Alati veštačke inteligencije, kao što je ChatGPT, su sjajni, ali postoji nekoliko razloga zbog kojih ne bi trebalo da uzimate zdravo za gotovo sve ono što pročitate.
Veštačka inteligencija transformiše svet u kome živimo, a njen uticaj se oseća u svakoj privrednoj grani. Međutim, nisu sve te promene nužno pozitivne. Iako veštačka inteligencija nudi uzbudljive nove mogućnosti u mnogim oblastima, ne možemo da zanemarimo činjenicu da joj nedostaje ugrađeni moralni kompas ili sistem provere činjenica koji bi kontrolisao donošenje odluka.
Zbog toga uvek treba da proverite sve što pročitate pošto smo sve više usredsređeni na veštačku inteligenciju. Određeni alati veštačke inteligencije mogu da manipulišu informacijama, potpuno pogrešno razumeju kontekst i istovremeno prave greške, zbog čega nikako ne treba slepo da verujemo veštačkoj inteligenciji.
1. Veštačka inteligencija može da bude vrlo ubedljiva dok greši
Ljudi se sve više oslanjaju na pričljive botove veštačke inteligencije da bi obavili neke zadatke, kao što su pisanje, zakazivanje sastanaka, pa čak i donošenje važnih odluka. Međutim, udobnost u koju nas uvode ti roboti može da bude prilično skupa, naročito kad su izuzetno uverljivi dok nam daju pogrešne informacije.
Da bismo se i sami u to uverili, pitali smo ChatGPT da nam navede naslov prve knjige o programskom jeziku Python. Kad smo dobili vrlo ubedljiv, ali pogrešan odgovor, rekli smo inteligentnom botu da nije u pravu. Vrlo brzo se izvinio i dao nam tačan odgovor. Nažalost, iako je priznao grešku, ta situacija nam je pokazala da veštačka inteligencija može ponekad da nam ponudi potpuno pogrešne odgovore.
Veštački inteligentni pričljivi botovi raspolažu ograničenim informacijama, ali programirani su da reaguju na jedan ili drugi način. Oslanjaju se na podatke na kojima su obučavani, a mogu da potiču i iz vaših interakcija sa mašinskim učenjem. Ako veštačka inteligencija odbije da odgovori, onda ne uči niti može da ispravi odgovor. Zbog toga, kad veštačka inteligencija ponekad pogreši, ona, u stvari, uči na svojim greškama.
Iako je to samo trenutna osobina veštačke inteligencije, ipak predstavlja problem. Većina ljudi ne proverava činjenice do kojih dođe u svojim pretraživanjima na Google-u, a ista situacija se javlja i u slučaju drugih botova, kao i ChatGPT-ja. To može da nas dovede do dezinformacija, kojih već ima suviše, što nas dovodi do drugog problema.
2. Može lako da se koristi za manipulisanje informacijama
Svima nam je poznato da veštačka inteligencija može da bude nepouzdana i sklona greškama, ali jedna od njenih najpodmuklijih osobina je njena sklonost da manipuliše informacijama. Problem je u tome što veštačkoj inteligenciji nedostaje nijansirano razumevanje konteksta, što je navodi da iskrivljuje činjenice da bi odgovarale njenim ciljevima.
Upravo to se dogodilo chatbotu Bingu kompanije Microsoft. Jedan korisnik Twittera je pitao kada se prikazuje novi film Avatar, ali chatbot je odbio da pruži informacije, tvrdeći da film još nije počeo da se prikazuje.
Naravno, to možete lako da otpišete kao grešku ili kao grešku koja se javlja samo jednom. Međutim, to ne menja činjenicu da su alati veštačke inteligencije nesavršeni i da treba da budemo oprezni.
3. Može da guši vašu kreativnost
Mnogi profesionalci, kao što su pisci i dizajneri, sada koriste veštačku inteligenciju kako bi bili maksimalno efikasni. Međutim, važno je da shvatimo da veštačku inteligenciju treba da posmatramo kao alat, a ne kao prečicu. Iako druga mogućnost svakako zvuči primamljivo, može ozbiljno da utiče na razvoj kreativnosti.
Kada se veštački inteligentni chatbotovi koriste kao prečica, onda korisnici uglavnom samo kopiraju i nalepe sadržaj koji su dobili umesto da generišu jedinstvene ideje. Takav pristup može da nam izgleda primamljivo jer štedi vreme i trud, ali ne uspeva da angažuje um i promoviše kreativno razmišljanje.
Na primer, dizajneri mogu da koriste Midjourney AI za kreiranje umetničkih dela, ali oslanjanje isključivo na veštačku inteligenciju može da ograniči obim kreativnosti. Umesto da tražite i dolazite do novih zamisli, možda ćete konačno samo da prepišete već postojeće dizajne. Ako ste pisac, možete da koristite ChatGPT ili druge veštački inteligentne chatbotove u procesu istraživanja, ali ako ih koristite kao prečicu za generisanje sadržaja, vaše veštine pisanja će stagnirati.
Korišćenje veštačke inteligencije kao dopune vašeg istraživanja razlikuje se od oslanjanja isključivo na nju za generisanje ideja.
4. Veštačka inteligencija može lako da se zloupotrebi
Veštačka inteligencija je dovela do brojnih otkrića u različitim oblastima. Međutim, kao i kod svake tehnologije, postoji i rizik od zloupotrebe koja može da dovede do pogubnih posledica.
Sposobnost veštačke inteligencije da ponižava, uznemirava, zastrašuje i ućutkuje pojedince postala je značajan problem. Primeri zloupotrebe veštačke inteligencije obuhvataju, između ostalog, kreiranje lažnih video-snimaka (deepfake) i napada uskraćivanjem usluge (DoS).
Korišćenje spomenutih video-snimaka generisanih veštačkom inteligencijom za kreiranje eksplicitnih fotografija žena, nažalost, sve više uzima maha. Sajber-kriminalci takođe koriste DoS napade vođene veštačkom inteligencijom kako bi sprečili legitimne korisnike da pristupe određenim mrežama. Takvi napadi postaju sve složeniji i teže ih je zaustaviti jer pokazuju osobine koje podsećaju na ljudske. Pošto možemo da iskoristimo veštačku inteligenciju kao biblioteku otvorenog koda, to nam je omogućilo da pristupimo tehnologijama, kao što su kreiranje slika i prepoznavanje lica. To predstavlja značajan rizik za sajber-bezbednost, jer bi terorističke grupe mogle da koriste te tehnologije za pokretanje terorističkih napada
5. Ograničeno razumevanje konteksta
Kao što smo prethodno spomenuli, veštačka inteligencija ima veoma ograničeno razumevanje konteksta, što može da bude značajan izazov pri donošenju odluka i rešavanju problema. Čak i ako veštačkoj inteligenciji pružite informacije o kontekstu, ona može da ne uoči nijanse i pruži netačne ili nepotpune informacije koje mogu da dovedu do pogrešnih zaključaka ili odluka.
Do takvih situacija dolazi jer veštačka inteligencija funkcioniše na unapred programiranim algoritmima koji se oslanjaju na statističke modele i prepoznavanje obrazaca da bi analizirala i obradila podatke.
Na primer, razmislite o chatbotu koji je programiran da pomaže kupcima u njihovim upitima o proizvodu. Iako će chatbot možda biti u stanju da odgovori na osnovna pitanja o karakteristikama i specifikacijama proizvoda, možda će mu biti teško da pruži personalizovane savete ili preporuke na osnovu jedinstvenih potreba i sklonosti korisnika.
6. Ne može da zameni ljudsko rasuđivanje
Kada tražite odgovore na složena pitanja ili donosite odluke koje se zasnivaju na ličnim sklonostima, oslanjanje isključivo na veštačku inteligenciju može biti rizično.
Ako tražite od sistema veštačke inteligencije da definiše koncept prijateljstva ili da bira između dve stavke na osnovu subjektivnih kriterijuma, mogli biste neprijatno da se iznenadite. To se dešava jer veštačkoj inteligenciji nedostaje sposobnost da uzme u obzir ljudske emocije, kontekst i nematerijalne elemente koji su neophodni za razumevanje i tumačenje takvih koncepata.
Na primer, ako zatražite od sistema veštačke inteligencije da izabere jednu od dve knjige, može da vam preporuči onu sa većim ocenama, ali ne može da uzme u obzir vaš lični ukus, čitalačke sklonosti ili zbog čega vam je knjiga potrebna.
S druge strane, recenzent može da pruži nijansiraniji i personalizovaniji uvid u knjigu tako što će proceniti njenu književnu vrednost, koliko odgovara interesovanju čitaoca i druge subjektivne faktore koji ne mogu objektivno da se izmere.
Budite oprezni sa veštačkom inteligencijom
Iako se veštačka inteligencija pokazala kao neverovatno moćan alat u različitim oblastima, neophodno je da budemo svesni njenih ograničenja i potencijalnih pristrasnosti. Veoma je rizično da slepo verujete veštačkoj inteligenciji i može da ima ozbiljne posledice, jer je tehnologija još uvek u početnoj fazi razvoja i daleko je od savršene. Nemojte da zaboravite da je veštačka inteligencija samo alat, a ne zamena za ljudsku procenu. Rasuđivanje je izuzetno važno. Zbog toga bi trebalo da je koristite samo kao dodatak istraživanju, ali ne oslanjajte se na nju kad treba da donesete važne odluke. Sve dok ste svesni nedostataka veštačke inteligencije i dok je koristite odgovorno, bezbedni ste.