Alati zasnovani na računaru
Informacione tehnologije imaju koren u pojašnjenju dva pojma: informacije kao oplemenjenog podatka i tehnologije, koju objašnjavamo kao razvoj i primenu alata, mašina, materjala i procesa koji mogu pomoći u rešavanju ljudskih problema. Intezivnije pominjanje informacionih tehnologija datira od sredine prošlog veka iako začeci sežu znatno ranije. Bez informacionih tehnologija je danas teško zamisliti svakodnevni život izuzimajući neke ruralne i nenaseljene oblasti. Čak i kada se čovek u takvom okruženju, kojim slučajem nađe, vrlo brzo izrazi potrebu za korišćenjem nekog dostignuća informacionih tehnologija. Krajem prošlog veka informacione tehnologije postaju i zvanično naučna disciplina, jer društvo prelazi iz industrijskog u informatičko doba. Čovekova težnja da upravlja svim i svačim što ga okružuje je evoluirala i dovela društvo u doba gde informacione tehnologije dominiraju, a problemi racionalizacije u industriji se rešavaju upravo alatima zasnovanim na računarima. Nakon početka ovog milenijuma nastupio je treći stadijum globalizacije. Po teoretičaru Tomasu Fridmanu globalna platforma zasnovana na web-u nastala je upravo na temeljima informacionih tehnologija. Usmerenost u ekonomiji više nije na kompanije već na grupe i pojedince koji koriste globalnu takmičarsku arenu. Od pre dvadesetak godina kompanije trpe pritiske tržišta, društva kroz politiku i zakone, ali i pritiske rastućih informacionih tehnologija. Zahtevi pristupačnosti informacijama rastu. Tehnološke inovacije i zastarelost se sve češće smenjuju, pa su kompanije prinuđene da se okreću boljem i inteligentnom upravljanju podacima kroz usredsređenost na kupce i usluge, elektronsku trgovinu, te sklapanje poslovnih alijansi, što je sve u osnovi skopčano sa korišćenjem informacionih tehnologija.
Informacione tehnologije u razvijenom svetu
Razvijene države poput onih iz Severne Amerika Zapadne Evrope i Australije postavljaju neku vrstu standarda u korišćenju informacionih tehnologija u svim oblastima življenja i delovanja. Svet je postao podeljen na one koji informacione tehnologije poseduju i one koji ih nemaju. Ova digitalni podela s druge strane ostavlja Južnu Ameriku, Afriku i neke zemlje Bliskog i Srednjeg istoka. Svest oko neminonovnosti upotrebe informacionih tehnologija raste i sa jedne i sa druge strane digitalnog jaza. Informacione tehnologije su zaposele sve oblasti, počev od vojne industrije, koja je najčešće inicijator i sponzor pronalazaka i inovacija, pa preko medicine, ekonomije, obrazovanja i turizma do zabave. Robotizacija u industriji uz korišćenje informacionih tehnologija je dobila novi zamah u odnosu na pedesete godine prošlog veka kada je započinjala prva primena robota. U bogatom svetu raste društvena odgovornost prema hendikepiranima, koriste se informacione tehnologije u borbi protiv svih vidova kriminala. U saobraćaju se primenjuju elektronske mape, GPR sistemi i elektronski senzori. Sve se više forsira takozvani rad od kuće sa prekomponovanjem radnog vremena i radne lokacije.
Nerazvijene zemlje i informacione tehnologije
U nerazvijenim zemljama svest oko nužnosti korišćenja informacionih tehnologija raste i dovodi do preskakanja pojedinih stepenica na lestvici napretka i razvoja. Ali to se dešava samo u nekim oblastima života. Siromaštvo je skopčano sa mnogim društveni i političkim pojavama, a informacione tehnologije bi trebalo da donekle ublaže jaz, bar kada je u pitanju obrazovanje i komunikacija. Međutim, mnoge grane privrede su zapostavljene jer ne mogu da idu u korak sa razvijenim svetom. Države i stanovništva su osuđeni na kupovinu često zastarelih tehnologija. Među njima su i informacione tehnologije. Ovo se odražava i na neiskorišćenost potencijala mlade populacije. Dovoljno je da spomenemo da čitava Afrika sa 800 miliona stanovnika ima manje internet konekcije od Luksemburga sa 400 hiljada stanovnika. Takva nesrazmera u mogućnostima pristupa i korišćenja informacionih tehnologija globalno gledano drži ovaj deo sveta u jednoj vrsti ropstva i eksploatacije.
Informacione tehnologije u Srbiji
Kada razmatramo stanje u našoj zemlji, možemo reći da je primena informacionih tehnologija u porastu. Iako ne možemo da se pohvalimo najmodernijom infrastrukturom, potencijali su veliki i znatan broj mladih shvata da jedino obrazovanjem i edukacijom u oblasti informacionih tehnologija mogu da obezbede i zadrže posao. Zdravstvo, državna uprava i finansijske organizacije poput banaka, prednjače u oblasti primene informacionih tehnologija.
Informacione tehnologije na Računarskom fakultetu
Na Računarskom fakultetu Beograd se informacione tehnologije izučavaju u sklopu istoimenog studijskog programa, tehničko tehnološkog polja, a na osnovnim strukovnim studijama. Znanja koja se stiču kroz trogodišnje školovanje, kao što su konfiguracija i instalacija računarskih mreža, bezbednost podataka, projektovanje i izrada aplikacija, održavanje serverskih i klijentskih operativnih sistema, samo su deo opusa koji su planom studija predviđeni na ovom studijskom programu. Studenti nakon završetka školovanja na studijskom programu „Informacione tehnologije“ stiču zvanje strukovnog inženjera informacionih tehnologija i sistema i spremni su da se upuste u bilo koju problematiku vezanu za informacione tehnologije.