Студент Рачунарског факултета Никола Гавриловић је у среду, 5. новембра 2025. године одбранио дипломски рад на тему Вештачка интелигенција – принципи рада и савремене примене у програмирању и свакодневном животу пред комисијом коју су чинили ментор др Јелена Васиљевић и члан др Немања Радосављевић.
У уводу свог рада Никола је истакао:
Први покушаји стварања „интелигентних“ машина датирају још из средине XX века, када су истраживачи попут Алана Тјуринга поставили темеље идеје да машина може „мислити“. Од тада до данас, вештачка интелигенција је прошла кроз више фаза развоја – од једноставних експертних система до напредних неуронских мрежа и дубоког учења које чини основу модерних АИ система. Данас се АИ налази у средишту технолошке револуције и постаје неизоставан део свакодневног живота – од паметних телефона и дигиталних асистената до аутономних возила и система за препознавање говора.
…
Међутим, уз све предности, вештачка интелигенција доноси и изазове. Етика, пристрасност података, заштита приватности и правна одговорност постају кључне теме будућности.
Да би АИ заиста служио човеку, његов развој мора бити праћен принципима транспарентности, правичности и одговорности.
Технологија без етике може постати извор неједнакости и несигурности, док одговоран приступ омогућава њен пуни потенцијал за добробит човечанства.
Закључак овог рада јесте да је вештачка интелигенција постала покретачка снага дигиталне трансформације, али и огледало људског знања и одговорности.
Њена будућност не зависи само од техничког напретка, већ и од начина на који ће друштво усмерити и надгледати њен развој.
Уколико се користи мудро и етички, АИ може допринети стварању паметнијег, сигурнијег и хуманијег света. – закључио је Никола.