Kada se ispravke Windows grešaka pokažu loše, IT sada može da opozove pojedinačne promene

Microsoft je ove nedelje predstavio „Poništenje poznatog problema“, koje omogućava IT administratorima da ponište pojedinačne nebezbednosne elemente ažuriranja ako je promena nešto pokvarila. Microsoft je ove nedelje najavio novu fleksibilnost u servisiranju Windows-a samo za preduzeća, koja IT stručnjacima omogućava poništenje pojedinačnih nebezbednosnih elemenata ispravke kada ažuriranje nešto pokvari. Karakteristika, nazvana „Poništenje poznatog problema“, zvana KIR (Known Issue Rollback), neobično je iskreno priznanje da je skoro šestogodišnji eksperiment kompanije u kome se kupci primoravaju da prihvate celo ažuriranje ili da ga u potpunosti preskoče, nije uspeo.

Опширније...

5 glavnih paketa za distribuciju Linux servera: Kako odabrati pravi

Šta treba da znate kada odlučujete da li da izaberete Ubuntu LTS, Oracle Linux, Fedora Server, Red Hat Enterprise Linux ili SUSE Enterprise Server Sve veći broj mrežnih profesionalaca mora da se upoznaje sa Linuxom, jer ovaj operativni sistem podržava toliko korporativnih alata i platformi, uključujući softverski definisano umrežavanje i SD-WAN-ove, umrežavanje u oblaku, automatizaciju mreže i upravljanje konfiguracijom. Tokom decenija od kada je prvi put predstavljen, broj distribucija Linuxa je procvetao pošto programeri kreiraju verzije da bi zadovoljili potrebe određenih interesnih grupa. Iako sve verzije imaju zajedničko jezgro, svaka od njih ima prepoznatljive karakteristike primerene za određene svrhe. Ovaj članak prikazuje pet tih distribucija - Debian, Fedora, CentOS, RHEL i Ubuntu - kako ih nabaviti i instalirati, kao i procenu za šta bi one mogle da budu najprikladnije.

Sličnosti distribucija

Sve distribucije Linuxa koriste jezgro Linuxa i koriste ispravke koje se vrše u osnovnom softveru i procesima operativnog sistema. Sve koriste standardne Linux naredbe poput cd, ls, rm i cp za kretanje kroz strukturu direktorija. Takođe uključuju mnoge poznate komande poput find, grep, tail, more, cat i ps. Sve verzije Linuxa imaju slične komande za dodavanje i uklanjanje korisnika, premeštanje fajlova i interakciju sa spoljnim uređajima pomoću upravljačkih programa uređaja. Linux zajednica takođe je standardizovala LibreOffice kao paket produktivnosti, koji se često podrazumevano instalira.

Većina Linux sistema koristi systemd kao svoj početni sistem, upravljanje procesima i sistemski menadžer. Administratori koriste naredbu sistemctl da bi kontrolisali konfigurisanje i pokrenuli (start), ponovo pokrenuli (restart), omogućili (enable), onemogućili (disable), ponovo učitali (reload) ili proverili (check) status usluga pokrenutih na operativnom sistemu.

Što se tiče umrežavanja, većina Linux OS-ova koristi NetworkManager, podržava DHCP za IPv4 i DHCPv6, SLAAC sa RDNSS/DNSSL i izvorno podržava IPv6.

Glavne razlike distribucija

Postoji nekoliko važnih karakteristika za razlikovanje među Linux distribucijama.

Linux distribucije mogu da podržavaju različite arhitekture računarskog hardvera, mada su popularni x86-64-bitni i Arm. Neophodno je da izabetere distribuciju koju vaš hardver podržava.

Linux OS-ovi mogu da koriste različite podrazumevane tipove fajlova, s tim što su tipovi ext4 i xfs uobičajeni među popularnim Linux distribucijama.

Jedna od najistaknutijih razlika među Linu

Opširnije...

Zaboravite macOS - sada je za dominaciju na radnoj površini Chrome OS ili Windows

Kako prelazimo na uslugu Desktop-as-a-Service zasnovanu na oblaku, ne bi trebalo da nas iznenadi da Chrome OS, originalni DaaS, pretiče macOS kao radna površina br. 2. Već godinama govorim da će Google-ov Chrome OS postati glavni konkurent Microsoft-ovom Windows-u. Pogrešno sam procenio vreme, ali moje predviđanje da će se „većina nas preseliti na operativne sisteme orijentisane na oblak“ konačno se ostvaruje. Prema najnovijim IDC-ovim izveštajima o prodaji računara, do četvrtog kvartala 2020. godine, Chromebook prestiže Mac za dva prema jedan.

Опширније...

Kako rešiti pet glavobolja sa Windowsom 10

Microsoft je tokom godina uveo brojna poboljšanja Windowsa 10, ali i dalje ima nekih dosadnih nedostataka. Mi vam pomažemo da ih rešite. Kada je debitovao 2015. godine, Windows 10 je rešio nekoliko problema koji su bili endemski u ranijim verzijama Windows-a - posebno Windowsa 8 - i Microsoft od tada neprekidno unapređuje Windows 10. Ali još uvek je daleko od savršenog operativnog sistema i ima svoje muke. Pregledom različitih korisničkih diskusija (kao i sopstvenih iskustava) identifikovali smo pet problema na koje se mnogi ljudi žale: česta, nezgodno tempirana ažuriranja Windowsa 10; izgubljeni prostor na disku; tromo pokretanje; dosadna obaveštenja; i problemi sa menijem Start.

Опширније...

Vodič za migraciju sa Windowsa 7 na Windows 10

Budući da se Windows 7 ubrzano približava krajnjem roku za podršku, vreme je da započnete nadogradnju organizacije na Windows 10. Koristite ovaj planer kao pomoć za osiguranje uspešne migracije.

Autor: Jonathan Hassel

Sve dobre stvari imaju svoj kraj, pa tako ni vladavina Windows-a 7 kao aktivno podržanog, dovoljno dobrog operativnog sistema nije izuzetak. Mada može da vam se čini kao da ste upravo završili naporno prebacivanje svojih Windows XP mašina na Windows 7, pokazalo se da Windows 7 sada ima preko deset godina, najmanje dve i po verzije iza Windows-a 10 (u zavisnosti da li se smatra da je Windows 8.1 samostalna verzija Windows-a), i da se brzo približava kraj Microsoftove podrške, u januaru 2020. godine.
Sve ovo znači da vam treba plan. Osim u nekim graničnim slučajevima, nema mnogo smisla trošiti vreme i novac za prelazak sa Windows-a 7 na Windows 8.1, jer tako dobijate svega još par godina podrške. Pametno ulaganje je preći na Windows 10, kupiti svima skupe Mac-ove, ili (auh!) instaliti Linux na radnu površinu. I dok će mala preduzeća možda moći svima da kupe MacBook-ove ili da pređu na Linux, velike kompanije sa puno softverskog ulaganja u Microsoftov stek nastaviće da koriste Windows, pa tako Windows 10 ostaje jedina opcija.

Опширније...

Duga, spora smrt komercijalnog Unixa

Unix je bio standard za računanarstvo presudno za poslovanje. Sada se jedva održava u životu. Kako će se to završiti?

U devedesetim godinama prošlog veka, pa čak i tokom 2000-ih, ako ste imali kritične aplikacije za koje se tražilo nula zastoja, otpornost, zaobilaženje grešaka i visoke performanse, a niste želeli mejnfrejme, Unix je bio vaše rešenje.  Ako vaše baze podataka, planiranje resursa preduzeća, ljudski resursi, platni spiskovi, računovodstvo i druge poslovne aplikacije nisu radile na mejnfrejmu, verovatno su radile na Unix sistemima četiri dominantna proizvođača: Sun Microsystems, HP, IBM ili SGI. Svaki od njih imao je svoju vlastitu aromu Unixa i vlastiti RISC procesor. Za fajlove i štampu, ili možda za servere manjih odeljenja u najboljem slučaju su korišćeni serveri koji rade sa čipom x86. Danas je to svet x86 i Linuxa, sa određenim prisustvom Windows servera. Praktično svaki superračunar na listi Top 500 izvršava neku aromu Linuxa i koristi procesor x86. SGI je odavno otišao. Sun je neko vreme živeo kroz Oracle, ali je 2018. godine Oracle konačno odustao. HP Enterprise isporučuje samo nekoliko Unix servera godišnje, prvenstveno kao nadogradnju za postojeće korisnike sa starim sistemima. Jedino je IBM još uvek u igri, isporučujući nove sisteme i unapređenja u svom operativnom sistemu AIX. Nećemo da mozgamo o tome kako smo došli dovde. Umesto toga, ovo je uvid u to gde komercijalni Unix ide, i kako i kada će na kraju umreti. (Napomena: Mi konkretno govorimo o propadanju komercijalnog Unixa. Besplatne varijante i varijante otvorenog koda kao što je FreeBSD, koji je nastao iz projekta Berkeley Software Development (BSD) na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju, i GNU još uvek cvetaju.)

Опширније...