Vlasnik kompanije „Amazon“ i novinske kuće „Vašington post“ ne izražava svoj stav, što izaziva još veći bes predsednika.
Najveća građevina u glavnom gradu Vašingtonu, smeštena između ambasade države Mjanmar i istorijskog prebivališta predsednika Vudroa Vilsona, polako poprima svoj konačni oblik. Žuti rovokopač se nalazi na ulazu u gradilište, građevinski radnici nose vreće sa peskom na leđima, a široke crne cevi spuštaju se od prozora na spratovima ka zemlji kao pipci ogromnog oktopoda. U zgradi, poslovođa sedi za stolom ispred prenosnog računara i kaže: „Radovi dobro napreduju.“
To će biti luksuzni dom Džefa Bezosa osnivača kompanije „Amazon“ i vlasnika novinske kuće „Vašington post“ i prvog čoveka koji će se spustiti na Mars. Znak na uglu Ulice es koja se nalazi u Kalorami, luksuznom delu grada, i dalje upućuje na Muzej tekstila koji je zauzimao preko 2.500 kvadratnih metara pre nego što ga je kupio Bezos za 23 miliona dolara. Duž ulice mogu se videti zastave i oznake koje podržavaju doseljenike i gej populaciju, kao i diplomatske ispostave , među kojima se nalazi i rezidencija ambasadora Irske. Na pragu nailazimo na neizbežan predmet: paket iz kompanije „Amazon“.
Bezosova ogromna kuća treba da bude završena u septembru sledeće godine. Odatle će multimilijarderski vlasnik „Vašington posta“ imati neometan pristup centrali novina u Ulici kej i potencijalno drugom sedištu kompanije „Amazon“ za koji se bore glavni grad i okolina. U gradu, u kome Donald Tramp zauzima Belu kuću i poseduje hotel sa pet zvezdica, izgleda da se postavlja pozornica za epsku bitku između najmoćnijeg i najbogatijeg čoveka na svetu.
Već dve i po godine, Tramp na društvenoj mreži „Tviter“ napada Bezosa, pogrešno tvrdeći da „Amazon“ zarađuje milijarde dolara od subvencija koje mu daje Pošta Sjedinjenih Država, a istovremeno izbegava plaćanje poreza. Skoro svi shvataju da je zlonamernost predsednika motivisana Bezosovim vlasništvom nad „Vašington postom“. Naime, Tramp smatra da su novine bastion lažnih vesti, ali istovremeno se nazire i njegova zavist prema Bezosovom bogatstvu.
U martu ove godine, Bezos se prvi put našao na čelu Forbsove liste najbogatijih ljudi. Navedeno je da Bezos vredi 112 milijardi dolara, što znači da je prvi koji je prešao čarobnu granicu od 100 milijardi otkad je Forbs počeo da pravi listu najbogatijih ljudi 1987. godine. Trampovo bogatstvo se smanjilo za 400 miliona dolara – na 3,1 milijardu dolara – tokom prve godine provedene na čelu države, tako da je završio na 776. mestu najbogatijih ljudi na svetu, a to dalje znači da je pao za 200 mesta.
Osim toga što je Bezos značajno iznad Trampa što se bogatstva tiče, treba napomenuti da je vlasnik „Amazona“ svoje bogatstvo stekao sam, a nije nasledio ni dolar od porodice, što je slučaj sa Trampom. Poštovan je kao što Tramp nikad nije bio, razborit je za razliku od Trampa, u stvari, ima sve one odlike koje Tramp mrzi.
Dva muškarca su školski primer potpune različitosti. Jedan je potpuno ćelav, drugi je zarastao i čupav; jedan se od srca smeje, a drugi je izgleda alergičan na smeh; jedan zavodi strogu disciplinu i zahteva izveštaje na šest stranam a drugi je posvećen verbalnim provokacijama i protivureći sam sebi i navodno odbija da čita izveštaje svojih zaposlenih.
Bezos je osnovao kompaniju „Amazon“ 1994. godine kao knjižaru na mreži. Kao što nam je poznato, kompanija se od tad razvila u internet-prodavnicu širokog spektra artikala, a od nedavno, počela je da se bavi i prodajom namirnica u običnim prodavnicama kad je prošle godine za 13 milijardi dolara kupila lanac samousluga Whole Foods Markets. Osim toga, kompanija upravlja mnogim centrima podataka i pravi televizijske emisije i, kako mnogi primećuju, počinje ozbiljno i opasno da se proširuje.
Pedesetčetvorogodišnji Bezos je deo svog bogatstva uložio je u projekat Blu oridžin (engl. Blue Origin) i napravio rakete koje će predvoditi novu industrijsku granu – svemirski turizam. Potomak kubanskog doseljenika izdvojio je značajna sredstva za pokret istopolnih brakova kao i za većinu demokratskih kandidata u izborima.
Pre pet godina kupio je „Vašington post“ za 250 miliona dolara od čuvene porodice Grejem. U pismu zaposlenima, podstakao ih je da pokažu hrabrost u dva slučaja: „U prvom slučaju, pokažite hrabrost kad treba reći sačekaj, proveri, uspori, potraži drugi izvor. Pravi ljudi, njihov ugled, život i porodice su u pitanju. U drugom slučaju treba pokazati hrabrost kad pratite priču bez obzira na ishod. Nadam se da mi niko neće zapretiti da će određene delove mog tela staviti u stezaljku, ali ako to neko pokuša, biću spreman zahvaljujući onome što sam naučio iz slučaja gospođe Grejem.“
Bezos aludira na bivšu urednicu Katrin Grejem, kojoj je sedamdesetih godina, zapretio vrhovni tužilac Džon Mičel kad su novine počele da istražuju aferu Votergejt tokom mandata Ričarda Niksona. Tad su joj rekli da će joj određeni deo tela staviti u stegu ako objavi izveštaj.
Bezosovo ulaganje potpuno je preporodilo „Vašington post“. Zaposlili su desetine novih reportera i krenuli u tradicionalni novinski rat sa „Njujork tajmsom“. Oba glasila su doživela povećanje broja čitalačke publike u Trampovoj eri jer su centri otpora protiv sadašnjeg predsednika.
Tramp je nekoliko puta pokušao da istovremeno optuži i kompaniju i novine, tvrdeći da glasilo lobira i tako pomaže gigantu iz Sijetla da izbegne plaćanje poreza. U decembru 2015. godine, Tramp je na svom nalogu na „Tviteru“ objavio da bi se cena deonica kompanije srušila kad bi morali da plate porez, a da „Vašington post“ spasava kompaniju od kraha. Bezos je obećao da će mu sačuvati jedno mesto u raketi.