Информациони системи у образовању

Циљ предмета

Стицање основних знања из примене инфермоцаионих система у образовању са посебним акцентом на електронско учење.

Исход предмета

Студент је у стању да критички процени различите дигиталне алате и њихове педагошке примене, разуме теоријске основе електронског учења, примењује принципе инструкцијског дизајна у креирању ефикасних online курсева, разуме етичкe и друштвенe импликацијe електронског учења.

Теоријска настава

Информациони системи у образовању кроз интеграцију технологија и радних оквира: TPACK (Technological Pedagogical Content Knowledge), SAMR (Substitution, Augmentation, Modification, Redefinition). Принципи универзалног дизајна. Конструктивизам и конективизам као теорије учења. Модели инструкционог дизајна (ADDIE, SAM). Принципи мултимедијалног учења. Дигитални сценарио и видео продукција. Аудио подкастинг. Интерактивна инфографика и визуелизација. Open Educational Resources (OER). Стратегије и алати мобилног учења. Увећана и виртуелна стварност у образовању. Вештачка интелигенција и персонализовано учење. Врсте електронског учења: синхроно, асинхроно и мешовито. Технолошка подршка за учење на даљину. Механизми оцене знања код учења на даљину. Етички и социјални аспекти електронског учења. Студије случаја.

Практична настава

Интерактивни презентациони софтвер. Видео конференције и online алати за колаборацију: Google Workspace, Microsoft Teams. Гејмификација. Интерактивне симулације и виртуелне лабораторије. Учење на даљину. Системи за управљање учењем (Learning Management Systems – LMS): Moodle, Canvas, Blackboard. Алати за креирање и објављивање садржаја: Articulate Storyline, Adobe Captivate. Социјални медији и web 2.0 алати. Мобилне апликације за образовање.