Студент Рачунарског факултета Лука Влаховић је у среду, 25. децембра 2024. године одбранио дипломски рад на тему Функционално програмирање у C# пред комисијом коју су чинили ментор др Бојана Димић Сурла и члан др Зоран Бабовић.
У уводу свог рада Лука је истакао следеће:
Први функционални језик вишег реда, Lisp развијен је крајем 1950.-их за IBM 700/7000 серију научних рачунара од стране John McCarthy-ија. Lisp-ове функције су биле дефинисане користећи ламбда нотације Alonzo Church-а, проширене додељивањем назива подацима, да би се дозволиле рекурзивне функције. Лисп је први представио многе од карактеристика декларативне парадигм, у наставку детаљније о парадигмама. Даље кроз историју, развијали су се разни функционални језици, а данас елементи функционалног програмирања постоје у разним језицима као што су JavaScript, R у статистици, као и J, K и Q у финансијским анализама. Многи други програмски језици – као што су C++, C#, C++, C#, Python, Go, Java (од Jave 8), Kotlin, Swift, Haskell, Scala, F#, итд. подржавају стил функционалног програмирања или имају имплементиране неке од његових карактеристика
…
Функционално програмирање у језику C# омогућава програмерима да комбинују предности декларативне парадигме са флексибилношћу објектно-оријентисаног програмирања. Принципи попут чистих функција, имутабилности и лење евалуације омогућавају писање читљивијег, модуларнијег и одрживијег кода. Иако имплементација функционалног стила у C# захтева додатни напор због инхерентне мутабилности језика, алати као што су LINQ и PLINQ значајно доприносе поједностављивању овог процеса. – закључио је Лука.
Фотографије са одбране доступне су у галерији.