HTTP/3 donosi bolje performanse i pouzdanost, pored raznih prednosti u bezbednosti i privatnosti, ali postoje i neki značajni izazovi. HTTP3, treća zvanična verzija protokola za prenos hiperteksta (HTTP), neće koristiti protokol za kontrolu prenosa (TCP) kao što su to radili njegovi prethodnici. Umesto toga, koristi protokol brzih UDP internetskih veza (QUIC) koji je Google razvio 2012. godine. QUIC je protokol transportnog sloja zasnovan na multipleksiranoj verziji korisničkog datagram protokola (UDP). Za razliku od TCP-a, UDP ne koristi TCP usaglašavanje u tri koraka, već samo jedno UDP dvosmerno rukovanje. Dakle, QUIC protokol eksponencijalno poboljšava mrežne performanse svake veb komponente jer koristi UDP za svaku vezu između korisnika-agenta i veb servera. Takođe, QUIC se kod upravljanja više interakcija između korisničkog agenta i servera oslanja na neprimetno multipleksiranje preko jedne veze, gde niko ne blokira drugog, pa tako pomaže poboljšanju performansi u poređenju sa prethodnim protokolima.

Preduzeća stalno prave ove tri greške, troše svoj novac, smanjuju performanse aplikacija i dobijaju loše rezultate. Ja sam veliki obožavalac mašinskog i dubokog obučavanja zasnovanih na oblaku i uopšte veštačke inteligencije. Na kraju krajeva, ne možete biti zagriženi za računare a da ne zamišljate razgovor sa veštačkim inteligentnim bićem koje može da odgovori na pitanja i da izvršava vaše zahteve!

To je tačno, ali neprestano nailazim na pogrešno primenjeno mašinsko obučavanje i duboko učenje zasnovano na oblaku. U većini slučajeva postoje jednostavne ispravke, a sigurno je da će se mašinsko obučavanje zasnovano na oblaku još dugo koristiti. Ali koristite ga mudro i na odgovarajući način.
Evo tri glavne greške na koje neprestano nailazim.

Kako strategije oblaka postaju sve nužnije i složenije, arhitekti oblaka mogu da pomognu organizacijama da izbegnu rizik i osiguraju uspešnu i ekonomičnu tranziciju u oblak. Šta je arhitekta oblaka?

Arhitekti oblaka su zaduženi za upravljanje arhitekturom računarstva u oblaku za organizaciju, naročito zato što tehnologije oblaka postaju sve kompleksnije. Arhitektura računarstva u oblaku obuhvata sve što je uključeno u računarstvo u oblaku, uključujući čeone platforme, servere, skladištenje, isporuku i mreže potrebne za upravljanje skladištenjem u oblaku.

Nećete više morati da se mučite sa pojedinačnim testovima brzine. Pošto se u sve više elektronskih uređaja dodaje Wi-Fi konekcija, možda ćete imati problem da utvrdite u čemu je problem ako neki od vaših uređaja ima sporu Internet vezu. Ažuriranje opcije Google Wifi Network Check može vam pomoći u rešavanju tog problema. Ažuriranje Network Check koje izlazi od utorka, omogućava vam da iz aplikacije Google Wifi pokrećete testove brzine na pojedinačnim uređajima koji su povezani sa vašom mrežom. Ranije ste mogli da testirate brzinu od vašeg dobavljača servisa do vašeg rutera, ali ova ispravka konkretno pokazuje brzinu internetskog povezivanja za svaki uređaj.

Softverski definisano umrežavanje zasnovano na identitetu donosi kontrolu i jednostavnost

Fenomen umrežavanja definisanog identitetom uzima maha jer preduzeća ne mogu da priušte čekanje.

KOLIKO SU DANAŠNJE MREŽE SLOŽENE?

Veoma. Ali ništa u poređenju sa onim što ćemo videti do kraja ove decenije. Već povezivanje poslovnih korisnika koji rutinski prelaze među tri ili više uređaja, kao što su laptopovi, tableti i serveri, nije mali zadatak. Ubrzano postavljanje hibridnih arhitektura i arhitektura sa više oblaka ostavlja organizacije da se bore za povezivanje, pribavljanje i obezbeđivanje svojih mreža dok se radna opterećenja prenose iz lokalnog u oblak. Zatim postoje trendovi OT (operativne tehnologije) i interneta stvari (IoT) koje će IDC projekti povezivati 30 milijardi industrijskih i potrošačkih uređaja do 2020. godine.

Analiziranje velike količine podataka je samo deo onog što razlikuje analizu Big Data od ranijih analiza podataka. Saznajte šta su ostali aspekti. Postoje podaci, a onda postoji Big Data. Pa, koja je razlika? 

Definicija Big Data

Big Data se uopšteno odnosi na skupove podataka koji su tako veliki po obimu i tako složeni da tradicionalni softverski proizvodi za obradu podataka nisu u mogućnosti da preuzmu, upravljaju i obrađuju podatke u razumnom vremenskom roku. Ovi veliki skupovi podataka mogu uključivati strukturisane, nestrukturisane i delimično strukturisane podatke, od kojih svaki mogu da se prekopavaju za uvide. Koliko podataka zapravo predstavlja "Big Data", otvoreno je za raspravu, ali obično može biti više petabajta - i za najveće projekte u opsegu eksabajta.