Студент Рачунарског факултета Војин Пупавац је 17. октобра 2019. одбранио дипломски дипломски рад на тему Примена рачунарства у развоју самовозећих возила и њихов утицај на свет и друштво пред комисијом коју су чинили ментор др Душан Вујошевић и др Петар Бојовић.
„У овом раду је описана историја развоја аутомобилске индустрије, ко су тренутни тржишни играчи и шта можемо очекивати од блиске будућности. Поменуте су велике компаније које раде на развоју самовозећих решења и описане су предности и мане самовозећих аутомобила, односно њихов утицај на друштво.
Може се закључити да ће самовозећи аутомобили имати позитиван утицај на човечанство, али само ако се правилно развијају паралелно са законима који их неће ограничити, већ им омогућити што квалитетније функционисање и безбедоносне евалуације у складу са законом. Да би самовозећи аутомобили постали стварност, прво се код људи мора подићи свест о њиховом утицају и свим бенефитима које ћемо као човечанство имати од њих.
Врло је вероватно да ће се тренутни студенти рачунарских наука у неком тренутку своје пословне каријере бавити развојем решења за самовозећа возила. Неки ће на њима радити директно, а неки посредно. Једно је сигурно, они долазе и само је питање тренутка када ће у потпуности заживети. Чак и у Србији постоји неколико фирми које се баве развојем самовозећих аутомобила, а једну од њих држи мој познаник. Њен назив је YDrive. [38]
Ову тему сам одабрао како бих се боље упознао са концептом самовозећих аутомобила, јер су свакако једна од ствари без које нећемо моћи замислити свакодневницу, а врло радо бих волео да радим на некој од функционалности која ће директно утицати на задовољство корисника.
За сам крај, представио бих своје виђење једног од потенцијалних модела како би самовозећи аутомобили могли брзо да се прошире на читаве градове. Самовозећи аутомобили су већ у данашње време веома безбедни уколико се на улицама налазе искључиво са другим самовозећим возилима. У тим ситуацијама, они међуособно веома јасно комуницирају своје намере и у таквим ситуацијама не долази до грешака нити судара. Грешке настају када аутопилоти лоше процене намере других возача. Оно што бих предложио јесте да се одређени делови градова затворе искључиво за самовозеће аутомобиле и да само њима буде дозвољен приступ (Идентично као што је у строгим центрима неких европксих престолница дозвољен улаз искључиво електричним аутомобилима). Једном када се самовозећи аутомобили докажу као сјајна решења у тим уским и затвореним круговима, требало би само постепено повећавати те територије у којима би био забрањен приступ осталим возилима којима не управљају аутопилот. Кроз пар година, градовима би искључиво циркулисала самовозећа возила и не би долазило до несрећа, а људи би уживали и у свим осталим бенефитима наведеним у овом раду“.
„На самом крају бих желео да изразим захвалност:
Рачунарском факултету и свим професорима који су ми омогућили школовање и помогли на професионалном путу и развоју. Научио сам велики број различитих ствари и имао прилику да упознам изванредне људе и стручњаке међу професорима и колегама студентима.
др Душану Вујошевићу, ментору овог рада, који ми је омогућио да обрадим једну овако занимљиву и актуелну тему, и који је увек био ту за сва моја питања и отворен за све врсте сугестија.“
Слике са одбране дипломског погледајте овде.