Veštačka inteligencija sad je sposobna da odredi seksualnu orijentaciju pojedinca na osnovu fotografija njegovog lica zadivljujućom preciznošću od 91%, navodi se u najnovijem istraživanju Stanford univerziteta. Istraživači u izveštaju, koji prati istraživanje, a biće objavljen u časopisu Lična i društvena psihologija pošto ga pregledaju kolege, prikazuju sposobnosti novog algoritma mašinskog učenja koji može iz nekoliko fotografija da odredi da li je osoba homoseksualac ili nije na sajtu za upoznavanje. Projektat, koji predvode Jilun Vang i Mikail Kosinski, dovodi do ozbiljnih etičkih pitanja pošto bi lako mogao da se zloupotrebi i tako ugrozi marginalizovane članove LGBT populacije. Kao prvo, pesimistički stav istraživača prema privatnosti ne slaže se radom izvesnih pojedinaca kao što je Sara Džejmi Luis, stručnjak za sajber-bezbednost koja proučava privatnost posebno pripadnika te populacije.
„Taj izveštaj samo pojačava stereotipe i kategorije koje pripadnici LGBT populacije pokušavaju da unište“, izjavila je Luisova. „Čak i ako prihvatimo premisu izveštaja, a to je da neko može da izgleda kao homoseksualac, izveštaj i dalje ima glavne etičke probleme kao što su saglasnost učesnika u istraživanju i celokupni cilj projekta“, objasnila je ističući kako su iskorišćene fotografije preuzete sa javno dostupnog sajta za upoznavanje bez prethodnog traženja dozvole od učesnika, odnosno, bez njihovog znanja.
Duboka neuronska mreža koju su istraživači koristili uspela je da u 81% slučajeva precizno odredi koji je muškarac gej, a koji nije, dok je kod žena mreža bila uspešna u 71% slučajeva kad je imala samo jednu fotografiju. Kad je algoritam imao pet slika na raspolaganju da ih analizira, bio je uspešan u određivanju seksualne orijentacije kod muškaraca u 91% slučajeva, a kod žena u 83%. Podučavan je na uzorku od 35.326 fotografija lica koje su prikupljene sa neimenovanog sajta za upoznavanje u Sjedinjenim Državama. Osim toga, algoritam je koristio i navedene sklonosti kao dokaz da li su osobe gej ili nisu. Kasnije je testiran na osnovu izdvojenog uzorka sa društvene mreže „Fejsbuk“.
Istraživanje je otkrilo da i muškarci i žene koji pripadaju gej populaciji uglavnom imaju „za svoj rod netipičnu morfologiju i izraz lica, kao i frizuru. „Muškarci homoseksualci imaju užu vilicu, duži nos i veće čelo od drugih, dok žene imaju širu vilicu i manje čelo od žena koje ne pripadaju gej populaciji.“
„Razlike u ženstvenosti koje su primećene u tom istraživanju su skoro neprimetne, odnose se na mnoge crte lica i primećuju se tek posle proučavanja prosečnih fotografija mnoštva lica“, napisali su naučnici u svom izveštaju.
Istraživanje je bilo ograničeno u vezi sa onim što može otkriti o ljudskom polu i seksualnosti. Na primer, ljudi druge boje kože nisu bili obuhvaćeni, kao ni transseksualci i biseksualci. U stvari, izveštaj uopšte ne spominje transseksualne osobe. Ipak, istraživanje ima problematične implikacije u vezi sa već marginalizovanom grupom i pokazuje kako se veštačka inteligencija može obučiti da izvodi etički sumnjive zadatke.
Nije teško zamisliti kako bi jedno diktatorsko društvo koje se bori protiv LGBT populacije moglo da iskoristi algoritam kojim bi ciljano pratilo pojedince; algoritam bi mogli da koriste i roditelji koji bi želeli da odrede seksualnu orijentaciju svoje dece. Istraživači, međutim ističu da su potpuno svesni posledica svog projekta.
„Uznemirili su nas rezultati do kojih smo došli i zbog toga smo dugo razmatrali da li ih treba učiniti dostupnim javnosti. Naravno, nismo nameravali da izazovemo opasnosti na koje upozoravamo“, naveli su Kosinski i Vang u autorskim predgovoru koji je objavljen zajedno sa izveštajem. Ipak, konačno su odlučili da ga objave jer su tako želeli da upozore aktiviste LGBT pokreta na opasnosti sa kojima mogu biti suočeni. „Verujemo da ljudi zaslužuju da se upoznaju sa opasnostima i tako dobiju priliku da preduzmu preventivne mere“, naveli su autori u uvodu. „Nismo nameravali da napravimo sredstvo kojim bi se ugrožavala privatnost, već da pokažemo da osnovni i široko upotrebljavani metodi predstavljaju ozbiljnu pretnju privatnosti.
Vang i Kosnski tvrde da je privatnost na internetu odavno izumrla. „Štaviše, smatramo da je dalje narušavanje privatnosti neizbežno i da bezbednost gej populacije ili bilo koje manjine ne zavisi od prava na privatnost već od jačanja ljudskih prava i tolerancije društva i vlada“, napisali su. „Da bi svet posle uništenja privatnosti bio bezbedniji i gostoljubiv, mora biti naseljen obrazovanim ljudima koji ne tolerišu netoleranciju.“
Na sve to Luisova je izjavila: „ Verovatno postoje mnoga istraživanja koja bi doprinela poboljšanju života LGBT populacije – ali takvi projekti moraju biti organizovani etički i uz saglasnost ispitanika, a treba da ih sprovode ljudi koji razumeju problem na kome rade.“