Piter Kamerer kaže da ljudi koji su zabrinuti zbog toga što misle da ih neko špijunira treba vrlo pažljivo da razmotre mnogobrojne tehnološke inovacije sa Zapada koje su prisutne u svakom delu našeg života. Tramp, podstičući nepoverenje, sprečava naučnu saradnju koja je od presudnog značaja za napredak društva. Svako ko misli da ga proizvodi kompanije „Huawei“ špijuniraju ili da predstavljaju opasnost po bezbednost nikada nisu razmislili o tehnologiji koja ih okružuje. Pametni telefoni kompanija „Epl“ i „Samsung, digitalni glasovni asistenti kao što su Siri i Aleksa , „Fejsbuk“ i „Gugl“, među mnogim drugim, prikupljaju, čuvaju, čak i dele beskonačne količine podataka o nama kad god koristimo bilo koji navedeni uređaj ili servis. Te velike tehnološke kompanije veoma često sarađuju sa državnim vladama i vojnim snagama. Možete i pretpostaviti šta im se daje, a to nam je pokazao Edvard Snouden kad je otkrio tajne dokumente američke špijunske službe. Verovati uređajima i servisima samo ako dolaze sa Zapada ili ne verovati im ako dolaze iz Kine situacija je koja se može nazvati ksenofobičnom, čak rasističkom. Dobro nam je poznato da je kompanija „Huawei“ na udaru administracije američkog predsednika Trampa najviše zbog toga što Kina preti da će preuzeti dominaciju supersile od Sjedinjenih Država. Treba samo da uhapsi nekoliko kineskih uglednih poslovnih ljudi, zabrani prodaju kineskih proizvoda i zastraši ljude da će ih snaći neko zlo ako ih koriste i tako će američke kompanije i američki saveznici i dalje očuvati nadmoć. Svako ko je koristio neki od najkvalitetnijih telefona kompanije može da shvati zbog čega se Amerika plaši Kine. Telefon je kvalitetan kao i ostali konkurentni, možda je čak i bolji, privlačnog izgleda, brz, sa odličnom baterijom i najboljom kamerom na tržištu. Sve to, verovatno, neće otkriti nijedan Amerikanac jer, nažalost, telefon se ne može kupiti na američkom tržištu.
Sudski papiri i rasprave zakonodavaca pričaju drugačiju priču. Kompanija je, tvrde oni, izuzetno blisko povezana sa Kineskom komunističkom partijom i Narodnooslobodilačkom vojskom. Kad se sve uzme u obzir, ispostavlja se da, navodno, kompanijini proizvodi nisu bezbedni za upotrebu, a da njena oprema može biti iskorišćena u špijunske svrhe.
Što se tiče 5G sistema i komponenti, interneta stvari i međusobne povezanosti koje će sledeća generacija telekomunikacija iskoristiti, može se desiti da će u slučaju sukoba sa Kinom, privreda Amerike biti oslabljena. Ako bi se desilo da Kina iskoristi ugrađenu slabost kao meru odmazde, pokrenuće se „okidač“ koji će doneti „mrak“ kao što je Rusija izvela sajber-napad na ukrajinsku energetsku mrežu 2015. godine.
Dozvolite mi da dodam još malo paranoičnih elemenata u celu priču. Koliko je Amerikanaca zabrinuto zbog tehnologije zasnovane na internetu koja obuhvata nadzorne kamere oko domova i kućne aparate koji se podešavaju i aktiviraju glasovnim komandama kao što je Aleksa kompanije „Amazon“? Da li razmišljaju o tome da su svaki zvuk i slika snimljeni ili kopirani i sačuvani u oblaku da bi kasnije mogli da se koriste? Šta ako neko otkrije šifre ili još gore, kako nam je otkrio Snouden, vlada postane sumnjičava i radoznala? Ili ako radnik u nekoj od najvećih kompanija odluči da postane otpadnik ili ako haker odluči da napadne i pobegne sa podacima koji su izuzetno osetljivi? Tramp i njegovi ratoborni savetnici odlučili su da se vrate u neko prošlo vreme i počnu hladni rat sa Kinom. Njihovo nesuvislo razmišljanje oduzima svetu prednost koju donosi saradnja i onemogućava pristup naprednim proizvodima. U tom procesu, uspeli su da ubede građane Amerike da treba manje da veruju kineskim nego američkim kompanijama.
Ipak, naučnici i vojska već dugo sarađuju. Izumi i inovacije do kojih se dolazi u takvom zajedničkom istraživanju često se sa bojnog polja prebacuj u običan život. Spisak je poduži i vrlo impresivan: računari, internet, globalni sistem za pozicioniranje, digitalne kamere, bespilotne letelice, vremenski radari, mikrotalasne pećnice, raketni sistemi i satelitske komunikacije, hrana u konzervama, banke krvi i transfuzije, mlazni motori i još mnogo toga.
Tramp se uplašio kompanije „Huawei“ i ostalih kineskih tehnoloških firmi i onoga što bi mogle da postignu. Njegova želja da ih odbije, čak ostavi bez tržišta na kojima bi mogle da plasiraju robu, nije uspela da dopre do zemalja u razvoju u jugoistočnoj Aziji, Africi i u drugim delovima sveta. One su prihvatile kompaniju i kineske inovatore jer nisu imale povod da ih odbiju. Konačno, shvataju da te kompanije nisu manje pouzdane od američkih, štaviše, smatraju da su njihovi proizvodi jednostavno bolji.