Doktor Kamran Kan, naučni istraživač iz Kanade, koji je predvideo pojavu pandemije uzrokovane virusom COVID -19 kaže da će se uz pomoć velikih podataka upravljati budućim epidemijama. Doktor Kan, koji je među prvima predvideo smrtonosno širenje COVID A -19, kaže da je svetu potreban novi način nadzora i reagovanja na izbijanje bolesti. Onog trenutka kad je napravio softver BlueDot koji predviđa izbijanje pandemije, odlučio je da napravi „požarni alarm“ koji bi detektovao pojavu različitih bolesti širom sveta. Kan i njegov tim koji se sastoji od pedeset stručnjaka koristili su velike podatke i veštačku inteligenciju da bi obavestili svet o izbijanju potencijalno opasne i ozbiljne virusne infekcije tri dana pre Svetske zdravstvene organizacije, iako su mnogo ranije uspeli da uoče znake izbijanja i širenja zaraze.
Uobičajeno je da se na objavu širenja takve infekcije čeka suviše dugo, kako kaže profesor medicine i javnog zdravlja na Univerzitetu u Torontu, a medicinske službe i javnost podatke dobijaju još kasnije. Prema njegovi rečima, svet se menja, a bolesti se pojavljuju mnogo češće i imaju mnogo jači uticaj na svetsku populaciju. Veliki podaci i veštačka inteligencija mogu da posmatraju širenje bolesti iz „ptičije perspektive“ širom sveta u realnom vremenu, što će omogućiti ljudima da brže deluju u obuzdavanju izbijanja zaraza.
Dodaje da bi trebalo da počnemo odmah da ih koristimo i to u drugom talasu pandemije COVID A -19, a i posle toga. Danas je priča o njegovom softveru BlueDot postala popularna širom sveta. Naime, softver pretražuje stotine hiljada izvora informacija na 65 jezika širom sveta 24 sata dnevno, svakog dana, da bi uočio naznake da se dešava nešto neuobičajeno. Kan je prve naznake da se nešto neobično dešava u Vuhanu u Kini dobio već za Novu godinu. Algoritam je pokupio objavu na jednom blogu na kineskom u kome je opisana pojava zapaljenja pluća od koje je obolelo oko 20 ljudi.
Za nekoliko sekundi program je uspeo da pročešlja međunarodne avionske letove i njihove rute, naravno u obliku potpuno anonimnih podataka, i tako predvidi 20 mesta na kojima bi zaraza mogla da se proširi. Algoritam je opisao izbijanje zaraze koja je bila zabrinjavajuće slična epidemiji SARS-a 2003. godine. Kan i njegov tim su svoje rezultate objavili u naučnom časopisu 6. januara i tako ih stavili na uvid naučnoj zajednici. Kad se virus pojavio u Bangkoku na Tajlandu 13. januara, požarni alarm se već oglasio. „Ako vidite da se slučaj zaraze pojavio van Vuhana u nekoj drugoj zemlji, to znači da je pojava epidemije mnogo veća od nekoliko desetina slučajeva. Možda možemo govoriti o stotinama ili hiljadama“, kaže Kan.
„U tom trenutku, bili smo izuzetno zabrinuti.“
Od 20 mesta na kojima je program BlueDot predvideo da će se epidemija proširiti, 12 je bilo među prvim odredištima koja su prijavila izbijanje epidemije novog korona virusa. Nekoliko žeravica požara se pojavilo u Kanadi i požar je počeo da se širi. Podaci se koriste da bi se pratilo da li ljudi poštuju socijalnu distancu. I dok se kanadski zdravstveni sistem borio da ručno izbroji potvrđene slučajeve zaraženih širom zemlje zbog zastarelog sistema prikupljanja podataka, Kanov tim u Torontu je iskoristio tehnologiju koju su stvorili da procene koliko se ljudi pridržavaju saveta koje je dao zavod za javno zdravlje. Koristeći anonimne podatke sa pametnih telefona, pratili su ljude, procenjivali koliko se kreću dok su ih zdravstvene vlasti podsticale da ostanu kod kuće.
Kan taj proces naziva aparatom za gašenje požara, funkcijom velikih podataka tokom pandemije, koja omogućava zdravstvenim radnicima da svoje napore usmere tamo gde su najpotrebniji. „Kad odjednom imate toliko mnogo obolelih, a ljudski resursi u sektoru javnog zdravlja su ograničeni, onda ne možete biti svuda i na svakom mestu“, kaže Kan. I dok se Kanada udaljava od vrha prvog talasa pandemije, a ljudi ponovo počinju da se kreću u državi i po celom svetu, požarni alarm će sigurno biti od izuzetne važnosti, kaže Kan. Problemi se mogu pojaviti u bilo kom delu planete, a mi se moramo truditi da budemo spremni da svaku žeravicu što pre uočimo i ugasimo.