Povezani gradski okruzi su sledeći potez Silicijumske doline. Većina ljudi bi verovatno bila potpuno zbunjena kad bi ih neko upitao da objasne frazu „izgraditi grad od interneta“. Međutim, trebalo bi da se naviknemo na ideju, jer to upravo pokušava Google-ova matična kompanija Alphabet. U oktobru 2016. godine, Sidewalk Labs, odeljak za urbane inovacije kompanije Alphabet, objavio je planove za transformaciju 16 američkih gradova i sa njima povezanih okruga u pametne gradove sa razvijenim prednostima savremenih informacionih tehnologija. Posle godinu dana, ogroman projekat je u zamahu pošto je Sidewalk Labs potpisao ugovor sa gradom Torontom prema kome je dobio dozvolu da 332 hektara zemljišta uz obalu pretvori u okrug povezanih gradova. U reagovanju na planove postavljena su i neka pitanja. Prvo i najvažnije: šta znači „od interneta“? Detalji projekta Toronto su prilično oskudni, ali objava Sidewalk Labs-a u vezi sa „izgradnjom okruga“ nudi objašnjenje. Zasnovana je na sistemu „sveprisutnog povezivanja“, koje Sidewalk Labs već́ razvija putem besplatne gigabitne bežične internet mreže u Njujorku.
Ideja se sastoji u sledećem: kad se ljudi povežu na mrežu, podaci o njihovom ponašanju omogućiće da budući gradovi budu izgrađeni na čvrstom temelju dokaza o njenim stanovnicima. Takav temelj bi obezbedio pravilno urbano planiranje i razvoj od samog početka stvaranja grada. Ali hajde da ne otpišemo ovu ideju kao još jedan primer preterivanja Silicijumske doline. Na kraju krajeva, kompanije iz Doline ne dolaze nepripremljene. Većina njih ima priličan popis nepokretne imovine kojom upravljaju sopstvenim softverskim sistemima. Sada su odlučile da preduzmu dalje korake. U julu 2017. godine, kompanija Facebook je objavila planove za izgradnju 1.500 jeftinijih stanova u Menlo Parku u Silicijumskoj dolini. Milijarder Ksavijer Nil je osnovao zajednicu inovativnih kompanija Station F da bi napravio stambeni prostor od 100 stanova u koje bi se smestilo 600 preduzetnika u 2018. godini.
Što se poslovnog prostora tiče, kompanija WeWork objavila je da je uložila 760 miliona dolara u dizajniranje i razvoj sopstvenih građevina. Norman Foster, arhitekta novog Apple-ovog sedišta u Americi vrednosti 5 milijardi dolara, rekao je da bi više voleo da radi sa preduzetnicima nego sa programerima – „jer po pravilu, programeri samo prate tržište, a preduzetnici i iskusni pojedinci ga vode“. Prema tome, jasno je da smo pred restruktuiranjem vrednosnog lanca industrije nekretnina.
Brandon Veber, glavni direktor proizvodnje softverski zasnovane lizing platforme VTS, smatra da bi ovo mogao da bude samo početak. „U vrlo bliskoj budućnosti doživećemo da kompanija Google ili Facebook izjavi: ’Pošto je sektor nekretnina ogroman skup podataka, sad ga možemo komercijalizovati. Hajde da izgradimo milion kvadratnih metara nepokretnosti i da vidimo šta će se desiti’“, rekao je.
„Tako bi mogli da postanu uspešni i efikasni graditelji koji će dominirati tržištem baš kao što je kompanija Apple uradila sa mobilnim telefonima. Verovatno ćemo u budućnosti dok se budemo osvrtali na današnjicu govoriti: Sećate li se onih starovremenskih građevinskih kompanija? Kako su samo bile neobične!“
Sada bi građevincima koji i dalje koriste klasične materijale za izgradnju bilo najbolje da potrude i osiguraju svoj položaj prihvatanjem tehnološkog napretka i promena koje on donosi. To je zastrašujuće poslovanje jer ulozi su izuzetno visoki ako se kladite u ulaganja u nekretnine koje su vredne nekoliko miliona funti. Međutim, rizik je najveći ako se građevinci ne prilagode, ako odluče da ništa ne menjaju i čekaju neizbežnu i zastrašujuću alternativu, odnosno beznačajnost.
Drugo pitanje se odnosi na ostvarenje u praksi. Da li je predlog realan i, ako jeste, šta to znači za budućnost projektovanja, planiranja i izgradnje? Mnogi graditelji, investitori i dizajneri pažljivo će pratiti kako se Toronto plan razvija u narednim godinama. Primena takvog velikog plana na postojeće svetske metropole zahtevaće raseljavanje, poremećaj i rešavanje složenih problema urbanističkih planova. Sidewalk Labs još nije predložio kako će ovo funkcionisati u praksi. Ostvarenje takvog plana biće teško čak i za kompaniju kao što je Aphabet koja ima pristup finansijskim sredstvima i softverskim sistemima i platformama koje su potrebne za pokretanje svega što možete zamisliti.