Pošto je prošle nedelje objavljeno da je jedna od velikih tehnoloških kompanija preuzela skoro milion fotografija sa servisa za skladištenje slika i video sadržaja „Flikr“ da bi ih koristila za obučavanje alatke za prepoznavanje lica, zakonodavci u Senatu predstavili su dvopartijski zakon koji ima za cilj da zabrani komercijalnim korisnicima tehnologije prepoznavanja lica prikupljanje i dalje deljenje takvih podataka bez prethodnog odobrenja. Republikanski senator Roj Blant i demokrata Brajan Šats, inače članovi Komiteta za trgovinu, nauku i transport u Senatu predložili su pomenuti zakon. Novi predlog zakona koji bi trebalo da zaštiti privatnost fotografija pojavio se jer je prethodno otkriveno da je kompanija IBM pokupila skoro milion fotografija sa veb-sajta „Flikr“ da bi obučavala algoritam koji je stvorila, a koji bi trebalo da umanji predrasude koje se pojavljuju u tehnologiji prepoznavanja lica. Iako fotografije nisu zaštićene autorskim pravima, što znači da ih svako može koristiti bez prethodne dozvole autora, ipak otkrivanje projekta je izazvalo ozbiljnu zabrinutost.
Jedan od autora fotografija rekao je da niko od ljudi koje je fotografisao nije mogao ni da pretpostavi da će slike biti iskorišćene u takve svrhe. Većina stručnjaka je izjavila da je takva procedura uobičajena u obučavanju veštačke inteligencije koja pokreće tehnologiju prepoznavanja lica i da baš zbog toga istraživači često pribegavaju prikupljanju svih slika koje su besplatno dostupne. Čuju se i drugačija mišljenja. Naime, mnogi smatraju da je potpuno neetički koristiti fotografije, koje se besplatno nude javnosti u sasvim drugačije svrhe, da bi se efikasno obučavala tehnologija – suštinski nadzorna – koja bi, pri tom, imala široku komercijalnu primenu, a koristile bi je i institucije za sprovođenje zakona.
Senator Blant je naglasio sve veću zabrinutost Amerikanaca jer ne znaju kako i zbog čega se njihovi podaci prikupljaju i kako se koriste. On tvrdi da je zbog takvih okolnosti neophodno stvoriti zaštitu takvih podataka pošto tehnologiju, koja brzo napreduje, treba usmeriti na odgovoran put. Iako rukovodilac projekta veštačke inteligencije u kompaniji IBM uverava javnost da je kompanija posvećena zaštiti privatnosti i da svaki korisnik može da zahteva da njegova fotografija bude uklonjena iz skupa prikupljenih podataka, stručnjaci tvrde da je takvu proceduru skoro nemoguće izvesti. Da bi proces bio olakšan, napravljena je alatka koja omogućava korisnicima „Flikra“ da otkriju da li se njihove fotografije nalaze u skupu podataka koje je prikupila kompanija.
„Pošto naše lice predstavlja naš identitet, našu ličnost, kompanije su dužne da traže naše odobrenje da bi mogle da prate i analiziraju naše lice“, rekao je senator Šats. „Naš predlog zakona treba da obezbedi da ljudi dobiju informacije i, što je još važnije, kontrolu nad procesom deljenja podataka koji koriste kompanije koje se bave tehnologijom prepoznavanja lica.“ Zakon neće zahtevati učešće organa vlasti na bilo kom nivou u procesu traženja odobrenja za podatke koji se koriste u toj tehnologiji. Prepoznavanje lica je potpuno uobičajeni proces na američkim graničnim prelazima za sve ulaske u zemlju, kako za strance tako i za državljane Sjedinjenih Država, što je u skladu sa izvršnom naredbom koju je potpisao predsednik Tramp pre dve godine. Prema vladinim spisima, odeljenje Državne bezbednosti žuri sa primenom sistema širom zemlje jer se proces mora završiti do početka 2021. godine.
Što se tiče zaštitnika privatnosti, najviše su zabrinuti jer se u vladinim spisima ističe da ne postoje ograničenja za avionske kompanije pri korišćenju prikupljenih podataka u procesu prepoznavanja lica. Nadležni nisu hteli da odgovore na pitanja u vezi sa postojanjem zaštite u takvim slučajevima. Zakonodavci su istakli da mnogi Amerikanci nisu svesni da se njihovo lice vrlo često snima u javnosti, niti da kompanije naširoko dele podatke iz takvog procesa sa nepoznatim trećim stranama, iako se tehnologija prepoznavanja lica koristi u komercijalne i bezbednosne svrhe više od deset godina.
Blantov i Šatsov predlog zakona odmah je dobio podršku predsednika kompanije „Majkrosoft“ koji je rekao da prepoznavanje lica treba da bude regulisano da bi se sprečile predrasude i diskriminacija, ali i da bi se sačuvala privatnost korisnika. Prepoznavanje lica je moćna i agresivna tehnologija koja se mora kontrolisati da bi bila precizna i pročišćena od predrasuda, tako da će zakon omogućiti Amerikancima da se bolje upoznaju sa funkcionisanjem i korišćenjem tehnologije. Zbog toga i zaslužuju da dobiju jasna pravila i ograničenja u procesu analiziranja, identifikacije i praćenja lica.