Ivan Petrović, osnivač Workpuls-a: polustipendijama podržavamo inicijativu RAF-ovaca da se bave praktičnim radom

Kvalitet jednog fakulteta se ogleda u uspehu njegovih studenata, u onome šta su postigli tokom studija, a posebno kasnije u karijeri. Kada se bivši student opredeli da njegova mlada kompanija stipendira baš studente fakulteta na kome je i on svojevremeno studirao je sjajan pokazatelj da se čitav proces akademskog obrazovanja na tom fakultetu odvija na pravi način. Veoma smo ponosni što možemo da se pohvalimo da imamo takvog bivšeg studenta koji je odabrao izvanredan pristup da podrži naše studente prepoznavši njihov veliki potencijal i kvalitet koje želi da nagradi dodelom četiri polustipendije. Njegov startap, nastao od ideje da napravi softver koji se bavi optimizacijom poslovnih procesa sa ciljem poboljšanja efikasnosti i fokusa zaposlenih, prerastao je u kompaniju od preko 50 članova i 1.200 korisnika širom sveta. Nekada student Računarskog fakulteta, a danas osnivač i izvršni direktor kompanije Workpuls, Ivan Petrović, govorio nam je o svom iskustvu sa RAF-a i o tome zašto se opredelio za stipendiranje RAF-ovaca.

Zašto ste odabrali da studentima Računarskog fakulteta dodelite polustipendije?

Prvi razlog je što sam i sam bio na RAF-u. Da sam tokom studija imao ovakvu stipendiju ona bi definitivno podstakla manje razmišljanja o nekim drugim stvarima. Možda bih više cenio samo školovanje kada bi neko drugi finansirao. U to vreme bilo je malo drugačije interesovanje ljudi sa RAF-a i ljudi sa ostalih fakulteta. Ljudi sa RAF-a su se znatno više bavili opipljivijim, konkretnim stvarima, za razliku od studenata sa drugih srodnih fakulteta koji su u to vreme bili mnogo više bazirani na teoriji. Studenti RAF-a su jednostavno težili praktičnom, a kako mi iz industrije smatramo da je to neophodan deo obrazovanja, upravo je jedan od razloga zašto RAF. Naša ideja kroz ovo stipendiranje je da se studenti dotaknu industrije, da vide kako sve zaista funkcioniše i to je jako bitno. Kada sam ja studirao, predavanja profesora sa fakulteta i predavača iz industrije su se razlikovala. Veoma su značila znanja koja su nam profesori prenosili iz svog iskustva u industriji, kao i interaktivna predavanja kada smo radili teoretski, pa praktično. Smatram da ljudi koji će ostati pri fakultetu, kao i oni koji će nastaviti da rade, što pre treba da ostvare neki kontakt sa industrijom.

Šta je ono što ste posebno prepoznali kod naših studenata i želeli na ovaj način da nagradite i podržite?

Inicijativa studenata sa RAF-a je bila dosta izražena i kada sam ja bio student, kako za takmičenja, tako i za projekte koji su bili van fakulteta. To mi je ostalo u sećanju. Imao sam drugare sa ETF-a i PMF-a, ali RAF je nekako bio između svega toga, kao da je imao sve dobre strane ostalih fakulteta. Dovoljno edukacije, dovoljno opipljivih projekata na kojima su studenti radili. Neke od stvari kojih se sećam jesu prepoznavanje govora i operativni sistemi gde smo zaista radili nešto konkretno što je moglo da se iskoristi. Mislim da je taj momenat jako bitan. Nama će biti najlakše da pomognemo studentima koji već imaju određeno praktično iskustvo, za razliku od same teorije gde bismo verovatno morali da imamo totalno drugačiji pristup. Ovo je nešto najpribližnije nama i načinu na koji mi funkcionišemo.

Koliko je prema Vašem mišljenju bitno akademsko obrazovanje za buduće IT stručnjake, odnosno programere?

Akademsko obrazovanje daje jako dobro znanje studentima i vidi se zaista velika razlika između akademski obrazovanih i onih koji su samouki. Definitivno se to uočava kroz sve sitne stvari koje su prošli ljudi koji su završili fakultete, a koje neće proći kad sami uče. Neke od njih su dosadne, za neke ljudi neće otići toliko duboko da ih nauče. Neće naučiti šta je ispod haube, gledaju samo šta mogu da koriste, šta se zahteva na nekim poslovima i konkretno će samo to raditi. Izgubićemo jednog dana dodir sa tim kako sve zapravo funkcioniše i koristićemo samo površno. Tako da baš spoj akademskog i industrije mislim da je ono što je najbitnije i da jedno bez drugog ne funkcioniše.

Šta stipendisti mogu da očekuju od stručne prakse koju im nudite u Workpuls-u i šta je ono što će im značiti za buduću karijeru?

Ono što je jako bitno za studente jeste da praksu obavljaju u kompanijama koje imaju svoj proizvod za razliku od autsorsinga. Velika je razlika zato što kompanija koja gradi svoj proizvod ceo život ostaje sa tim proizvodom i veoma zavisi od načina na koji će ga graditi. Sa druge strane, u autsorsingu se projekti menjaju, ne brine se o svim koracima. Kada imate svoj proizvod sagledavate ga od početka do kraja. Studenti su dosta fokusirani samo na inženjering, te bi trebalo da sagledaju širu sliku – od toga gde i kako proizvod kreće, kako se definiše ono šta će raditi, kako to da naprave, a jedan bitan segment u svemu tome je što moraju da znaju šta rade. Želimo da kroz kratku praksu studenti probaju da sagledaju ceo razvojni put proizvoda. Dok u firmama koje su autsorsing, nažalost, dostupan im je samo izolovani deo inženjeringa gde stižu zahtevi, pa nisu upoznati sa celim procesom.

Šta je po Vašem mišljenju glavni potencijal mladih, odnosno studenata za Vašu kompaniju?

Mi imamo već par studenata koji su posle RAF-a došli kod nas da rade, tako da već vidimo njihov entuzijazam, što je super. Zatim, imaju izraženu želju da uče što i nas pokreće, a utiče i na to da možda više obratimo pažnju na način na koji edukujemo ljude. Njihova svežina je jedna isto jako bitna stvar. Veoma je važno da studenti istražuju tehnologije da bi videli malo veći spektar, što mi u kompaniji danas ne radimo dovoljno. Upravo to je trenutak kada nas studenti izbacuju iz našeg komfora i tada možemo da sagledamo kako bi neke stvari trebalo da unapredimo. Očekujemo da nešto što su istraživali tokom studija možemo da primenimo i da to zaživi kod nas. Ukoliko bi studenti želeli da se pridruže našem timu očekujemo jednu lepu obostranu saradnju.

Da li možda imate u planu neku buduću saradnju sličnu ovoj?

Na bazi ideje da. Od samih Hakatona, u čemu sam uživao dok sam bio student, do gostujućih predavanja na fakultetu. Vidim mnogo prilika gde mi možemo da gostujemo, na primer, na nekim predmetima u vezi sa bazama podataka i distribuiranim bazama podataka. Mislim da možemo da damo doprinos i učinimo predavanja zanimljivijim, posebno na predmetima koji u sebi sadrže preduzetništvo. Tu bih ja vrlo rado gostovao.