Ipak, kaže da je nadzor iz 2013. godini „dečja igra“ u poređenju sa današnjom tehnologijom.
Edvard Snouden upozorava da je tehnologija nadzora danas toliko naprednija i nametljivija da ona koju su koristile američke i britanske obaveštajne agencije, a koju je otkrio 2013. godine, izgleda kao dečja igra.
U intervjuu koji je dao povodom 10. godišnjice otkrivanja razmera nadzora, koji je veoma često bio protivzakonit, a koga su sprovodile američka Agencija za nacionalnu bezbednost i njen britanski kolega GCHQ (Vladin štab za komunikacije), rekao je da se ne kaje zbog onoga što je uradio i naveo neke pozitivne promene.
Međutim, izrazio je zabrinutost zbog većeg zadiranja u privatnost kako u fizičkom tako i u digitalnom svetu. „Tehnologija je postala izuzetno uticajna“, rekao je Snouden. „Ako razmislimo o onome što smo videli 2013. godine i o mogućnostima koje vlade imaju danas, 2013. deluje kao dečja igra.
Izrazio je zabrinutost ne samo zbog opasnosti koje dolaze od vlada i velikih tehnoloških firmi, već i od komercijalno dostupnih kamera za video nadzor, tehnologije za prepoznavanja lica, veštačke inteligencije i nametljivog špijunskog softvera poput Pegaza koji se koristi protiv disidenata i novinara.
Kad se osvrnuo na 2013. godinu, rekao je: „Verovali smo da nas vlada neće prevariti. Ali prevarila nas je. Verovali smo tehnološkim kompanijama da nas neće iskoristiti. Ali iskoristile su nas. To će se ponoviti, jer takva je priroda moći.”
Snouden je u izgnanstvu u Rusiji od 2013. godine, nakon što je pobegao iz Hong Konga, gde je novinarima predao desetine hiljada strogo poverljivih dokumenata.
Njegovi protivnici ga osuđuju jer je pronašao sigurno okruženje u Rusiji, iako se čini da je to jedina realna opcija koja mu je dostupna osim zatvora u Sjedinjenim Državama. Kritike su se pojačale od rata u Ukrajini i od kad je dobio rusko državljanstvo prošle godine, dve godine nakon što je podneo zahtev.
I pored nezavidnog položaja u kojem se nalazi, Snouden se ne osvrće na prošlost. „Ne kajem se“, rekao je.
Snouden se u poslednje dve godine manje pojavljuje u javnosti, drži manje govora i uglavnom odbija da daje intervjue za novine i društvene mreže. Razlog su delimično i porodične obaveze s obzirom na to da on i njegova supruga imaju dva mala sina. Ipak, tokom protekle decenije ostao je u kontaktu sa tri novinara koje je upoznao u Hong Kongu. U petak se navršava tačno 10 godina od kako je Snouden otkrio poverljive informacije.
Snouden smatra da je široko rasprostranjena upotreba šifriranja sa jednog kraja na drugi jedna od pozitivnih tekovina njegovog otkrića. Velikim tehnološkim kompanijama nije bilo prijatno kad je otkriveno da su predavale lične podatke korisnika Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji.
Ta neprijatnost, a i sramota su se pretvorile u bes kada su naredna Snoudenova otkrića pokazala da je Agencija, i pored bliske saradnje, iskorišćavala ranjivosti tehnoloških kompanija da bi se i sama poslužila dodatnim podacima. Kompanije su ubrzo uvele šifrovanje s jednog kraja na drugi, što se dogodilo ranije nego što je planirano, iako su se agencije tome protivile.
Šifrovanje s jednog kraja na drugi predstavljalo je samo san te 2013. godine kada je priča procurela“, rekao je Snouden. „Ogroman deo globalnog internet saobraćaja putovao je elektronski potpuno otkriven. Sada se to retko dešava.“
Ipak, Snouden je zabrinut zbog tehnološkog napretka koji sve više narušava privatnost. „Ako je neko pomislio da će posle otkrića 2013. godine, narednog dana biti sve drugačije i bolje, prevario se. Taj proces je u toku. Na tome ćemo morati da radimo dok smo živi i naša deca dok su živa i još dalje.“ Obaveštajne agencije u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji priznaju da je debata o privatnosti koju je pokrenuo Snouden bila korisna, ali uporno tvrde da je njegov postupak naneo veliku štetu efikasnosti njihovog rada. Recimo, organizacija MI6 je morala da obustavi operacije obaveštajne službe. Njihova druga primedba je da je postupak iz 2013. godine prikazao Nacionalnu bezbednosnu agenciju i GCHQ kao jedine zločince, a niko nije spomenuo šta Rusija i Kina rade na internetu.
Snouden osporava takve tvrdnje. Rekao je da niko u to vreme nije mislio da su Rusija i Kina anđeli. Što se tiče štete, rekao je da agencije nikada nisu navele nikakav dokaz.
„Obustavljanje? Naravno, to se verovatno i dogodilo“, rekao je on. „Ipak, teško je poverovati da im je naneta ozbiljna šteta, jer se čak i posle 10 godina histerije, ništa katastrofalno nije dogodilo.“