Интернет је савремени комуникациони систем у коме су рачунари широм света повезани путем рачунарских мрежа. Он је децентрализован, јер ни једна особа или организација не контролише интернет или оно што може да се добије преко њега. Данас се милијарде рачунара повезују на нехијерархијски начин путем интернета, а корисници могу да размењују податке, вести, разговарају и да тргују. У овом тексту ћемо објаснити како информације путују интернетом на примеру САД-а.

Bežično povezivanje (wireless) je danas praktično standard, pošto je sve više ljudi u pokretu, kako u poslovnoj sferi tako i privatno, u toplini doma, gde bukvalno tu toplinu možemo da regulišemo putem mobilnog telefona. Tako nam frižider može poslati spisak namirnica za kupovinu ili možemo upaliti radijator ili klima uređaj a da i nismo u kući ili podesiti temperaturu u bojleru kako bi se zagrejala dok stignemo s posla. Sa mobilnog telefona možemo prebacivati slike ili muziku na računar i obratno, ili povezati laptop na internet, koristiti miša ili tastaturu, sve to naravno bez ikakve žice. Cela ova bežična manija je upravo počela sa mobilnim telefonima pa bi dobro bilo osvrnuti se prvo na to kako oni uspostavljaju vezu.

Postignuto 1,59Gbit/s preko radio kanala od 20MHz!

Nova istraživanja inženjera iz univerziteta u Bristolu i Lundu, koji su radili zajedno sa NI (National Instruments), pokazala su kako veliki antenski sistem može da dovede do 12 puta veće efikasnosti spektra u poređenju sa tekućom tehnologijom 4G.

Kontroverzna tehnologija kojom LTE (Long Term Evolution a to je tehnički vrlo složen proces za prenos podataka velike brzine za telefone i druge mobilne uređaje) mreže koriste radio spektar za koji nisu potrebne licence mogla bi kroz nekoliko godina da postane pouzdani deo kompleta IT alata za preduzeća. Takozvani LTE bez licence je na udaru otkako se vest o njemu prvi put pojavila pre više od godinu dana. Optužba: ako mobilni operateri prilagode svoje LTE mreže tako da koriste frekvencije na koje se Wi-Fi oslanja, oni će istisnuti korisnike Wi-Fi-ja.

Informacioni sistemi imaju veoma značajnu ulogu u banci. Primena ukupne informacione tehnologije utiče na efikasnost bankarskog poslovanja. U sadašnjim uslovima privređivanja sve je veća uloga tzv. banaka podataka, koje se bave prikupljanjem, analizom i dostavljanjem svih vrsta informacija zainteresovanim licima. Velike banke imaju moćne istraživačke sektore, dok male banke imaju mogućnosti da koriste podatke specijalizovanih banaka podataka ili da u saradnji sa velikim bankama, koriste informacije njihovih istraživačkih sektora. Izvori informacija su: bilans centralne banke, bilansi poslovnih banaka, finansijski izveštaji itd.

Na Internetu, niko ne zna da ne pripadate mafiji i možete da budete ko god hoćete! Poreklo onoga što smatramo modernom hakerskom kulturom nastalo je iz istog Kalifornijskog miljea kao i kontrakultura hiljadu devetsto šezdesetih, i to se primećuje. Godine 1973, programeri iz univerziteta Berkli koji su radili na sistemu sa deljenjem vremena Berkeley Operating System pokrenuli su Community Memory, prvi javni sistem oglasne table, a među tim pionirima je bila istaknuta Džud Mahon (Jude Milhon), koju su zvali St. Jude. Ona je preminula 2003, mnogo voljena. Na drugom kraju države nekoliko godina kasnije, Suzan Hedli (Susan Headley) se pridružila jednoj bandi i pomogla hakovanje DEC-ovih sistema; zvali su je Suzi Grom (Susy Thunder). Zašto ne uzeti čudno novo ime? To je bilo takvo vreme.