Iako pravilan izbor veb-pregledača umnogome određuje kvalitet pregledanja interneta, ipak ceo proces olako shvatamo i nekako ga uzimamo zdravo za gotovo. Ako realno sagledamo okolnosti, pitamo se koliko nas zaista razmišlja o izboru veb-pregledača? Ako se ne zadovoljite podrazumevanim pregledačem kojeg vam obezbeđuje operativni sistem, onda ćete verovatno pri podešavanju novog uređaja preuzeti Google Chrome. Brz je, besplatan i udoban. Sve su to odlične karakteristike.
Ipak, opšteprisutni internet pregledač kompanije Google nije uvek bio dominantna sila kao što je sada. Zbog popularnosti koju uživa možete da pomislite da je oduvek bio deo interneta, ali to je daleko od istine. Možda vam izgleda nemoguće da zamislite svet u kojem se većina korisnika interneta ne odlučuje za Chrome, ali moramo da vam napomenemo da je nekada vladao Internet Explorer. Kad se Chrome pojavio, pokušao je da uhvati korak sa tada poznatim imenima i ponudi korisnicima nešto drugačije.
Chrome je, od ranih dana do uspona i današnje dominacije na tržištu, prošao prilično dugačak put da bi dostigao trenutni status. Napravićemo osvrt na nastanak, rast i evoluciju Google Chrome pregledača da biste uvideli kako je uspeo da zauzme današnji položaj.
Vreme pre Chrome pregledača (početak i sredina 2000-ih)
Pre nego što se Chrome pojavio, postojao je samo Internet Explorer, pregledač kompanije Microsoft, koji je tokom prvog rata pregledača, uspeo da pobedi Netscape Navigator. Pobeda mu je omogućila da osvoji zapanjujućih 95% tržišnog udela pregledača u 2004. godini. Njegova dominacija je bila tolika da je postao podrazumevani pregledač za veb-razvoj, koji se usredsredio na Internet Explorer, a kojeg je kontrolisala kompanija Microsoft.
Srećom, takva potpuna dominacija u svetu pregledača bila je kratkog veka. Firefox kompanije Mozilla pojavio se u novembru 2004. godine i polako smanjivao tržišni udeo Internet Explorer-a. Iako je Firefox svakako pomogao da internet pregledači počnu da napreduju tako što je popularizovao funkcije, kao što su integrisani program za blokiranje iskačućih prozora i pojava kartica, nikada nije uspeo da sruši dominaciju pregledača kompanije Microsoft. Firefox je, pre pojave Chrome pregledača, imao najveći tržišni udeo od 32% u avgustu 2008. godine, što je uticalo na kompaniju Microsoft, ali ne u značajnoj meri.
Opera i Safari kompanije Apple su takođe bili prisutni, ali nijedan pregledač nije bio značajno popularan, jer su zajedno imali udeo na tržištu koji nije bio veći od 10%. Dakle, na tržištu pregledača se, sredinom kasnih 2000-ih, vodila bitka između Internet Explorer-a i Firefox-a. Međutim, bitka je poprimila drugačiji tok kad se pojavio treći učesnik.
Debi Chrome pregledača (septembar 2008.)
Kompanija Google se priključila borbi između pregledača u septembru 2008. godine, kada je uvela Google Chrome beta verziju zajedno sa šarmantnim i veoma informativnim veb-stripom u kojem je opisano novo shvatanje osobina i uloge pregledača, što je obuhvatalo arhitekturu prilagođenu proširenjima bez kojih mnogi od nas danas ne bi mogli da žive. Pritom, kompanija je predstavila i Chromium, koji je bio i ostaje kodna baza otvorenog koda za Chrome.
U objavi na zvaničnom Google blogu, korporacija je predstavila novi proizvod kao „svež pogled na pregledač“. Obuhvatao je nove funkcije, kao što su kartice u zaštićenom okruženju, što je onemogućilo da se kartice međusobno poništavaju, uz poboljšanja kao što je V8 JavaScript pokretač, koji je ponudio bolje performanse. Chrome je takođe predstavio elemente korisničkog interfejsa i korisničkog iskustva, koji su postali standardni u svim pregledačima, verovatno zbog toga što su neki konkurenti prešli na istu bazu koda, kao što su kartice na vrhu trake za adresu koja ima dvostruku namenu, odvojive kartice i početna stranica koja je prikazivala sličice nedavno posećenih stranica.
Pažnju tadašnje štampe nisu privukle samo te karakteristike. Kompanija Google je sve to upakovala u divan minimalistički dizajn koji se izdvajao od ostalih, posebno u poređenju sa izbirljivim korisničkim interfejsom pregledača Firefox 3.0 i Internet Explorer 7. Savremene recenzije priklonile su se Chrome beta verziji, a drugi časopisi su ga nazvali „prijatnim raskidom sa tradicijom“. Neki su otišli još dalje u pohvalama, i nazvali ga „sjajnim“ paketom koji „razume šta zaista želite da pregledač može da uradi“.
Pejzaž pregledača se polako menja (2009.)
Tim za razvoj pregledača kompanije Google radio je neverovatnim tempom do kraja 2008. godine, da bi dodao još neke funkcije, kao što je menadžer obeleživača, koji se pojavio u beta verziji u novembru. Sredinom decembra iste godine, pojavila se verzija 1.0.
Brzo uvođenje funkcija u Chrome i predstavljanje stabilne verzije bio je pravi potez. Tržišni udeo Chrome pregledača se stalno povećavao tokom prve godine stabilnog izdanja, što je dovelo do impresivnih 5,38% do kraja 2009. godine, a sve na račun Internet Explorer-a. Dok su Firefox i drugi pregledači zadržali svoj tržišni udeo (ili blago porasli), nekada dominantni pregledač kompanije Microsoft pao je na 55% do kraja 2009. godine, što je bio gubitak od skoro 10% od početka godine.
Osvajanje 5% tržišta bio je pristojan podvig za novi pregledač. Čak je i Safari imao manje od 3% saobraćaja u 2009. Međutim, kompanija Google je najavila da je sve to samo početak. Naime, objavila je verzije pregledača za Mac i Linux početkom decembra 2009. godine i tako otvorila put za osvajanje još većeg udela na tržištu pregledača.
Kompanija je predstavila i Chrome OS 2009. godine i pritom proširila Chrome na ceo operativni sistem. Napravila je operativni sistem prvenstveno zbog toga da bi ga koristila na potpuno novim laptopovima pod nazivom Chromebooks, iako je predstavila varijante istog operativnog sistema koje su mogle da rade na standardnim laptop računarima kao alternativu Windows-u.
Novi ratovi pregledača (2010 – 2012.)
Chrome je bio u usponu. S obzirom na to da je mogao da se koristi na većem broju platformi, pokrenuo je novu bitku između pregledača, ali sada se vodila sa tri strane, između kompanija Microsoft, Mozilla i Google. Tu su negde sa strane bili i Opera i Apple.
Kompanija Microsoft je odlučila da se bolje spremi za bitku. Internet Explorer 8, objavljen 2009. godine, uveo je neka značajna ažuriranja i nove funkcije. Poboljšala mu je JavaScript pokretač, što je dovelo do boljih performansi pri prikazivanju veb-stranica. IE 8 je bio bolje usklađen sa tada preovlađujućim veb-standardima, zbog čega nije zaostajao za konkurentima. Dodat je i režim privatnog pregledanja i oporavak sesije. Ništa revolucionarno, doduše, ali to je bio dokaz da je kompanija bar obraćala pažnju na ostatak tržišta pregledača.
Uprkos najboljim naporima kompanije Microsoft, uključujući predstavljanje Internet Explorer-a 9 2011. godine, rat pregledača je više ličio na masakr. Internet Explorer i na kraju Firefox počeli su da gube tržišni udeo u odnosu na Chrome zastrašujućom brzinom. Do kraja 2010. godine, Chrome je imao 14% tržišta, da bi porastao na 25% do kraja 2011. U tom trenutku, tržišni udeo Internet Explorer-a je pao na 35%, a Chrome je čak oteo drugo mesto Firefox-u. Nezamislivo se konačno dogodilo 2012. godine, kada je Chrome sredinom godine bio ispred IE-a u tržišnom udelu pregledača i na kraju 2012. godine imao 31% tržišnog udela u poređenju sa IE-ovih 26%. Tada je svima bilo jasno da je doba Internet Explorer-a prošlo.
Chrome ulazi u mobilni svet (2012.)
Iako je kompanija Apple postavila standarde modernih pametnih telefona kad je predstavila iPhone 2007. godine, tek početkom 2010-ih, pametni telefoni su zaista uzeli maha i počeli da ulaze u tržište mobilnih telefona kojim su dominirali oni koje sada nazivamo glupim telefonima. U 2012. godini, pametni telefoni su činili skoro polovinu svih isporuka mobilnih telefona te godine, što je značilo da mnogi potrošači prelaze sa starih telefona i prihvataju budućnost kojom dominiraju Android i iOS.
Kompaniji Google su pametni telefoni bili dobro poznati pošto je posedovala Android od 2005. Uprkos tome, tek je 2012. godine, uvela pregledač u pametne telefone. Chrome za Android je debitovao u beta verziji u februaru 2012. godine, za Android 4.0 i novije uređaje, i tada je zadržao mnoge funkcije pregledača za stone računare, kao što su režim bez arhiviranja i automatsko popunjavanje, u verziji za mobilne uređaje. Kompanija je od samog početka bila spremna za proces sinhronizacije, koja je funkcionisala samo u jednom smeru, od računara do mobilnog telefona.
Apple korisnici su morali malo da sačekaju. Brajan Rakovski, tadašnji potpredsednik kompanijinog odeljenja za Chrome, predstavio je Chrome za iPhone, iPad i iPod touch na konferenciji Google I/O u junu 2012. Uz to, iOS verzija Chrome-a verovatno nije ni bila Chrome, jer je morala da koristi Mobile Safari WebKit backend i zbog toga je bio spor, ako ne i sporiji, od podrazumevanog iOS pregledača. Ipak, doneo je korisnički interfejs u Chrome stilu i korisnu mogućnost sinhronizacije sa Chrome-om na stonom računaru.
Opera prihvata Chromium (2013.)
Chrome-ova Chromium kodna baza otvorenog koda znači da drugi programeri mogu da rade na Chrome kodu i osnovnim funkcijama, a to je upravo ono što je Opera uradila kada je predstavila verziju Opera 15 2013. Skandinavska kompanija je odlučila da napusti svoj Presto backend i u potpunosti prihvati Chromium kada se pojavila 15. verzija pregledača.
Ažuriranje Chromium-a za Opera pregledač donelo je izbor funkcija koje bi bile poznate korisnicima Google Chrome-a tog doba. Opera je imala izgled u stilu Chrome-a (kombinovana traka za pretraživanje i adresu), sa ažuriranom stranicom Speed Dial. Opera tim je takođe počeo da doprinosi Chromium bazi koda sa prekidačem pregledača, da bi se smanjilo korišćenje memorije.
Chrome dominira tržištem pregledača (2016.)
Do kraja 2016. godine, Chrome je u izvesnom smislu došao na sam vrh. Pregledač je konačno prošao granicu od 50% udela na tržištu u oktobru, a na kraju godine imao je 51% tržišta pregledača na svim platformama. Nekada moćni IE imao je samo 4,4%, i bio iza Opere, a udeo uvek pouzdanog Firefox-a pao je na manje od 7%.
Od tada, kompanija Microsoft više nije polagala nade u Internet Explorer. Godinu dana ranije, predstavila je novi pregledač pod nazivom Edge. Edge je imao novi mehanizam za renderovanje EdgeHTML, i bio je podrazumevani pregledač za tada novi Windows 10. Imao je minimalistički dizajn, ličio je na Chrome i imao kartice na vrhu, i podršku za Microsoft Cortana. Iako je Windows 10 dobro počeo, Edge nije bio uspešan, jer je osvojio samo 1,61% tržišta pregledača do kraja 2016.
Zbog toga je najbliži konkurent Chrome pregledača postao Safari kompanije Apple. Međutim, uprkos mnogim prednostima u odnosu na Chrome, Safari nije bio veliki konkurent. Bio je drugi najčešće korišćeni pregledač, ali njegov tržišni udeo od 14% bio je daleko iza Chrome-a.
Kompanija Microsoft priznaje poraz (2018.)
Tri godine pošto se pojavio Edge, jedva je uspeo da osvoji 2% tržišta pregledača. Kompanija, suočena sa neospornim promašajem, najavila je krajem 2018. godine, da će ponovo kreirati Edge od samog početka, ali sada koristeći Chromium.
Iako je kompanija i ranije koristila tehnologiju otvorenog koda, ipak je to bio veliki korak za nju. Međutim, takva odluka bi stavila Edge u isti rang sa drugim pregledačima zasnovanim na Chromium-u u osnovnim funkcijama, a sve to u skladu sa trenutnim veb-standardima, drugim rečima, standardima koje je Google pokretao sa Blinkom. To je značilo da će Google imati još veću dominaciju kroz pregledače zasnovane na Chromium-u, kao što su Opera, Edge i UC Browser. Dobro za Google, naravno, ali ne nužno i za razvoj kojeg su svi veb programeri prihvatili.
Edge zasnovan na Chromium-u konačno je ugledao svetlost dana 2020. Prijem je bio iznenađujuće dobar, a novinari su hvalili smanjenu upotrebu RAM-a i CPU-a u poređenju sa Chrome-om i bolja podešavanja privatnosti, a pritom izuzetno sličan Chrome-u tako da su korisnici lako mogli da se odreknu spomenutog pregledača. Microsoft je čak uveo neke funkcije karakteristične samo za Edge, što ga dodatno razlikuje od Chrome-a. Prepravljeni Edge prošao je mnogo bolje od svog prethodnika, i do kraja 2020. godine, imao je tržišni udeo od 3,1%.
Novi izgled za novu deceniju (2018.)
Chrome je proslavio desetogodišnji jubilej 2018. godine, a kompanija je srećni događaj obeležila uvođenjem novog izgleda za sada dominantni internet pregledač. Novi izgled je zasnovan na skupu principa koji su prvi put uvedeni 2014. godine, a koji je poznat pod nazivom Material Design.
Nestale su uglaste kartice po kojima je Chrome bio poznat od nastanka, a umesto njih su se pojavile zaobljene kartice sa sada već uobičajenim favikonima, odnosno ikonicama kartice. Novi dizajn je takođe očistio traku kartica radi lakšeg pregledanja, zaoblio ivice trake na vrhu pregledača i napravio druga mala podešavanja korisničkog interfejsa. Paleta boja se takođe promenila, a Chrome se sada odlučuje za suptilno svetlije boje. Međutim, ažuriranje povodom godišnjice nije bilo samo kozmetičko, čak i ako je to bio glavni cilj. Kompanija je predstavila i novu funkcionalnost, kao što je moćnija traka na vrhu pregledača koja može da pretražuje kroz trenutno otvorene kartice i poboljšani menadžer lozinki.
Nisu svi cenili novi izgled, ali bez obzira na pritužbe koje su imali korisnici, nisu mnogo naškodile položaju kojeg je zauzimao na tržištu pregledača. Krajem 2018. godine, Chrome je dostigao nivo dominacije kojeg je nekad imao Internet Explorer, pri čemu je pregledač imao 62,3% stabilnog internet saobraćaja.
Ovaj svet pripada Google-u, mi samo živimo u njemu (2024 – i dalje)
Od oktobra 2024. godine, Chrome čini 66,6% ukupnog saobraćaja pregledača na internetu, na svim platformama. Ažuriranja, kao što su Material You refresh iz 2023.godine i dodavanje različitih funkcija potpomognutih veštačkom inteligencijom i mašinskim učenjem polako su gurale Chrome napred, sve dok pregledači zasnovani na Chromium-u, kao što su Edge, Opera i Brave obezbeđuju da Google-ova baza kodova dominira sa ili bez Chrome-a.
Pomislimo na Google pretragu, YouTube, Android i pregledače zasnovane na Chromium-u, i odmah nam je jasno da Google u suštini vlada našim digitalnim životima. Sami odlučite da li je takvo stanje poželjno, mada vredi napomenuti da nisu svi obožavaoci.
Chrome se našao na udaru kritika zbog opuštenog stava prema privatnosti korisnika. Konačno, kompanija se bavi oglašavanjem i u posedu je ogromnog broja podataka korisnika. Kompanijino ažuriranje Manifest V3 za API proširenja Chrome-a opisano je kao način da Google ograniči funkcionalnost programa za blokiranje oglasa i drugih proširenja za zaštitu privatnosti. Iako nijedna od kritika nije uticala na dominaciju Chrome-a, ipak su dovele do toga da se povećala potražnja za pregledačima, kao što je Vivaldi, koji čuvaju privatnost korisnika.
Uprkos svemu tome, teško je zamisliti da bi neki drugi internet pregledač mogao da zauzme njegovo mesto u skorije vreme. Ipak, ne bi trebalo da zaboravimo kako je prošao Internet Explorer.