Mnogo toga što koristimo ima mnogo dužu tradiciju koja je nekima nepoznata.
Veći deo tehnologije koju danas poznajemo i koristimo postoji duže nego što možemo i da pomislimo. Postoje tehnologije koje su danas od vitalnog značaja za naš život, a koje imaju tradiciju koja seže unazad decenijama ili čak vekovima. Dakle, koje su to tehnologije sa dugačkom tradicijom?
1. Ekrani osetljivi na dodir
Mnogi od nas povezuju ekrane osetljive na dodir sa pametnim telefonima, koji su postali popularni krajem 2010-ih. Međutim, ideja o ekranima osetljivim na dodir je zapravo nastala mnogo godina ranije. Engleski inženjer E.A. Džonson je u oktobru 1965. godine, radio na kreiranju uređaja sa ekranom osetljivim na dodir za Royal Radar Establishment. Taj uređaj je trebalo da pomogne u kontroli vazdušnog saobraćaja, ali nažalost nikada nije doživeo da bude široko primenjivan.
Tokom narednih nekoliko decenija, brojni pojedinci su pokušali ili uspešno kreirali uređaje sa ekranom osetljivim na dodir. Na primer, IBM Simon je bio prvi telefon na svetu sa ekranom osetljivim na dodir.
Naravno, IBM Simon nimalo nije ličio na današnje pametne telefone. Uređaj je imao vrlo jednostavan ekran sa tečnim kristalima i nijedna boja osim crne i bele nije bila podržana.
Međutim, IBM Simon je bio neverovatno inovativan za svoje vreme, s obzirom na to da se pojavio davne 1994. godine. Uređaj nije baš predstavljao podstrek za razvoj tehnologije ekrana osetljivog na dodir, ali i dalje predstavlja važnu odskočnu dasku koja je dovela do današnje industrije u procvatu. Ko zna šta će doneti budućnost pametnih telefona, ali ne zaboravimo kako je nastao prvi ekran osetljiv na dodir!
2. Autonomna vozila
Ne, kompanija Tesla nije izmislila autonomne automobile, iako je brend električnih automobila u velikoj meri povezan sa ovom futurističkom tehnologijom.
U stvari, prvi autonomni automobil pojavio se davne 1939. godine na Svetskoj izložbi. To vozilo, koje je razvila kompanija General Motors, a dizajnirao Norman Bel Gedes, moglo je da se vozi samostalno pomoću radio-kontrolisanih elektromagnetnih polja. Namagnetisani šiljci su morali da budu postavljeni na kolovoz da bi vozilo funkcionisalo, ali bez obzira na to, automobil je mogao da se kreće bez fizičke ljudske intervencije.
Mnogo godina kasnije, 1990-ih, napravljeni su veliki koraci u oblasti autonomne vožnje, kako u zakonodavstvu tako i u proizvodnji. Početkom ove decenije, američka vlada je usvojila ISTEA zakon o odobrenju transporta, koji je imao za cilj uspešno stvaranje sistema autonomnih automobila i autoputeva do 1997. godine. Zakon je omogućio pokretanje mnogih projekata autonomne vožnje, uključujući Navlab i ARGO, iako su mnoga vozila stvorena u ovim poduhvatima bila donekle ili uglavnom autonomna, ne u potpunosti.
Autonomna vozila tek treba da se pojave na našim putevima s obzirom na to da ih mnoge kompanije razvijaju.
3. Računari
Svi smo videli one stare računare koji datiraju iz 70-ih i 80-ih, ali istorija računara seže mnogo dalje od toga. Čarls Bebidž je stvorio prvi kompjuter 1820-ih. Naravno, mašina je dobila ime po svom pronalazaču i poznata je kao Babbage Difference Engine. Ipak, to je bio mehanički računar, a ne električni, poput onih koje danas koristimo.
Prvi programabilni električni računar stvoren je mnogo decenija kasnije, tokom Drugog svetskog rata. Elektronski numerički integrator i računar (ENIAC) je razvijen u Sjedinjenim Državama 1945. godine i za rad je koristio različite panele, svaki sa sopstvenim funkcijama. Ta mašina se značajno razlikovala od računara koje danas koristimo i koristila ga je vojska, odnosno nije bio dostupan za masovnu upotrebu.
Doba personalnih računara (PC) počelo je 70-ih godina, kada se pojavio niz modela, kao što su Altair i Kenbak-1. Zatim, 80-ih, pojavili su se prvi Windows i Macintosh računari, dva imena koja još uvek imaju ogroman udeo u računarskoj industriji.
4. Centralno grejanje
Najjednostavniji oblik centralnog grejanja bio je u upotrebi još u antičkom grčkom i rimskom carstvu. Koristio je peć za cirkulaciju toplote po sobama kroz šuplje komore. Mnoge moderne tehnologije su nastale u drevnim društvima (iako u vrlo osnovnom obliku). Ipak, to je bio samo početak tehnologije centralnog grejanja.
U 18. i 19. veku, centralno grejanje je dalje razvijano. Vilijam Strat je 1793. godine stvorio peć za cirkulaciju zagrejanog vazduha, koja je inspirisana osnovnijim modelom razvijenim vek ranije.
Međutim, moderniji model centralnog grejanja, koji koristi gas za grejanje zgrada, razvila je i patentirala Alis H. Parker, Afroamerikanka rođena 1895. godine. Parkerova nije bila zadovoljna toplotom koju je odavao kamin tokom hladnih zima, pa je odlučila da stvori nešto efikasnije. Njena „peć za grejanje“ koristila je sistem kanala za cirkulaciju vazduha kroz domove.
Patent peći za grejanje je podnet krajem 1919. godine, ne mnogo pre smrti Parkerove.
5. Telefoni
Danas možemo da uradimo toliko toga na našim pametnim telefonima da ponekad zaboravimo da su prvobitno napravljeni isključivo za telefoniranje. Kada je počelo doba telefona, sijalica još nije bila ni izmišljena.
Pronalazač Aleksandar Grejem Bel je 1847. godine izumeo prvi telefon na svetu. Iste godine 10. marta, Bel je prvi put telefonirao svom pomoćniku. Poziv se obavljao na udaljenosti od deset kilometara, što je za to vreme bilo veoma impresivno. Belov pomoćnik je mogao da čuje Belov glas na drugom kraju linije, čime je telefonski poziv zvanično bio uspešan.
Kao što ste možda pretpostavili, taj telefon nije ličio na pametne telefone koje danas koristimo, jer istorija mobilnih telefona nije ni počela sve do 70-ih godina. Čak i telefoni sa početka 20. veka izgledaju znatno drugačije od svojih prethodnika iz 1847. godine. Ipak, ta tehnologija je postavila temelje za napredne telekomunikacione uređaje koje svi sada toliko volimo.
6. Samouslužni aparati
Svi volimo da vidimo samouslužni aparat kada smo žedni ili bismo nešto da prezalogajimo. Te automate za prodaju pića i slatkiša obično povezujemo sa drugom polovinom 20. veka, ali prvu modernu mašinu za prodaju je 1883. godine izumeo Persival Everet. Njegov samouslužni aparat nije prodavao konditorske proizvode i sodu. Umesto toga, prodavao je razglednice.
Otprilike šezdeset godina nakon te modernije verzije automata pojavio se samouslužni aparat za prodaju novina koga je izumeo Ričard Karlajl. Svoj pronalazak je koristio da bi izdavao zabranjene publikacije. Lukava, ali zgodna ideja.
Na samom početku, postojao je najosnovniji oblik samouslužnog aparata koji je točio svetu vodu kada bi se ubacio novčić. Taj pronalazak pripada Heronu Aleksandrijskom koji je živeo u prvom veku nove ere. Od svete vode do Koka-Kole, automati su se značajno promenili tokom vekova.
7. Baterije
Prva baterija nije ličila na kompaktne litijumske cilindre koje danas koristimo. Umesto toga, Voltin ili galvanski stub, koga je 1800. godine stvorio Alesandro Volta, sastojao se od slojeva bakarnih i cinkanih diskova, od kojih je svaki bio odvojen komadom tkanine. Pronalazak je bio prva električna baterija koja se masovno koristila tokom 19. veka.
Međutim, najjednostavniji oblik baterije datira hiljadama godina unazad. Bagdadska baterija, skup od tri artefakta, veoma podseća na neku vrstu arhaične baterije, koja koristi bakarnu cev i gvozdenu šipku u keramičkom loncu. Arheolozi nisu sigurni da li je ovo korišćeno kao baterija, ali kombinacija ove tri komponente svakako sugeriše na to.
8. 3D filmovi
Mnogi od nas se sećaju kako nam je bilo čudno kad smo prvi put gledali 3D film. Ipak, ni to ne spada u modernu tehnologiju.
Prvi 3D film prikazan je u bioskopima 1922. godine, samo nekoliko godina nakon završetka Prvog svetskog rata. „Moć ljubavi“ je bio nemi film koji je prvi put prikazan u Los Anđelesu i bio je revolucionaran za svoje vreme. Film je čak imao dva različita kraja; jedan srećan i jedan tužan. Uz pomoć anaglifnih naočara, publika je mogla da izabere koji završetak želi da pogleda.
Otprilike 30 godina kasnije, 3D filmovi su postali popularni u periodu poznatom kao zlatno doba 3D tehnologije. Ipak, mnogi ne znaju da je ova tehnologija počela da se razvija u prvim godinama 20. veka.
Razvoj našeg savremenog digitalnog sveta počeo je u prošlosti Iako starija društva sigurno nisu koristila Instagram ili striming Netflix-a, važno je zapamtiti da mnoge popularne tehnologije koje danas koristimo imaju korene koji datiraju stotinama ili čak hiljadama godina unazad. Veliki deo tehnološkog luksuza u kojem danas uživamo dugujemo davno postignutim naprecima. Dakle, imajte to na umu sledeći put kada uključite radijator ili telefonirate!