Pandemija korona virusa vratila nas je u ona prijatnija vremena na internetu, kada je novina virtuelnog povezivanja ostavljala snažan utisak na nas. Da li će takva atmosfera potrajati?
Svakih nekoliko dana, desetine hiljada ljudi na Instagramu pridruže se virtualnoj plesnoj zabavi koju priređuje DJ D-Nice . Događaji koji se emituju uživo pod nazivom Klub Karantin privukli su slavne ličnosti iz svih krajeva interneta, uključujući Mišel Obamu, Opru Vinfri i Marka Zakerberga. Nekih noći okupi se gomila koja broji više od 150.000 gledalaca, a nekoliko sati tinejdžeri plešu uz istu muziku uz koju plešu i najbogatiji ljudi na planeti.
Postoji utisak „već viđenog“ u celoj takvoj pojavi: internet je demokratski je i okuplja jednu ogromnu zajednicu. Taj osećaj imate dok razmenjujete male tajne o pravljenju hleba sa potpunim strancima ( trade baking tips je pojam koji se najčešće pretražuje na Guglu) ili ponovo kreirate Chatroulette na Google Hangouts -u. Sada, kada su svi razdvojeni i zajedno u svojoj razdvojenosti, čini se da barijere među nama na mreži padaju. Da li je to privid ili se nešto zaista promenilo? Ne iznenađuje to što naše ponašanje na internetu izgleda nekako drugačije. Korona virus je drastično izmenio tok našeg života, izolovao nas u našim domovima i preko noći učinio da svaka naša uobičajena i ljudska interakcija – okupljanja u kafićima, zagrljaji i poljupci, čak i glasanje ili češanje po licu – potencijalno postane smrtonosna. Ne bi se, međutim, moglo očekivati da će u doba gorkog nepotizma i trolova, masovno okupljanje ogromnog broja ljudi na mreži nekako ponovo učiniti internet lepim. Izgleda kao da smo se vratili u iskrenije i ozbiljnije vreme na mreži, kada nas je nova mogućnost da se izrazimo i povežemo s bilo kim još uvek ispunjavala osećajem bezgranične mogućnosti i optimizma. Kroz takav period smo prolazili krajem devedesetih i početkom 2000-ih – pre društvenih mreža, pre pametnih telefona – dok je upotreba interneta još uvek predstavljala dragoceno provedeno vreme u potrazi za zajednicom.
To se vidi u obnovljenoj spremnosti ljudi da sklapaju virtuelne odnose. Pre nego što su društvene mreže kod nas izazvale ogorčenost, negativnost i otuđile nas, ozbiljno smo shvatili obećanje o stvaranju radosnih veza koje nam je dao internet. Sada je neobavezno druženje sa potpuno nepoznatim ljudima (virtuelno, naravno) opet u modi. Ljudi se pridružuju video-pozivima sa ljudima koje nikad nisu upoznali, ili da bi neobavezno ćaskali, uključivali se u književne klubove ili čak, flertovali u sitnim satima. U aplikaciji Google Sheets dele zajedničke stvaralačke trenutke, traže nove pandemijske prijatelje sa kojima se dopisuju i šalju umerenije i manje oštre poruke e-pošte.
To se vidi u obnavljanju starih romantičnih veza. Pre nego što je sentimentalnost zamenilo godišnje prolećno čišćenje prijatelja sa Fejsbuka, uvek je bilo izuzetno prijatno održavati kontakt sa drugovima iz srednje škole i ponovo otkriti nastavnike iz osnovne škole. Sada smo se vratili negovanju dalekih starih prijatelja; uostalom, više nema velike razlike između druženja sa njima i onih koji su vam bliži kući. I ljudi su postali analogni: šalju razglednice, ostavljaju poruke govorne pošte za porodicu, prave pakete za medicinsku negu.
Internet je nekad bio mesto i na kome ste mogli da naučite mnogo o svemu i svačemu – odnosno, sve dok pretrpanost informacijama nije postala nepodnošljiva. Sada su prisilno zatvaranje i dosada odveli ljude na internet da bi ponovo nešto naučili, tražeći najbolji recept za kiselo telo, učeći nove jezike ili ovladavajući bilo koji drugim beskorisnim ili praktičnim veštinama. Čak su i aplikacije koje dominiraju ovim milenijumom postale zabavnije, manje filtrirane, kao nekad pre nego su Photoshop i doterivanja pobudila sujetu u vezi sa našim „digitalnim“ izgledom. Sjaj i glamur koji posljednjih nekoliko godina prožimaju Instagram propadaju. Sada se na njemu prikazuje nemontirani materijal virtuelnih joga vežbi koje se rade u natrpanim dnevnim sobama, Marta Stjuart i Ina Garten dele svoje kulinarske savete dok ih kamera snima iz nepovoljnih uglova, a čak i poznate ličnosti prekorevaju svoje svekrve jer su suviše glasne.
Naravno, naša sećanja mogu jednostavno predstavljati samo zaturenu i romantičnu nostalgiju. Loši akteri postojali su na početku interneta baš kao i sada, ali ljudi su nekad pažljivije birali reči. Zbog dial-up veze, beskrajno kretanje po oglasnim tablama bilo je izuzetno skupo i primoravalo ljude da pažljivije provode vreme na mreži. Pristup je bio omogućen obrazovanim ljudima, bogatim i onima koji su posedovali određena znanja i zbog toga je internet bio mnogo manji.
Svi ti činioci su sigurno jedan od razloga zbog koga su interakcije na internetu bar izgledale mirnije. I baš zbog toga nam se čini da je savremeni internet mnogo glasniji. I dok su inovacije, kao što su pretraživači i sve veći opseg protoka povećavali prostor za rasprave i neslaganja, one su takođe proširile pristupačnost i učinile naš život daleko otpornijim na poremećaje. Bez tih ažuriranja, drugim rečima, sada bismo bili daleko izolovaniji u svom društvenom distanciranju. Internet nam omogućava da održavamo osećaj uobičajenosti i podrške i okupljanja. U suštini, pružio nam je način da ostanemo ljudi.
Kad sve ovo završi, da li će internet biti prijatnije i udobnije mesto?
Dakle, pandemija nije promenila internet, već naš odnos prema njemu. Sada, kad predstavlja naše glavno sredstvo koje nam omogućava da osećamo da smo povezani sa celim svetom, ponovo vrednujemo naša virtuelna prijateljstva i zajednice. Ne možemo predvideti šta će se dalje događati, ali internet iz prošlog meseca nam pokazuje mogućnosti interneta sutrašnjice. Videli smo da se distopijske priče ne ostvaruju jer kad su ljudi u nevolji, okreću se jedni drugima.