Studentkinja Računarskog fakulteta Maja Jeremić je u utorak, 31. maja 2022. godine odbranila diplomski rad na temu Skram metodologija – primena i stavovi korisnika pred komisijom koju su činili mentor dr Dušan Vujošević i član dr Jelena Vasiljević.
U uvodu svog rada Maja je istakla sledeće:
Poslovanje u savremenom dobu karakteriše izuzetno visok stepen dinamike i promena koje diktira tržište. Samim tim sve industrije prilagođavaju se dinamici tržišta, dok se kao jedan od osnovnih ciljeva poslovanja svake kompanije nameće efikasno ispunjavanje i zadovoljavanje zahteva i potreba klijenata. Potreba za unapređenjem procesa poslovanja, dovela je do toga da ne postoji gotovo ni jedan segment poslovanja koji nije ispraćen upotrebom informaciono – komunikacionih tehnologija, kao i softvera koji bi omogućili automatizaciju poslovnog procesa i efikasnije poslovanje. Samim tim, dinamiku tržišta na najefikasniji način moguće je sagledati u okviru IT industrije, i to u realizaciji različitih softverskih projekata.
Realizacija jednog projekta predstavlja izuzetno složen proces koji prolazi faze planiranja, realizacije testiranja, pregleda a zatim i same upotrebe od strane klijenta, zbog čega su se vremenom razvili različiti okviri na osnovu kojih je moguće realizovati projekat. Nasuprot tradicionalnim metodologijama, koje je karakterisala preciznost ali krutost u realizaciji, kao i nemogućnost interakcije klijenta i tima koji realizuje projekat, nastali su fleksibilniji okviri, tj. agilne metodologije.
…
Osnovna ideja ovog rada sadržana je u prikazu specifičnosti i značaja, mogućnosti primene kao i izazova sa kojima se susreće skram metodologija, kao savremeni agilni pristup razvoju softvera koji je uneo inovacije u načinu razvoja softvera, doprinevši većem stepenu fleksibilnosti u realizaciji projekta, kao i većim mogućnostima izmena projekta u fazi razvoja. Iako se ne poklapa u potpunosti sa principima agilnog pristupa, skram metodologija predstavlja značajnu inovaciju u odnosu na tradicionalni model koji se primenjivao u razvoju softverskih rešenja, poznat kao model vodopada.
Naime, model vodopada, kao tradicionalni metod razvoja softvera, pokazao je mnoge nedostatke. Ono što predstavlja ključnu manu ove metodologije, jesu zahtevi da se svi apsekti i detalji proizvoda koji se pravi, sagledaju pre početka razvoja, ali i ograničenja u mogućnostima modifikacije samog projekta tokom realizacije projekta. Samim tim, skram kao inkrementalni pristup u kojem se projekat realizuje po inkrementima, tj. manjim delovima projekta koji se isporučuju klijentima, u svetu savremenog razvoja i upravljanja projektima, nametnuo se pre svega svojom prilagodljivošću. Iterativna i inkrementalna svojstva skrama nude mogućnost da se svaki aspekt razvoja, poput analize zahteva, projektovanja, testiranja, i pregleda projekta, budu konstantno ispitivani i procenjivani. U skladu sa tim, postoji mogućnost da se na vreme isprave svi nedostaci koje projekat može imati, ali i sve potencijalne prepreke u projektu.
Naravno, razumevanje skram metodologije podrazumeva i razumevanje svih njegovih prednosti, ali i mana, zbog čega skram metodologija nije metodologija koja je u potpunosti primenljiva na svim poslovnim sistemima već zavisi od konkretnih zahteva, prirode kao i dinamike poslovanja, zbog čega se skram u najvećoj meri koristi upravo u realizaciji softverskih projekata. – zaključila je Maja.
Fotografije sa odbrane dostupne su u galeriji.