Pandemija korona virusa radikalno je promenila način života, ali promenila je i način na koji glasamo. Tradicionalna biračka mesta ispred kojih se često formiraju dugački redovi i gde su zatvorene prostorije ispunjene glasačima i gde se koristi zajednička oprema za glasanje predstavljaju značajne rizike za širenje bolesti. Ukoliko se ne izvrši masovno prebacivanje na daljinsko glasanje, predviđeni drugi talas COVID A -19 za jesen ove godine mogao bi biti znatno pogubniji zbog velikog broja glasača okupljenih na biračkim mestima. S druge strane, napori da se spreči povećanje broja inficiranih mogu se upotrebiti kao izgovor za ciljano, diskriminatorno lišavanje prava na lično glasanje, a to može dovesti do jezivih događaja kakvi su se odigrali na lokalnim izborima u Džordžiji, koji predstavljaju veoma očigledan primer odstupanja od demokratije. Trenutno je najuobičajeniji metod daljinskog glasanja putem pošte. To je proverena, zgodna i sigurna tehnika; na izborima 2016. godine jedan od četiri Amerikanaca glasao je putem pošte. Međutim, predsednik Donald Tramp (koji i sam glasa putem pošte) i njegovi saveznici lažno su napali glasanje putem pošte kao vrlo pogodno za prevaru i pokušaj demokrata da pokradu izbore. Zbog toga izgleda da će u državama koje su pod kontrolom republikanaca glasanje putem pošte biti mnogo veća prepreka nego u drugim državama.
Dakle, ako neposredno glasanje u novembru ostane opasno zbog pandemije, a glasanje putem pošte može predstavljati izazov u zavisnosti od toga gde živite, da li postoji neki drugi način da glasate na daljinu? Pandemija je ubrzala prelazak na e-kupovinu, rad i druženje putem interneta. Zar ne bismo mogli i da glasamo na mreži? To je zamisao koja sa sobom nosi mnogo rizika i upozorenja, ali ima i nekih njenih pristalica koje jedva čekaju da se takva procedura iskoristi. Bivši predsednički kandidat Endrju Jang koji je očarao strastvenu grupu pristalica nekonvencionalnim stavovima o pitanjima kao što je univerzalni osnovni dohodak, promovisao je glasanje putem interneta kao jedan od stavova kampanje. Bogati rizični kapitalista Bredli Task, poznat po svom ranom učešću u Uberu, borio se za omogućavanje pristupa biračima za onlajn glasanje preko svoje fondacije Tusk Philanthropies i svog programa Mobile Voting Project. Njihova veb stranica tvrdi da je američka politika toliko polarizovana zbog niske izlaznosti birača i da je najbolje povećati izlaznost tako što će se građanima omogućiti da glasaju putem aplikacije na svom mobilnom telefonu.
U okolnostima pandemije, Zapadna Virdžinija i Delaver već su počeli sa nekim oblikom onlajn glasanja. Zapadna Virdžinija ograničava glasanje putem interneta na vojna lica u prekomorskim misijama, stanovnike van granica zemlje i ljude sa invaliditetom. Delaver omogućava glasačima koji su u karantinu ili se plaše infekcije COVID -19, što je široka kategorija koja bi mogla da obuhvati većinu stanovnika u državi, da glasaju putem interneta. Ipak, postoje mnogi drugi rizici. Nova studija istraživača sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu ( MIT ) i Univerziteta u Mičigenu upozorava da poznata platforma za glasanje na mreži OmniBallot, koju koriste obe države, a i mnoge druge, ima bezbednosne ranjivosti i da bi onlajn glasački listići koji se vraćaju elektronskim putem lako mogli da budu hakovani.
OmniBallot se takođe može koristiti za stvaranje glasačkih listića od kuće i za popunjavanje glasačkih listića; studija je izrazila podršku ovim funkcijama, ali preporučila je unapređenje sigurnosti, a takođe je izrazila zabrinutost zbog toga što bi OmniBallot mogao da prikuplja podatke. Kao odgovor, Democracy Live, proizvođač softvera OmniBallot, rekao je da je njegov sistem sigurniji od ostalih internetskih oblika vraćanja glasačkih listića, kao što je e-pošta i, takođe, je rekao da planiraju da objave svoju politiku privatnosti u vezi sa prikupljanjem podataka. Internet glasanje nije neproverena ili nova ideja. Prema jednom istraživanju, najmanje 100.000 građana je 2016. godine glasalo putem interneta, a zbog pandemije postoji namera da se taj broj znatno poveća za predsedničke izbore u 2020. godini. Većina onlajn birača su vojna lica u aktivnoj službi, kao i manji broj Amerikanaca koji žive u inostranstvu i birači sa invaliditetom. Trideset i dve države i Distrikt Kolumbija dozvoljavaju neki oblik internet glasanja, ali samo za vrlo specifične i male populacije. Međutim, s obzirom na pandemiju, zašto se glasanje putem interneta ne prihvata šire ili se o njemu bar ne razgovara? Odgovor je jednom rečju bezbednost.
Nije moguće u skladu sa bilo kojom trenutnom tehnologijom adekvatno obezbediti javne izbore na mreži. Postoje osnovni problemi sa kibernetičkom bezbednošću za koje ne postoje čak ni potencijalna rešenja. Zaista, u maju je Nacionalni institut za standarde i tehnologiju objavio detaljnu izjavu, u saradnji sa četiri savezne agencije, u kojoj je oštro upozorio države da ne koriste onlajn glasanje i postavio je posebne smernice i najbolje praktične primere za glasanje na mreži, kao što je registracija birača. „Iako postoje efikasne kontrole upravljanja rizikom koje omogućavaju elektronsko slanje listića i njihovo popunjavanje“, kaže se u izjavi, „preporučujemo da se predaje papirni glasački listić jer su tehnologije za vraćanje elektronskog glasačkog listića visoko rizične čak iako postoje kontrole.“ Drugim rečima, čak i kada se primene najbolje prakse kada se radi o vraćanju popunjenog glasačkog listića elektronskim putem, one ne rešavaju u potpunosti širok spektar bezbednosnih izazova. Pa zašto je glasanje putem interneta ili uz pomoć neke aplikacije toliko nebezbedno i podložno hakovanju i manipulaciji? Lanac je onoliko jak koliko i njegova najslabija karika, a postoji i mnogo međusobnih veza u glasanju na mreži i samim tim mnogo puteva za prevare ili greške. Sve brže širenje zlonamernog softvera podjednako utiče na prenosive računare i pametne telefone, a stručnjaci za kibernetičku bezbednost se brinu da virusi mogu da zaraze ili unište pojedinačne glasove ili izborne sisteme koji ih prenose, sakupljaju i broje, i to čine na dovoljno visokom nivou da bi mogli da promene ishod izbora. Drugi oblici sajber-napada, poput napada uskraćivanja usluge, u kojima se server preoptereti lažnim internet saobraćajem sve dok se ne sruši, takođe mogu da izazovu pustoš u izbornim sistemima i blokiraju glasove ili dovedu do kritičnog odlaganja glasanja.
Glasanje putem interneta podložnije je sajber-napadu i manipulaciji nego bankarske ili druge internet transakcije prvenstveno zbog toga što je glasanje u Americi tajno. Tajno glasanje se primenjuje još od početka 20. veka i uvedeno je kao ključna reforma glasanja u borbi protiv izborne korupcije i prevare, kao što su kupovina i prodaja glasova i zastrašivanje birača. Dalje, glasanje je često bilo fizički opasna i potencijalno zastrašujuća aktivnost za one koji su se njome bavili. Izbori su nekad bili praćeni sveopštim nasiljem i neredima; sredinom 19. veka 89 građana je ubijeno u neredima tokom izbora. Ovih dana zahtev za tajnim glasanjem predstavlja Gordijev čvor za izborne vlasti koje bi inače mogle da uoče prednosti i smanjenje troškova u opštem prelasku na internet glasanje. Međutim, jednostavno ne postoji dokazan način da se obavi tajnost onlajn glasanja i da se garantuje njegova autentičnost.
Prvo, na početku postoji ogroman problem s autentifikacijom da bi se potvrdilo da je glasač onaj koji se prijavljuje. Zatim, mora da se odvoji stvarni glasački listić od identiteta birača da bi se stvorila anonimna transakcija. Kad se to obavi, kako potvrditi da taj glas pripada baš tom biraču i kako birač kasnije proverava ispravnost glasanja? To razdvajanje predstavlja i problem i izazov koje ljudi nisu uspeli da reše i pobede. Tada je rešenje za 28 od 32 države koje koriste neki oblik glasanja na mreži da se glasači odreknu prava na tajno glasanje, omogućavajući službenicima da identifikuju birača i tačno uđu u trag i potvrde glasanje. Međutim, organizacije koje se bave glasačkim pravima odricanje od prava na tajno glasanje vide kao dobrovoljnu predaju takvih prava i kao stvaranje alarmantnog presedana i potencijalne uslove za stvaranje ozbiljne političke korupcije koja je bila uobičajena pre tajnog glasanja.
Amerika je pre više od 100 godina prešla na tajno glasanje upravo zbog toga što je bilo bezočnog vršenja pritiska na glasače, ali to ne znači da je zemlja imuna na taj problem. Ako bi se stvorio sistem koji olakšava ili omogućava prisilu glasača ili kupovinu ili prodaju glasova, verovatno je samo pitanje vremena kad će to postati značajan problem. Uz to, zagovornici prava glasača ističu da je strano mešanje u izbore 2020. godine već u toku. Prošireno glasanje putem interneta istaklo bi pitanja legiti MIT eta izbora i praktično onemogućilo tačno izvršavanje revizija u vezi sa glasanjima gde je razlika između broja glasova mala ili gde postoje prigovori. Glasanje putem pošte ostaje zlatni standard za glasanje na daljinu i zadržaće tu poziciju u doglednoj budućnosti. Glasanje putem pošte je dokazano najsigurniji i najbezbedniji način glasanja. Trenutni napadi na glasanje putem pošte su neosnovani i šteta je što birači moraju da se snalaze u toj zbrci informacija. Svaki birač bi trebalo da ima pravo da svoju građansku dužnost bezbedno obavi poštom.