Vest o kompanijinim tehnologijama veštačke inteligencije koje će se koristiti za potrebe američke vojske u programu bespilotnih letelica izazvala je oprečne komentare u kompaniji i van nje. Sistemi veštačke inteligencije TensorFlow kompanije Google koriste se u projektu Maven koji je pokrenulo američko Ministarstvo odbrane u julu prošle godine. Projekat bi koristio mašinsko učenje i veštačku inteligenciju u analizi ogromnog broja snimaka koje su napravile bespilotne letelice. Prvobitna namera je bila da veštačka inteligencija analizira video-zapise, utvrdi značajne objekte i označi ih da bi ih analitičar kasnije pregledao.
Šef Tima za funkcionisanje algoritama u ratnim uslovima pri Ministarstvu odbrane izjavio je u julu: „Ljudi i računari radiće zajedno da bi sistemi naoružanja brže i bolje prepoznavali objekte. Nadamo se da će takav proces omogućiti analitičaru da obavi dva ili tri puta više posla, što nam je, konačno, cilj.“
U projekat Maven uložen je deo od 7,4 milijarde dolara koje je Ministarstvo odbrane potrošilo na veštačku inteligenciju i obradu podataka. Projekat obuhvata i saradnju Pentagona sa različitim naučnicima i stručnjacima na polju veštačke inteligencije i obrade podataka. Prema nekim izveštajima, tehnologija se već koristi u borbi protiv Islamske Države.
Portparol kompanije je izjavio da je projekat još u fazi testiranja u Ministarstvu odbrane i da bi trebalo da obezbedi TensorFlow API otvorenog koda koji može da pomogne u prepoznavanju objekata na osnovu neklasifikovanih podataka. Tehnologija označava slike koje treba da pregleda analitičar i ne koristi se u napadima.
Kompanija već dugo sarađuje sa vladinim agencijama obezbeđujući im tehnologiju i usluge zajedno sa kompanijama Amazon i Microsoft , ali saradnja na projektu Maven izazvala je žučne rasprave unutar giganta. Zaposleni su bili ogorčeni kad su otkrili kako se koristi veštačka inteligencija koju je kompanija razvila. Upotreba mašinskog učenja u vojne svrhe, svakako, izaziva opravdanu zabrinutost. Zaposleni u kompaniji aktivno razmatraju taj vrlo ozbiljan problem i nastavljaju da razvijaju procedure da bi zaštitili i odbranili razvoj i upotrebu tehnologija mašinskog učenja.
Nekadašnji izvršni direktor kompanije Alphabet Erik Šmit i izvršni rukovodilac kompanije Google Majlo Medin članovi su Odbora za inovacije u odbrani i savetuju Pentagon na polju računarstva u oblaku i sistema podataka. Što se tiče prethodnih ugovora koje je kompanija imala u vezi sa odbranom, može se reći da su bili vrlo raznoliki. Kad je kupila firmu Shaft koja se bavila izradom robota, kompanija je odmah povukla sisteme i poništila ugovore koji su se odnosili na odbranu i kupovinu inovativne firme Skybox koja se bavila satelitima. Kad je došla u posed firme Boston Dynamics, koja se bavila robotima, pokušala je da napravi robotičkog konja za mornaričku pešadiju, ali marinci nisu bili zainteresovani jer je bio suviše bučan.
Za razliku od konkurenata – Amazona i Microsoft- a – kompanija Google ne može da ponudi servise u oblaku za informacije koje su klasifikovane kao poverljive.
Kad je kompanija 2014. godine kupila britansku firmu DeepMind koja se bavila veštačkom inteligencijom, postavljena je tabla sa moralnim načelima upotrebe veštačke inteligencije čiji je zadatak da preispita kako se koristi veštačka inteligencija koju je razvila kompanija. Međutim, detalji sa table i dalje, tri godine kasnije, nisu poznati javnosti.