Iako kompanije „Amazon“ i „Majkrosoft“ tvrde da veštačka inteligencija može da pročita osećanja ljudi, stručnjaci kažu da je to ipak, prilično neprovereno i nesigurno. Tehnologija prepoznavanja lica testira se u poslovnim kompanijama i državnim institucijama i koristi se za nadgledanje kao i proveravanje radnog vremena zaposlenih. Kompanije koje se bave tom tehnologijom obećavaju mogućnost uvođenja još detaljnijih procedura. Automatsko prepoznavanje osećanja uskoro bi moglo da pomogne robotima da bolje razumeju ljude или da detektuju razbesnele vozače za volanom.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da algoritmi za prepoznavanje lica koji pokušavaju da prepoznaju različita osećanja mogu biti zasnovani na vrlo nesigurnim naučnim osnovama. Te tvrdnje su deo godišnjeg izveštaja instituta „Nau“, neprofitne organizacije koja se bavi uticajem veštačke inteligencije na društvo. Izveštaj obuhvata i preporuke za regulisanje veštačke inteligencije i za veću transparentnost u privredi.
Problem se danas javlja zbog toga što se veštačka inteligencija mnogo koristi u društvenim kontekstima. Antropologija, psihologija i filozofija su izuzetno značajne, ali ljudi koji se njima bave nemaju tehničko znanje i iskustvo, kaže Kejt Kroford koja je suosnivač Instituta, zapaženi profesor na Njujorškom univerzitetu i istraživač u „Majkrosoftovom“ odeljenju za istraživanja. Suštinski, sužavanje veštačke inteligencije dovelo je do otvorenog prihvatanja određenih struja u psihološkoj literaturi koje su se pokazale nepouzdanim.
Krofordova i izveštaj instituta ukazuju na sistem koji se uobičajeno koristi za kategorizaciju izraza lica u sedam osnovnih osećanja, prema učenju psihologa Pola Ekmana. Njegov rad koji proučava izraze lica u zajednicama koje su odvojene od savremenog društva tvrdi da su izrazi lica univerzalni. Takav stav potpuno odgovara istraživačima koji se bave veštačkom inteligencijom pošto se veliki deo veštačke inteligencije koja se danas koristi bavi kategorizacijom kompleksnih slika i zvukova.
Kompanija „Amazon“ prodaje tehnologiju prepoznavanja lica koja ima sposobnost da prepozna osećanja. „Majkrosoft“ je prati u tom procesu. Popis osećanja za koja „Majkrosoftov“ aplikacioni programski interfejs „Emoušn“ tvrdi da može prepoznati isti je kao i Ekmanov spisak emocija za koje tvrdi da postoje univerzalni izrazi lica. Štaviše, već je u upotrebi u proizvodima kompanije „Pivothed“ koja pravi pametne naočare da bi se uživo prenosio stav svakog zaposlenog, kako piše na sajtu „Majkrosofta“.
Ipak, načini prikazivanja osećanja na ljudskom licu mnogo su kontekstualnija nego što se prethodno mislilo – što dovodi u pitanje ispravnost Ekmanovih kategorija. Skupljene obrve mogu da znače da je čovek besan, ali u nekom drugom kontekstu, možda znače da osoba razmišlja или da čkilji zbog jakog sunca. Nekom hipotetičkom robotu koji bi mogao da čita misli bilo bi potrebno ogromno znanje i savršeno poznavanje konteksta da bi mogao da prepozna nečija osećanja u određenom trenutku.