Student Računarskog fakulteta Luka Mitrović je u sredu, 20. septembra 2023. godine odbranio diplomski rad na temu Autonomna vozila pred komisijom koju su činili mentor dr Jelena Vasiljević i član dr Dušan Vujošević.
U uvodu svog rada Luka je istakao sledeće:
Autonomna vozila ili automatizovana vozila su motorna vozila koja mogu samostalno da se kreću i nije im potreban vozač. Ovakva vrsta vozila imaju mogućnost da vrše sve funkcije upravljanja i kretanja koje inače vrši čovek u komercijalnim vozilima dok upravlja istim. Vozač je potreban samo da odabere destinaciju i ne mora da vrši bilo kakvu operaciju tokom vožnje. Bezbednost je sigurno najznačajnija prednost kod autonomnih vozila. Takođe, ljudi koji zbog nekog zdravstvenog ili bilo kakvog drugog ograničenja nisu u stanju da upravljaju automobilom, ne bi bili diskriminisani, već bi mogli da koriste ova vozila kao i svi ostali.
Autonomna vozila prikupljaju informacije iz urbane sredine i na taj način se mogu samostalno kretati. Podaci se sakupljaju uz pomoć video kamere, radarskih senzora i laserskih daljinomera pomoću kojih detektuje mape ali druge učesnike u saobraćaju. Vozilo pomoću ultra zvučnih senzora i senzora kamere beleži informacije koje neprestano dolaze. Obradom podataka vozilo očitava bočne linije kao i udaljenost ostalih vozila, ali i sve potrebne podatke koji su mu potrebni za bezbedno samostalno kretanje. Tumačenjem dobijenih informacija identifikuju se i navigacione putanje, prepreke i saobraćajna signalizacija. Uz pomoć laserske svetlosti određena tehnologija omogućava da se obezbede trodimenzionalne mape terena, visoka preciznost udaljenosti pa se samim tim omogućava bezbedno zaustavljanje vozila.
…
Jedan od najprisutnijih razloga za uvođenje autonomnih vozila u saobraćaj je veća bezbednost na putevima. U teoriji, kada bismo svi odjednom počeli da koristimo ovakve automobile eliminisale bi se skoro sve saobraćajne nezgode izazvane ljudskim faktorom. Statistika kaže da svake godine u nezgodama u koje su uključena drumska vozila širom sveta, život izgubi 1,3 miliona ljudi, što je oko 3,3 hiljade dnevno. Pored toga, između 20 i 50 miliona njih pretrpi povrede koje ostave privremene ili trajne posledice.
Osim veće bezbednosti, autonomna vozila trebalo bi da utiču i na smanjenje saobraćajnih gužvi i da dovedu do manje potrošnje energetskih resursa, jer će kompjuter svakako ekonomičnije „voziti“ nego čovek, bez obzira na to koje se pogonsko gorivo koristi – struja, vodonik ili nešto treće. Ovakav automobil mogao bi da nas odveze na posao ili fakultet, a zatim da se samostalno parkira u obližnjoj garaži. On bi takođe, tokom našeg radnog vremena, mogao da se odveze do kuće, odveze decu u školu i zatim da se ponovo vrati do našeg radnog mesta. Takođe, mladi ljudi koji još uvek nisu obučeni za vozače ili nemaju dovoljno iskustva u vožnji, ne bi bili uskraćeni za korišćenje individualnog prevoznog sredstva, kao što je automobil. Autonomna vozila koja se mogu rentirati mogla bi da smanje ili ukinu potrebu za posedovanjem sopstvenog automobila kod većine ljudi jer bi oni pomoću smartfona mogli u najkraćem roku da iznajme isto takvo vozilo i koriste ga samo onda kada im je potrebno.
Ipak, uvođenje autonomnih vozila više će pogoditi vozače profesionalce (kamiondžije, taksiste, vozače autobusa…), koji bi mogli da ostanu bez posla, nego amatere za volanom.
Još jedan sporni detalj u vezi sa budućim „automobilima bez vozača“ je zloupotreba od strane hakera. Sve veća kompjuterizacija automobila i povezanost sa Internetom već su doveli do realne opasnosti od napada hakera tokom vožnje, a ovaj problem postaće samo veći kada automobili jednog dana budu potpuno automatizovani. – zaključio je Luka.
Fotografije sa odbrane dostupne su u galeriji.