Broj aktivnih korisnika Fejsbuka (onih koji su se prijavili na sajt u prethodnom mesecu) dostigao je istorijski maksimum od 2,45 milijardi. Da bismo dobili jasniju predstavu o tome koliki je to broj, otprilike 32 procenta globalne populacije sada koristi platformu društvene mreže, a trend povećanja broja korisnika i dalje je prisutan. S izuzetkom kompanije „Gugl“, nikada nije postojala kompanija koja je imala toliki broj korisnika usluga. U tom kontekstu, može vam se učiniti da je neobično to što govorimo o onima koji odlučuju da napuste društvenu mrežu. Iako oni koji napuštaju platformu predstavljaju malu suprotnu struju, nikako ih ne bi trebalo zanemariti. S druge strane, mnogi ljudi koji možda žele da izdvoje što više vremena samo za sebe u užurbanom životu, odlučuju da napuste društvene medije, što bi moglo da predstavlja jednu od novogodišnjih odluka.
U 2018. godini, jedno od istraživanja sprovedenih u Americi pokazalo je da je 9 procenata ispitanika nedavno izbrisalo svoj Fejsbuk nalog, dok je dodatnih 35 procenata reklo da manje koriste platformu društvene mreže. Uprkos svom ekonomskom uspehu i popularnosti, čini se da se nešto događa u izvornom središtu Fejsbuka. Pokušao sam da saznam nešto više o ljudima koji su obrisali svoj nalog na Fejsbuku kako bih bolje razumeo njihove motive i razloge za napuštanje najmoćnije društvene mreže na svetu.
Motivi
U razgovorima koje sam vodio sa onima koji su izbrisali nalog na Fejsbuku, postalo je očigledno da su motivacije ljudi da napuste platformu raznolike i složene. Moja pretpostavka bila je da su glavni događaji, kao što su Snoudenova obelodanjivanja, skandal s Kembridž analitikom i otkrića o tajnom sastanku Marka Zakerberga sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, bili ključni motivi za brisanje naloga na Fejsbuku. Ipak, nekadašnji korisnici društvene mreže sa kojima sam razgovarao retko kad su spominjali političke skandale ili zabrinutosti zbog zaštite privatnosti podataka kao svoje glavne motive za napuštanje mreže.
U stvari, kad god bismo spomenuli skandal sa Kembridž analitikom, mnogi su smatrali da je to samo potvrdilo ono što su oduvek pretpostavljali o tome kako se njihovi lični podaci eksploatišu (bar jedna osoba nikada nije ni čula za Kembridž analitiku). Mnogi od onih koji su odlučili da obrišu nalog na Fejsbuku govore o opšte prepoznatljivim razlozima za odlazak sa platforme, a to su: zabrinutost zbog efekata eho-komore, izbegavanje gubljenja vremena i odlaganja obaveza i negativni psihološki uticaj neprestanog društvenog poređenja. Ipak, izgleda da se druga objašnjenja više odnose na to šta Fejsbuk postaje i kako se ta tehnologija u razvoju ukršta sa ličnim iskustvima.
Iako je mnogim ljudima teško da precizno objasne zašto su se pridružili Fejsbuku (izgleda da je razlog čista radoznalost ili privlačnost nečeg novog), jasno je da je za mnoge platforma počela da igra sasvim drugačiju ulogu u životu. Pojam „preteranog deljenja“ razmatra se kao aspekt onoga u šta se Fejsbuk pretvorila, jer korisnici smatraju da su novosti prenatrpane informacijama koje smatraju nepotrebno ličnim i nebitnim.
Digitalni domoroci
Oni koji su se u mladosti pridružili Fejsbuku, uglavnom tvrde da su njihove društvene mreže postale suviše velike. Čini se da veličina mreže društvenih medija predstavlja značajan faktor u određivanju njene korisnosti ili pouzdanosti. Znamo da su društvene grupe koje imaju više od 150 članova obično prevelike da bi se svi dobro poznavali i da bi se takva grupa efikasno održavala – to je takozvani Danbarov broj, nazvan po antropologu Robinu Danbaru. Čini se da se u kontekstu Fejsbuka, onima, koji imaju mreže sa nekoliko hiljada ljudi, sve teže veruje (čak i kada primenjuju rigorozne postavke privatnosti).
Još jedan problem digitalnih domorodaca je trajanje arhiviranja njihovog života na Fejsbuku. Veoma često njihova Fejsbuk arhiva seže u vreme kada su bili manje selektivni u odabiru elemenata kojim bi predstavili sebe na mreži. Takvo nepažljivo deljenje sada smatraju pretnjom po svoju društvenu sliku koju žele da uspostave kao odrasle osobe.
Razlog koji se stalno ponavlja je društvena posvećenost postojanju na Fejsbuku. Iako društvena mreža omogućava ljudima da ostanu povezani sa svojim prijateljima, porodicom i zajednicama, to se takođe vidi kao stvaranje novog oblika digitalne domaće radne snage.
Jedan od razloga uspeha društvenih medija je, naravno, njihova sposobnost da se uključe u naš društveni instinkt za razmenu znanja. Ipak dok društvene mreže rastu na Fejsbuku, čini se da posledice obostrane obaveze (svidela im se moja objava, pa bi bilo bolje da se i meni svidi njihova) počinju da nadmašuju prednost povezanosti.
Tu se digitalni oblici obostrane obaveze razlikuju od stvarnih – u stvarnom svetu se rukujemo i kažemo lepe stvari jedno drugom kad se sretnemo. U digitalnom svetu, međutim, društvene obaveze vrlo brzo mogu dostići neodrživi nivo.
Posledice
Iako Fejsbuk možda i dalje raste, oni koji napuštaju platformu otkrivaju zanimljive trendove koji nagoveštavaju kako će se razvijati budući odnosi sa pametnom tehnologijom i društvenim medijima. Živimo u periodu koji nam nudi do sad najveće mogućnosti za društvenu povezanost i angažovanost. Oni koji napuštaju Fejsbuk nalaze se na jednom kraju spektra u kome svi živimo dok pokušavamo da rešimo pitanja digitalnog identiteta, odgovornosti i kolektivnih običaja.
Napuštanje društvenih mreža jedna je od nekoliko opcija koje možemo da odaberemo dok pokušavamo da se krećemo ovim novim svetom, ali brisanje naloga na Fejsbuku nije samo proces kojim ljudi redefinišu svoje digitalno ja. Brisanje je, takođe, odgovor na skup nastalih tenzija između tehnologije koja se naglo razvija i društvenog života.
Dok se ekonomski model Fejsbuka menja (i po obimu, intenzitetu i ostvarivanju profita), izgleda da će se suočiti sa jasnim preprekama za svoju društvenu korisnost i poželjnost. Ovde, naravno, počinjemo da uočavamo sukob vrednosti unutar same društvene mreže, jer pokušava da uskladi svoju iskazanu želju za povezivanjem sveta, sa svojim visoko monetizovanim načinom rada.
Mali broj ljudi koji brišu nalog na Fejsbuku neće uskoro promeniti njen ekonomski model, ali u bliskoj budućnosti ćemo verovatno videti da kompanija proverava granice angažovanja na platformama društvenih medija.