Kremlj se sprema da se isključi sa interneta jer Rusija pokušava da proveri svoju sajber-bezbednost u slučaju odmazde Zapada. Rusija je odlučila da počne sa sprovođenjem plana pre aprila. Predsednik Vladimir Putin je odobrio proces kojim bi se obezbedila nezavisnost ruskog internet-prostora ( Runet) koji bi, na taj način, mogao neometano da funkcioniše čak i kad bi veze do globalnih servera bile prekinute. Rusija se je zabrinuta jer bi Zapad mogao da joj uskrati pristup internetu pošto bi mu konačno dosadili neprekidni sajber-napadi i kampanje širenja lažnih informacija. Zbog toga želi da bude spremna za takvu situaciju. Direktor nacionalne obaveštajne službe Den Kouts saopštio je Kongresu prošlog meseca da Rusija „predstavlja ozbiljnu sajber-pretnju“ Sjedinjenim Državama. Osim kampanja u kojima su se širile lažne informacije tokom predsedničkih izbora 2016. godine, ruski hakeri koje finansira vlada ubacili su se u delove američke nacionalne infrastrukture od presudnog značaja.
Novi predlog zakona, poznat kao Nacionalni program digitalne privrede, prvi put je predstavljen ruskom Parlamentu u decembru. Pored toga što naglašava stvaranje nacionalnog interneta, zakon je stvoren i da bi se uspostavio sistem filtriranja interneta, veoma sličan Velikom kineskom zaštitnom zidu. I dok su ruske telekomunikacione i internet kompanije sa odobravanjem dočekale novi zakon, nekolicina je zabrinuta da će metod sprovođenja pomenutog testa dovesti do značajnih prekida i poremećaja kad građani budu pokušali da se povežu na internet.
Zašto se Rusija isključuje sa interneta?
U prošlosti su NATO i njeni saveznici pretili su da će se osvetiti zbog ruske agresije u sajber-prostoru, što obuhvata sve od napada na ukrajinsku električnu mrežu do umanjivanja vrednosti demokratskih procesa koji se sprovode u zemljama širom sveta, a sve to pomoću kampanja kojima su se širile lažne informacije. Da sada je odmazda bila ograničena na uvođenje sankcija Moskvi, ali Putin i njegovi zakonodavci su očigledno zabrinuti da će države Zapada u jednom trenutku preduzeti mnogo drastičnije korake.
Kako će se sprovoditi plan?
Moskva je naložila svojim dobavljačima interneta ( ISP) da ažuriraju sisteme da bi preusmerili sav internet saobraćaj do čvorišta za razmenu internet saobraćaja i servera koji se nalaze u zemlji ili ga je odobrio ili upravlja njime „Roskomnadzor“, ruska organizacija za praćenje telekomunikacija. Planom je obuhvaćeno i stvaranje ruske verzije internet protokola, odnosno DNS- a, koji će funkcionisati kao (telefonski) imenik za internet. Trenutno 12 organizacija nagleda glavne servere za DNS, ali nijedan nije smešten u Rusiji. Nadležni su, ipak, stvorili rezervnu kopiju DNS-a, koju su testirali 2014. godine i ponovo 2018.
Šta se dešava sa cenzurom?
Testiranje zahteva da dobavljači interneta preusmere ruski internet-saobraćaj preko onih tačka koje kontroliše vlada. Protivnici kažu da je to prvi korak u stvaranju sveopšteg nadzornog sistema i cenzure koji će omogućiti Kremlju da pročisti svaki saobraćaj koji mu ne odgovara. Poslednjih nekoliko godina, Rusija pokušava da uspostavi veću kontroli nad internetom. Sad zahteva od telekomunikacionih kompanija da čuvaju podatke svih korisnika šest meseci, a metapodatke tri godine.
Rusija pokušava i da natera kompanije kao što su „Fejsbuk“ i „Gugl“ da skladište podatke u državi, što će Kremlju dati veću moć da primora kompanije da predaju podatke o svojim korisnicima.