Student Računarskog fakulteta Stefan Burgić je u petak, 5. novembra 2021. godine odbranio diplomski rad na temu Čista arhitektura i solid principi pred komisijom koju su činili mentor, dr Bojana Dimić Surla i član, dr Dragan Urošević. U uvodu svog rada Stefan je isakao sledeće:
Reč “arhitektura” se često koristi u kontekstu rezonovanja na višem nivou, kao nešto potpuno odvojeno od detalja nižeg nivoa, dok se “dizajn” koristi za strukturu i odlike na nižem nivou. Zapravo između ova dva termina ne postoji razlika. Često se pravi poređenje arhitekture softvera sa arhitekturom građevine. Arhitekta koji radi na izgradnji kuće, napraviće arhitekturu kuće. Ona će biti izražena kroz oblik kuće, spoljašnji izgled, i organizaciju unutrašnjeg prostora i rasporeda prostorija. Arhitekta će u svojim nacrtima takođe imati i određene detalje kao što su raspored utičnica, svi prekidači i svetla, raspored grejnih jedinica. U svojim nacrtima arhitekta će imati sve detalje koje podržavaju sve strukture visokog nivoa. Isto se odnosi i na arhitekturu softvera. Detalji niskog i struktura visokog nivoa su deo iste celine. Jedno bez drugog ne idu. Ne postoji jasna linija koja ih razdvaja.
Kako postoje principi koje bismo trebali da poštujemo na višem nivou, prilikom kreiranja arhitekture sistema,tako postoje i principi koje poštujemo na nižem nivou. Dobar softverski sistem zasniva se na čistom kodu. Ukoliko je zgrada građena lošom ciglom, njena arhitektura nije bitna. … Čista arhitektura se zasniva na čistom kodu. SOLID principi daju smernice koje treba poštovati kako bismo pisali lako proširiv i održiv kod. Princip jedinstvene odgovornosti i princip segregacije interfejsa zasnivaju se na manjim tipovima podataka, na modulima koji su kohezivni. Kada se koriste mali i kohezivniti tipovi podataka postoje lako poštovati i pratiti otvoreno – zatvoreni princip jer se nove funkcionalnosti mogu dodavati kroz nove klase i module. Lakše je implementirati interfejs u potpunosti ukoliko je on manji i kohezivniji i ukoliko se interfejs kreira na osnovu potrebe u sistemu – tj. lakše je pratiti Liskov princip zamene. Ukoliko se prati otvoreno -zatvoreni princip, jedan od bitnijih načina za promenu ponašanja metode je prosleđivanje zavisnih podataka, što uslovljava poštovanje principa inverzije zavisnosti. – zaključio je Stefan. Fotografije sa odbrane nalaze se u galeriji.