Студенткиња Јелена Ђоковић одбранила је дипломски рад на тему „Примена De Bruijn графова у хибридним de novo асемблерима у биоинформатици“

Студенткиња Рачунарског факултета Јелена Ђоковић је у четвртак, 18. децембра 2025. године одбранила дипломски рад на тему Примена De Bruijn графова у хибридним de novo асемблерима у биоинформатици пред комисијом коју су чинили ментор др Горан Ракочевић и члан др Марко Младеновић.

У апстракту свог рада Јелена је истакла:

Овај рад описује примену De Bruijn графова у хибридном de novo асембловању генома. De Bruijn графови су се показали као моћан алат у организовању и представљању секвенцираних података. Методе хибридног асембловања паралелно користе технике секвенцирања кратких и дугих очитавања и на тај начин добијају прецизније и дужe секвенце непознатог генома. De Bruijn графови се налазе у језгру модерних асемблера на бази кратких очитавања, док њихова улога у хибридним асемблерима још увек није до краја дефинисана. Примена De Bruijn графова у хибридним асемблерима отвара могућност за потпунију искоришћеност савремених техника секвенцирања и решавање још увек отворених проблема као што су: репетитивни региони, структурне варијације, утицај грешака које се појављују у секвенцираном геному, резултујући високо прецизним реконструкцијама генома.

Иако De Bruijn графови нису примарна метода за асембловање генома уз помоћ дугих очитавања, њихово укључивање у хибридне assemblere показује обећавајуће перспективе за превазилажење ограничења повезаних са појединачним технологијама секвенцирања. Интегришући податке са платформи кратких и дугих очитавања, хибридни assemblere користе предности сваке технологије, што доводи до побољшане тачности асембловања, континуитета и комплетности крајњег резултата. Флексибилност De Bruijn графова као графовског приказа секвенцираних података омогућава ефикасну организацију и анализу геномске информације, олакшавајући асембловање великих и сложених генома. Наставак истраживања и развоја хибридних метода асембловања, искоришћавањем предности De Bruijn графова, има потенцијал да унапреди наше разумевање структуре и функције генома, што коначно доводи до иновација са дубоким импликацијама за различите области. – закључила је Јелена.

sbobet88 slot agb99 situs slot slot777 toto AMANAHTOTO slot SLOT GACOR AMANAHTOTO toto slot88 ASIA200 ASIA200 ASIA200 bayijudy.com situs resmi bayitoto slot gacor popotogel login situs slot eropa99 hoki99 roma77 babe138 roma77 roma77 hoki99 abadicash