Циљ и исход предмета
Основе напредних архитектура рачунарских система и наменских (ембедед) система као кључних области за развој и оптимизацију савремених рачунарских платформи са разним применама. Проучава се дизајн и имплементација процесорских архитектура, хијерархије меморијских система, као и специфичности пројектовања уграђених система са ограниченим ресурсима и захтевима за радом у реалном времену. Кандидат је у стању да пројектује комплексна хардверско-софтверска решења за различите примене у разним областима рачунарског инжењерства, индустријске аутоматизације и паметних уређаја. Студенти разумеју и примењују напредне методе ко-дизајна хардвера и софтвера. Кандидати разумеју и у стању су да анализирају савремене системе на чипу (SoC) и концепте засноване на ниској потрошњи енергије и високој поузданости.
Теоријска настава
Основи савремених рачунарских архитектура и ембедед система. Дизајн и реализација ефикасних процесорских јединица (вишејезгарни и паралелни системи). Организација и оптимизација меморијске хијерархије и протока података. Архитектуре наменских рачунарских система за рад у реалном времену (RTOS). Системски дизајн заснован на узајамном пројектовању (ко-дизајну) хардвера и софтвера. Оптимизација потрошње енергије и управљање ресурсима у ембедед уређајима. Комуникациони интерфејси, сензорске мреже и интеграција периферија у ембедед системима. Пројектовање сигурних и поузданих рачунарских система отпорних на отказе. Савремене платформе засноване на хетерогеним рачунарским архитектурама (процесори, копроцесори, FPGA). Примери примене ембедед система у аутомобилској индустрији, IoT уређајима, роботици и другим областима инжењерства.
Студијски истраживачки рад
Примена софтверских алата, емулатора и симулатора за анализу перформанси рачунарских архитектура и развој ембедед софтвера. Представљање рада система софтверски кроз моделовање архитектура и симулацију у реалном времену. Пројектовање и оптимизација наменских хардверско-софтверских модула уз помоћ рачунара. Примена ембедед платформи за решавање специфичних инжењерских задатака. Кроз студијски истраживачки рад студент, проучавајући научне часописе и осталу литературу самостално продубљује градиво са предавања. Уз рад са наставником студент се оспособљава за самостално писање научног рада.