatila da aplikacija Free Basics nije oberučke prihvaćena u svim ciljnim oblastima. Naime, najglasnije protivljenje čulo se iz Indije, najvažnijeg tržišta van Zapada, gde su je nezahvalni protivnici doživljavali kao primer „digitalnog kolonijalizma“. Konačno, nadležni za telekomunikacije blokirali su aplikaciju uz obrazloženje da krši princip mrežne neutralnosti, jer daje prednost nekim vrstama sadržaja ne mreži dok, istovremeno, neke druge sadržaje efikasno blokira. Izgleda, međutim, da aplikacija Free Basics postaje sve popularnija van granica Indije. Koristi je blizu 100 miliona ljudi u 65 zemalja, uključujući 28 država u Africi.
Prošlog maja, kompanija je pokrenula novu aplikaciju Free Basics 2.0, koju je nazvala Discover. To je mobilna aplikacija koja može da se koristi za pregledanje bilo koje veb-stranice pri čemu se koriste dnevni besplatni podaci koje obezbeđuju mobilne mreže koje učestvuju u projektu kompanije. U stvari, aplikacija uklanja sav sadržaj veb-stranice koji zahteva prenos mobilnih podataka (dakle, slike, video i audio sadržaj) i prikazuje ogoljenu verziju veb-stranice. Kompanija kaže da ispituje metode kojim bi pomogla ljudima da što duže ostanu na internetu, jer su mnogi korisnici širom sveta i dalje nedovoljno povezani i redovno napuštaju internet tokom određenog vremenskog perioda kada potroše sve besplatne podatke koje imaju tog dana. Aplikacija Discover je napravljena da pomogne da se prevaziđu ti nedostaci i da ljudi ostanu povezani dok ponovo ne kupe vreme na internetu. Zvuči dobro, a? Međutim, nedavno istraživanje funkcionisanja aplikacije na Filipinima otkrilo je da različite veb-stranice imaju različit tretman. Na primer, prilikom pristupanja Fejsbuku pomoću aplikacije Discover, sa veb-stranice nije bilo uklonjeno mnogo podataka. Recimo, sa Instagrama je bilo sklonjeno samo 4 procenta fotografija, dok je sa nekih drugih, na primer, sa YouTube -a ili platforme za e-kupovinu Shopee, bilo sklonjeno čak 65 procenata slika. Zaključeno je da je aplikacija pružila usluge Fejsbuka mnogo funkcionalnije od usluga njenih konkurenata. Kad su kompaniju optužili za pristrasnost, rekla je da je u pitanju „tehnička greška“, koja je u međuvremenu ispravljena.
Možda i jeste ispravljena, ali možda ne bi bilo pametno verovati onome što „Fejsbuk“ ima da kaže na takva pitanja. Nedavno je kompanija svojim korisnicima ponudila Onavo Protect, besplatnu aplikaciju za virtuelnu privatnu mrežu (VPN) koja će zaštititi njihovu privatnost. Australijska komisija za konkurenciju i potrošače ( ACCC) sada tuži kompaniju zbog korišćenja Onava za navodno špijuniranje korisnika. „Kroz Onavo Protect“, rekao je regulator, „kompanija „Fejsbuk“ je prikupljala i koristila vrlo detaljne i dragocene podatke o ličnim aktivnostima hiljada australijskih potrošača u svoje komercijalne svrhe, što smatramo da je potpuno u suprotnosti sa obećanjima o zaštiti, tajnosti i privatnosti, što je bilo presudno za promociju ove aplikacije.“ Kompanija je odgovorila da je „uvek bila otvorena u vezi sa informacijama koje prikuplja i načinom njihovog korišćenja“, da je sarađivala u istrazi komisije i da će „nastaviti da brani“ svoj stav kao odgovor na optužbe regulatora.
Shvatate poentu? Možda nadzor nije jedini poslovni model interneta. Licemerje nije daleko.