Квалитет једног факултета се огледа у успеху његових студената, у ономе шта су постигли током студија, а посебно касније у каријери. Када се бивши студент определи да његова млада компанија стипендира баш студенте факултета на коме је и он својевремено студирао је сјајан показатељ да се читав процес академског образовања на том факултету одвија на прави начин. Веома смо поносни што можемо да се похвалимо да имамо таквог бившег студента који је одабрао изванредан приступ да подржи наше студенте препознавши њихов велики потенцијал и квалитет које жели да награди доделом четири полустипендије. Његов стартап, настао од идеје да направи софтвер који се бави оптимизацијом пословних процеса са циљем побољшања ефикасности и фокуса запослених, прерастао је у компанију од преко 50 чланова и 1.200 корисника широм света. Некада студент Рачунарског факултета, а данас оснивач и извршни директор компаније Workpuls, Иван Петровић, говорио нам је о свом искуству са РАФ-а и о томе зашто се определио за стипендирање РАФ-оваца.
Зашто сте одабрали да студентима Рачунарског факултета доделите полустипендије?
Први разлог је што сам и сам био на РАФ-у. Да сам током студија имао овакву стипендију она би дефинитивно подстакла мање размишљања о неким другим стварима. Можда бих више ценио само школовање када би неко други финансирао. У то време било је мало другачије интересовање људи са РАФ-а и људи са осталих факултета. Људи са РАФ-а су се знатно више бавили опипљивијим, конкретним стварима, за разлику од студената са других сродних факултета који су у то време били много више базирани на теорији. Студенти РАФ-а су једноставно тежили практичном, а како ми из индустрије сматрамо да је то неопходан део образовања, управо је један од разлога зашто РАФ. Наша идеја кроз ово стипендирање је да се студенти дотакну индустрије, да виде како све заиста функционише и то је јако битно. Када сам ја студирао, предавања професора са факултета и предавача из индустрије су се разликовала. Веома су значила знања која су нам професори преносили из свог искуства у индустрији, као и интерактивна предавања када смо радили теоретски, па практично. Сматрам да људи који ће остати при факултету, као и они који ће наставити да раде, што пре треба да остваре неки контакт са индустријом.
Шта је оно што сте посебно препознали код наших студената и желели на овај начин да наградите и подржите?
Иницијатива студената са РАФ-а је била доста изражена и када сам ја био студент, како за такмичења, тако и за пројекте који су били ван факултета. То ми је остало у сећању. Имао сам другаре са ЕТФ-а и ПМФ-а, али РАФ је некако био између свега тога, као да је имао све добре стране осталих факултета. Довољно едукације, довољно опипљивих пројеката на којима су студенти радили. Неке од ствари којих се сећам јесу препознавање говора и оперативни системи где смо заиста радили нешто конкретно што је могло да се искористи. Мислим да је тај моменат јако битан. Нама ће бити најлакше да помогнемо студентима који већ имају одређено практично искуство, за разлику од саме теорије где бисмо вероватно морали да имамо тотално другачији приступ. Ово је нешто најприближније нама и начину на који ми функционишемо.
Колико је према Вашем мишљењу битно академско образовање за будуће ИТ стручњаке, односно програмере?
Академско образовање даје јако добро знање студентима и види се заиста велика разлика између академски образованих и оних који су самоуки. Дефинитивно се то уочава кроз све ситне ствари које су прошли људи који су завршили факултете, а које неће проћи кад сами уче. Неке од њих су досадне, за неке људи неће отићи толико дубоко да их науче. Неће научити шта је испод хаубе, гледају само шта могу да користе, шта се захтева на неким пословима и конкретно ће само то радити. Изгубићемо једног дана додир са тим како све заправо функционише и користићемо само површно. Тако да баш спој академског и индустрије мислим да је оно што је најбитније и да једно без другог не функционише.
Шта стипендисти могу да очекују од стручне праксе коју им нудите у Workpuls-у и шта је оно што ће им значити за будућу каријеру?
Оно што је јако битно за студенте јесте да праксу обављају у компанијама које имају свој производ за разлику од аутсорсинга. Велика је разлика зато што компанија која гради свој производ цео живот остаје са тим производом и веома зависи од начина на који ће га градити. Са друге стране, у autsorsingу се пројекти мењају, не брине се о свим корацима. Када имате свој производ сагледавате га од почетка до краја. Студенти су доста фокусирани само на инжењеринг, те би требало да сагледају ширу слику – од тога где и како производ креће, како се дефинише оно шта ће радити, како то да направе, а један битан сегмент у свему томе је што морају да знају шта раде. Желимо да кроз кратку праксу студенти пробају да сагледају цео развојни пут производа. Док у фирмама које су autsorsing, нажалост, доступан им је само изоловани део инжењеринга где стижу захтеви, па нису упознати са целим процесом.
Шта је по Вашем мишљењу главни потенцијал младих, односно студената за Вашу компанију?
Ми имамо већ пар студената који су после РАФ-а дошли код нас да раде, тако да већ видимо њихов ентузијазам, што је супер. Затим, имају изражену жељу да уче што и нас покреће, а утиче и на то да можда више обратимо пажњу на начин на који едукујемо људе. Њихова свежина је једна исто јако битна ствар. Веома је важно да студенти истражују технологије да би видели мало већи спектар, што ми у компанији данас не радимо довољно. Управо то је тренутак када нас студенти избацују из нашег комфора и тада можемо да сагледамо како би неке ствари требало да унапредимо. Очекујемо да нешто што су истраживали током студија можемо да применимо и да то заживи код нас. Уколико би студенти желели да се придруже нашем тиму очекујемо једну лепу обострану сарадњу.
Да ли можда имате у плану неку будућу сарадњу сличну овој?
На бази идеје да. Од самих Хакатона, у чему сам уживао док сам био студент, до гостујућих предавања на факултету. Видим много прилика где ми можемо да гостујемо, на пример, на неким предметима у вези са базама података и дистрибуираним базама података. Мислим да можемо да дамо допринос и учинимо предавања занимљивијим, посебно на предметима који у себи садрже предузетништво. Ту бих ја врло радо гостовао.
1 thought on “Иван Петровић, оснивач Workpuls-a: полустипендијама подржавамо иницијативу РАФ-оваца да се баве практичним радом”
Comments are closed.