Studentkinja Računarskog fakulteta Tamara Milenković je u utorak, 25. oktobra 2021. godine odbranila diplomski rad na temu BCJR algoritam dekodovanja pred komisijom koju su činili mentor, dr Desimir Vučić i član, dr Selena Vukotić.
U uvodu svog rada Tamara je istakla sledeće:
Pri prenosu podataka, usled šuma može doći do greške pri prenosu pojedinačnih bita, ili greške na grupi bita u nizu. Kako bismo omogućili detekciju greške i njenu korekciju, uvodimo zaštitno kodovanje. U zavisnosti od primene, algoritme za dekodovanje delimo u dve grupe : algoritme koji na izlazu daju verovatnoće da je svaki od bitova prenete
kodne reči jedinica, i algoritme koji daju najverovatniju prenetu kodnu reč.
Godine 1974. Bal, Kok, Jelinek i Raviv (Bahl, Cocke, Jelinek, Raviv) objavili su algoritam dekodovanja, koji donosi odluke po maksimalnoj aposteriornoj verovatnoći (MAP – Maximum Aposteriori Probability). U njihovu čast, ovaj algoritam se danas naziva BCJR algoritam dekodovanja.
S obzirom na to da je ovaj algoritam bio kompleksniji od Viterbijevog (Viterbi algorithm) algoritma nije korišćen u praksi čak dvadeset godina, ali sa pojavom Turbo kodova 1993. godine, ovaj algoritam je ponovo dobio na značaju.
Algoritam se može primeniti kako na linearne blok kodove, tako i na konvolucione kodove. Štaviše, njime se obezbeđuje optimalno odlučivanje kod bilo kog sistema opisanog trelisom.
…
U posmatranom primeru u ovom radu, simboli na ulazu u telekomunikacioni kanal su jednako verovatni, pa u tom slučaju je optimalan ML algoritam i nema previše smisla koristiti BCJR algoritam koji je znatno kompleksiniji. Osim prednosti za slučaj kada apriorne verovatnoće pojavljivanja simbola u kanalu nisu jednake, BCJR algoritam se može koristiti i u iterativnom dekodovanju. U ovom procesu se dobijene aposteriorne verovatnoće menjaju tokom vremena, sve dok ne postanu dovoljno velike da se izvrši kvalitetna procena.
Iako veoma “skup” algortam, koji zahteva veliki broj operacija i veliku koliinu memorije za izračunavanje, BCJR i njegove jednostavnije verzije su najefikasniji u dekodovanju sa minimalnom verovatnoćom greške, pa su samim tim veoma upotrebljivi u savremenoj teoriji informacija. – zaključila je Tamara.
Fotografije sa odbrane dostupne su u galeriji.