Kompanije „Epl“ i „Fejsbuk“ povele su hladni rat za zaštitu privatnosti podataka korisnika. Bitka je počela kada je kompanija „Epl“ najavila da će uskoro omogućiti svojim korisnicima da u potpunosti zabrane bilo kome da prati njihove lične podatke. Kompanija „Fejsbuk“ koja zarađuje od tog praćenja, objavila je oglase na celoj stranici u najpoznatijim novinama osuđujući takav potez. Generalni direktor „Epla“ Tim Kuk uzvratio je tako što je održao govor u kome je kritikovao kompanije koje prikupljaju sve moguće podatke i upozorio ih na opasne posledice.
Obe kompanije su preduzele određene korake i posledice će se osetiti u tehnološkom i poslovnom svetu. U međuvremenu, razgovori o zaštiti privatnosti podataka postaju uobičajeni. Korisnici aplikacije WhatsApp izrazili su negodovanje kada su morali da prihvate nove uslove privatnosti или da se, u suprotnom, odreknu aplikacije, a predlozi zakona o zaštiti privatnosti podataka uzimaju maha u zakonodavnim sistemima mnogobrojnih država.
Sve to znači da kompanije koje su do sada bile na marginama takvog razgovora moraju aktivno da se uključe u pregovore. Svaka tehnološka kompanija ima pristup podacima korisnika i svaka sada mora da odluči kojoj će se zaraćenoj strani priključiti; da li onoj koja prikuplja i koristi podatke korisnika или onoj koja poštuje i štiti podatke i korisnike kojima ti podaci pripadaju. Ne znači uvek da kompanija mora da preispita svoju poslovnu politiku ako da prednost zaštiti privatnosti podataka korisnika. U stvari, kompanija bi trebalo da svoje poslovne smernice objasni korisnicima tako da mogu da ih razumeju i da organizuje timove koji će biti odgovorni za to.
Korisnici treba da ispitaju pravila o zaštiti privatnosti, a ne pravnici
Svaka kompanija koja prikuplja i deli podatke korisnika treba da ima verziju svoje politike privatnosti koju mogu da razumeju korisnici, a ne pravnici. Izgleda jednostavno, ali svaka politika privatnosti toliko je dugačka i napisana izuzetno složenim pravničkim žargonom da prosečan korisnik malo šta može da razume. Jednostavnije napisana politika privatnosti treba da istakne koje podatke kompanija veruje da poseduje i šta od toga pripada korisniku. Trebalo bi da bude jasna, bez stručnih izraza i razumljiva svakom. Neke aplikacije su uspele u tome, navodeći tačno koje podatke prikupljaju od korisnika i zašto. Transparentna komunikacija neguje poverenje korisnika naročito onda kada dele osetljive podatke, kao što su zdravstvene informacije.
Jasna politika privatnosti može da pomogne direktorima kompanija da odluče da li će uvesti promene u zaštiti privatnosti svojih korisnika. Ako im nije prijatno da korisnicima kažu šta kompanija radi sa njihovim podacima, vreme je da preispitaju svoje postupke.
Putokazi za korisnike
Pored jasne politike privatnosti, kompanije treba korisnicima da daju putokaze koji će im pomoći da se kreću po komplikovanim i zbrkanim putevima prikupljanja podataka i tako donesu utemeljene odluke o tome koje podatke su spremni da dele. Postoji zabluda da je „Fejsbuk“ pod nadzorom jer koristi podatke korisnika za ciljane oglase, ali to joj se, zapravo, dešava jer nikad svojim korisnicima nije pružila nijedan od pomenutih putokaza. Njeno masovno prikupljanje korisničkih podataka bez objašnjenja kako i zašto narušilo je poverenje potrošača. Putokazi predstavljaju mnogo više od uobičajene politike privatnosti. Oni pružaju korisnicima kontekst koji im pomaže da odluče koje podatke žele da dele. Na primer, kompanija može da kaže korisnicima šta ne radi sa njihovim podacima. Kad je u pitanju apstraktna i složena tema, kao što je privatnost podataka, ljudi često bolje shvataju šta im ne odgovara. To, recimo, radi Signal, tako što ističe da ne može da pristupi porukama korisnika i da „ne prodaje, iznajmljuje или unovčava vaše lične podatke или sadržaj na bilo koji način – bilo kada“.
Jasni stavovi o zaštiti privatnosti obaveštavaju korisnike s kojim vrstama partnera i trećih lica kompanija deli podatke i zašto. Jasne smernice grade poverenje korisnika i prvenstveno zbog njih korisnici odlučuju da se odluče za jedan proizvod, a ne za neki drugi koji nudi manje jasna obaveštenja o zaštiti privatnosti podataka.
Zaštita privatnosti podataka trebalo bi da postane deo kulture kompanije
Kompanije bi trebalo da od samog početka i često obaveštavaju korisnike o tome kako štite privatnost podataka, ali trebalo bi i sama kompanija da se pridržava tih pravila. Direktori bi mogli da preduzmu korake kako bi osigurali da kultura preduzeća podstiče zaposlene da se ponašaju kao smerni čuvari podataka. „Epl“ i „Fejsbuk“ su počele borbu za zaštitu privatnosti podataka i vreme je da sve kompanije odaberu stranu. U godinama koje dolaze, korisnici će nailaziti na kompanije koje poštuju i štite njihove podatke. One koje su transparentne i koriste dobre postupke u zaštiti privatnosti internih podataka steći će više zadovoljnih i odanih korisnika, a zauzvrat, napredovaće njihovo poslovanje.