1952. Помоћу рачунара SWAC (Standards Western Automatic Computer), истраживачи су пронашли два нова проста броја када су први пут испробали на рачунару један програм за тражење простих бројева. Током наредне године пронађена су још три … Опширније
1957. ЕРМА (Елецтрониц Recordинг Мацхине – Accountинг), који су развили SRI и General Electric за Банк оф Америца у Калифорнији, уводи MICR (Magnetic Ink Character Recognition) као алатку за обухват података са чекова. IBM је … Опширније
1952. Банк оф Америца и SRI потписали су уговор за трећу фазу Уговора, који покрива развој, изградњу и тестирање пилот модела рачунара ERMA за 12 филијала (аутоматизација чековних рачуна). У Уговору је наведено да ће … Опширније
1994. Џим Кларк (Jim Clark), саоснивач компаније Silicon Graphics, напушта компанију и покреће Mosaic Communications, погон који је касније постао корпорација Netscape Communications. Заједно са Марком Андерсеном (Marc Andreesen), другим саоснивачем компаније Netscape, Klark је … Опширније
1997. New York Times описује дебату између поборника електронских и папирнатих књига у чланку о новој јавној библиотеци у Сан Франциску. Критичари се жале да библиотека посвећује превише простора рачунарским терминалима уместо књигама и да … Опширније
1979. Роберт Вилијамс из Мичигена је био први човек кога је убио робот. Било му је 25 година. Несрећа се догодила у компанији Ford Motor, а произвођач робота је осуђен да плати породици 10 милиона … Опширније
1948. IBM објављује калкулатор SSEC (Selective Sequence Electronic Calculator). Касније је SSEC јавно изложен у близини централе компаније на Менхетну да би пролазници могли да посматрају брзину његовог рада. Док није деактивиран 1952., SSEC је … Опширније
1959. Роберт Нојс (Роберт Noyce), саоснивач и директор истраживања у Fairchild Semiconductor, био је заслужан за почетни развој SilikonMesa и планарних транзистора, што је довело до комерциално примењивих интегрисаних кола. Године 1968. Нојс је основао … Опширније
1984. Apple Computer лансира Macintosh, први успешан рачунар са мишем и графичким корисничким интерфејсом, у једној реклами од 1,5 милион долара на финалној утакмици америчког фудбала Супер Боwл. Apple-ова реклама се заснивала на теми романа … Опширније
1888. Аналитичка машина Чарлса Бабеџа (Charles Babbage) није довршена за његовог живота , али његов син Хенри Провост Бабеџ (Хенрy Провост Баббаге) израдио је аритметички део машине на основу очевих цртежа и 21. јануара 1888. … Опширније