Debata o automatizaciji poslova pomoću veštačke inteligencije
Zahuktava se debata oko toga da li će veštačka inteligencija automatizovati poslove. Protivnici veštačke inteligencije tvrde da tim statističkim modelima nedostaje kreativnost i intuicija ljudske radne snage i da su zbog toga osuđeni na specifične zadatke koji se ponavljaju. Međutim, takav pesimistički stav u osnovi potcenjuje moć veštačke inteligencije. Dok je automatizacija poslova pomoću veštačke inteligencije već zamenila oko 400.000 radnih mesta u fabrikama u Sjedinjenim Državama od 1990. do 2007. godine, a planira se da zameni još dva miliona, veštačka inteligencija danas automatizuje oblasti u mnogim privrednim granama na mnogo suptilniji način.
Roboti u službi pisanja
Uzmimo primer pisanja. Veštačka inteligencija može lako da generiše tekst koji se ne razlikuje od onog kojeg je napisao čovek. Takva vrsta automatizacije poslova pomoću veštačke inteligencije zamenjuje radnike tako da običan posmatrač to ne može da primeti. Na primer, popularna aplikacija za pisanje tekstova, Rytr, zasnovana na veštačkoj inteligenciji ima preko 600.000 korisnika i svakim danom ih je sve više. Drugim rečima, preko pola miliona ljudi koristi samo Rytr da u potpunosti ili delimično automatizuje svoje pisanje. Procenjuje se da postoji nešto više od milion pisaca širom sveta, koji se sve češće nadmeću sa robotima koji se ne umaraju, ne treba ih platiti, a pri tom mogu da generišu neograničenu količinu sadržaja. Posledice takvog stanja su ozbiljne. Dok se na početku predviđalo da će razvoj veštačke inteligencije ostaviti bez posla radnike koji se bave fizičkim radom ili obavljaju poslove koji se ponavljaju, sada vidimo da će i mnoge školovane ljude koji se, u ovom slučaju, bave pisanjem sadržaja, ugroziti razvoj veštačke inteligencije.
Roboti u službi korisničke podrške
Međutim, spomenuti trend nije ograničen samo na pisanje. Veštačka inteligencija, takođe, automatizuje poslove u službi za korisnike, računovodstvu i nizu drugih profesija. Mnoge kompanije koriste veštačku inteligenciju da automatizuju korisničku podršku. Kupac veoma čestu tu promenu ne primećuje, odnosno, ne zna da li razgovara sa biološkom inteligencijom ili mašinom. Sve veći broj korisničkih usluga koje pokreće veštačka inteligencija ima ozbiljan uticaj na radnu snagu. Procenjuje se da se 85 procenata interakcija sa klijentima već obavlja bez ljudske interakcije. Prema Birou za statistiku rada, u Sjedinjenim Državama je zaposleno skoro tri miliona radnika u službi za korisnike. Mnogi od tih zaposlenih su u opasnosti da budu zamenjeni veštačkom inteligencijom. Kada se takvi poslovi automatizuju, postavlja se pitanje: „Šta će se desiti sa otpuštenim radnicima?“ Jasnog odgovora nema. Moguće je da će mnogi od tih radnika naći novi posao u drugim oblastima, ali moguće je da će ostati nezaposleni i da će se privreda boriti da nekako izađe na kraj sa njima. Takva situacija pokreće razgovore o univerzalnom osnovnom dohotku, što znači da vlada svim građanima obezbeđuje osnovni prihod za život, kako bi se nadoknadio gubitak posla zbog automatizacije.
Roboti kao prevodioci
Kao što je svima poznato, prevodilačkom poslu već odavno preti opasnost od automatizacije. Međutim, uz pojavu velikih jezičkih modela, ljudi prevodioci su u sve većoj opasnosti da budu zamenjeni veštačkom inteligencijom. Istraživački rad iz 2020. godine pokazao je da sistem dubokog učenja zasnovan na Transformeru nadmašuje ljudske prevodioce. Ta studija je značajna jer pokazuje da prevodioci koji poseduju veštačku inteligenciju nisu samo dobri, već često i bolji od ljudskih prevodilaca. Štaviše, porast broja prevodilaca zasnovanih na veštačkoj inteligenciji verovatno će imati negativan uticaj na zarade ljudskih prevodilaca. Kako prevođenje koje obavlja veštačka inteligencija postaje sve češće, potražnja za ljudskim prevodiocima će se smanjiti, a njihove zarade će shodno tome biti umanjene. Dok su mnogi ekonomisti nekada bili zabrinuti zbog uticaja koji će dovesti do smanjenja školovane i stručne radne snage, nadolazeći talas veštačke inteligencije će imati još ozbiljniji uticaj na sve sektore. U stvari, kako izveštava Forbs, automatizacija poslova pomoću veštačke inteligencije već je glavni pokretač neujednačenosti prihoda u Sjedinjenim Državama u poslednjih 40 godina.
Roboti-programeri
Pre nešto više od godinu dana, jedan član grupe koji je testirao beta verziju OpenAI je utvrdio da bi veštačka inteligencija jednog dana mogla da zameni mnoge programerske poslove. U to vreme, kompanija OpenAI još nije objavila svoj pokretački mehanizam za generisanje koda, Codex, koji sada omogućava veštačkoj inteligenciji da autonomno piše kôd na više jezika. Iako je današnji Codex prilično primitivan, ne morate da budete prorok da biste videli kako se ta tehnologija može koristiti za automatizaciju mnogih programerskih poslova u budućnosti. Pošto će eligencija sve bolje razumeti kôd i njegovo pisanje, uskoro će dostići veštinu programera i konačno ih nadmašiti u sposobnosti pisanja programa.
Posledice automatizacije poslova pomoću veštačke inteligencije
Pre samo dve godine, ideja da će veštačka inteligencija automatizovati radna mesta koja zahtevaju ljudske kreativne sposobnosti svrstavala se u domen naučne fantastike ili su se primeri njene primene mogli pronaći u nekoliko preduzeća koja su rano počela da je koriste. Sada, međutim, veštačka inteligencija postaje uslov ne samo za napredak, već i za opstanak mnogih preduzeća. Drugim rečima, ako ne koristite veštačku inteligenciju, nalazite se u nepovoljnom ste položaju. Glavni razlog za to je taj što su veliki jezički modeli, prvenstveno GPT-3 kompanije OpenAI, postali mnogo bolji u razumevanju prirodnog jezika. Primeri koje smo naveli samo su vrh ledenog brega. Veštačka inteligencija automatizuje poslove u skoro svakom sektoru i privredi. Iako bi to mogao da izgleda kao razlog za uzbunu, to je, u stvari, odavno zastarela vest. Činjenica je da živimo u svetu u kome mašine vekovima polako zamenjuju ljude. Prava novost je tempo automatizacije. Mašine sada alarmantnom brzinom postaju brže, bolje i jeftinije od ljudi. Zbog toga smo svedoci fundamentalnih promena u privredi gde mašine počinju da obavljaju kreativne poslove ljudskih bića. Usred mogućnosti da se automatizuju poslovi, pojavio se novi talas startap kompanija koje su usredsređene na veštačku inteligenciju i žele da unovče njen potencijal. O toj zlatnoj groznici veštačke inteligencije svedoče milijarde dolara rizičnog kapitala koje su se ulile u startap kompanije poslednjih meseci. Samo u trećem kvartalu 2021. godine, skoro 18 milijardi dolara uloženo je u kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom, što predstavlja rekordni nivo ulaganja. Takav priliv kapitala je znak da investitori veruju u potencijal veštačke inteligencije i klade se da će ona na kraju automatizovati mnoge poslove, stvarajući vrednost pomoću mašina. U međuvremenu, trebalo bi da se pripremimo za budućnost u kojoj veštačka inteligencija tiho proždire svetsku radnu snagu.