Računarski fakultet može se podičiti profesorima kakvi se sreću na prestižnim svetskim univerzitetima. Profesori Računarskog fakulteta su među najboljim stručnjacima iz svojih oblasti, učesnici mnogobrojnih domaćih i međunarodnih, naučnih konferencija, angažovani na velikom broju istraživačkih projekata, gostujući i vanredni profesori mnogih svetskih univerziteta.
Jedan iz niza ovih brilijantnih stručnjaka je i vanredni profesor Računarskog fakulteta dr Ivan Elezović.
Profesor dr Ivan Elezović na Računarskom fakultetu predaje muzičku produkciju i dizajn zvuka, ali je i vanredni profesor na Jackson State Univerzitetu u SAD-u.
Profesor dr Ivan Elezović diplomirao je muzičku kompoziciju i elektroakustičnu muziku na Univerzitetu Manitoba, Winnipeg, magistrirao je na McGill Univerzitetu, Montreal i doktorirao na Univerzitetu Illinois. Studirao je sa eminentnim svetskim stručnjacima kao što su Michael Matthews, Randolph Peters, Zack Settel, Alcides Lanza, Guy Garnett, Erik Lund i Scott Wyatt. Dela profesora Elezovića izvođena su na značajnim festivalima i takmičenjima širom sveta te se kao kompozitor našao u monografiji “Paralelne istorije” u izdanju Muzikološkog instituta SANU. Kako izgleda kompozitorski a kako profesorski poziv iz ugla profesora dr Ivana Elezovića?
Zaposleni ste na Računarskom fakultetu u Beogradu. Zašto ste se odlučili da predajete na RAF-u?
Postoji određen broj fakulteta danas u svetu koji pružaju savremene, a samim tim i inovativne akademske programe, kao što je Multimedijalni dizajn na Računarskom fakultetu. S obzirom na to da smo dvadeset i jednu godinu u 21. veku, postaje jasno da akademske institucije, koje nude savremene akademske programe fleksibilne da se menjaju kako tržište zahteva i da idu u korak sa savremenim tehnologijama, imaju budućnost pošto samim tim imaju šta i da ponude. Jedna od savremenih tendencija na poljima raznih umetničkih polja je konstantna prisutnost multimedijalnih pristupa koje zahtevaju od sadašnjih i budućih generacija studenata da spajaju nekoliko vrsta umetnosti u odredjene projekte. Kada se na ovakav pristup doda i sveopšta digitalizacija, na koju celokupna umetnost nije imuna, dobijamo jedan sveobuhvatni program koji, sa jedne strane prati savremene tendencije pedagoških pristupa kao što je multimedija a sa druge, digitalizaciju različitih vrsta umetnosti. Prepoznajući ovakav pristup, nije mi bilo teško da se odlučim da budem deo ovako osmišljenog programa, za koji verujem da ima odličnu perspektivu i budućnost.
Predajete i na Jackson State Univerzitetu. Šta predajete na ova dva fakulteta? Da li ima sličnosti u onome što predajete?
Na Jackson State Univerzitetu predajem na Muzičkoj akademiji koja u osnovi nudi studentima širok spektar muzičkih predmeta na polju ove specifične umetnosti. Pored toga, šef sam katedre na teoriji muzike i kompoziciji koja podrazumeva i elektroakustičnu muziku. Muzički predmeti, na odseku za Multimedijalni dizajn na Računarskom fakultetu koji je osmišljen tako da je glavni akcenat na predmetima muzičke produkcije, obuhvataju procese snimanja, miksovanja i masteringa sa obraćanjem pažnje i na dizajn zvuka. Treba istaći da su predmeti muzičke produkcije u funkciji ostalih umetničkih predmeta na programu, sa ciljem što veće povezanosti sa drugim umetničkim poljima zarad pospešivanja multimedijalnog aspekta samog programa. Iz tog razloga je generalno teško uporediti oba programa jer su im polazne osnove kao i fakulteti na kojima se nalaze ovi programi prilično različiti.
Vi ste kompozitor čija su dela izvođena u Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Evropi i Aziji. Kako je biti kompozitor i profesor u isto vreme? Koliko se ta dva zanimanja isključuju ili dopunjuju?
Teško mi je da razdvojim stvaralački rad sa edukativnim jer su očekivanja na oba fakulteta na kojima sam aktivan takva, da pored pedagoškog rada, nastavljam da radim na ličnom profesionalnom usavršavanju, tako da su te dve stvari samim tim posledično povezane. Na individualnom usavršavanju se, nedvosmisleno nadogradjuje iskustvo a samim tim i neophodna širina koja se mnogo lakše prenosi i na moj pedagoški pristup u radu sa studentima. Razna iskustva sa svetskih festivala gde su mi se dela izvodila, različite prezentacije, gostovanja na univerzitetima, kao i nagrade koje sam osvajao, ne samo da mi pomažu u samoaktuelizaciji već i u razumevanju kulturoloških razlika, a samim tim i studenata iz zemalja u kojima sam bio, a u nekima i živeo, što mislim da je jedno od bitnijih aspekata samog pedagoškog pristupa. Dakle, kao što sam pomenuo, teško je te dve stvari odvojiti u mom slučaju pošto mislim da se pedagoški pristup zajedno sa stvaralačkim radom u vidu komponovanja jednostavno uklapa i dopunjuje.
Šta savetujete svojim studentima i da li imate neku svoju vrstu “filozofije” kada je u pitanju profesorski/mentorski rad?
Lično mi je bitno da pored gradiva koje je važno i planirano da se pređe na svakom predmetu, studenti dobiju i deo iskustva koja mogu da im prenesem iz svog neposrednog rada, kako bi bili spremniji za stvaran i realan život koji ih čeka posle završenih studija. Kada sam već pomenuo stvaran i realan život posle fakuteta, važno je da studenti znaju kakve i koje su im mogućnosti sa završenom strukom, kako da dođu do njih i kako da rade na samoaktuelizaciji. Isto tako, pokušavam da skrenem pažnju studentima da je velika konkurencija u gotovo svim umetničkim oblastima i da se svako od njih trudi da pokupi što više znanja na fakultetu, pošto mi je lično iskustvo pokazalo da se nikada ne zna u kakvim će se situacijama naći i šta će im biti potrebno u različitim momentima karijere. Mislim da je važno da svako od naših studenata veruje u svoj rad, talenat i kreativnost koje, uz neophodnu posvećenost i odlučnost, može da pomogne u pravljenju zavidne karijere svakog studenta ponaosob.
Da li možete da prokomentarišete rad na RAF-u sa studentima, šta mogu naučiti iz oblasti dizajna zvuka, koliko će im to znanje značiti u budućim profesijama?
Ideja predmeta Muzičke produkcije je da se studenti muzički opismene, kako bi mogli da odgovore raznim izazovima tj. projektima u kome je u najvećem broju slučajeva uključena neka vrsta muzike, zvuka ili efekta, koje bi studenti trebalo da znaju, naprave ili iskonstruišu, kako bi mogli da profesionalno odgovore ovoj vrsti izazova. Bez obzira koliko su studenti talentovani za jednu ili neku drugu vrstu umetnosti, mislim da je važno da znaju da primene sve ono što im nudimo na Računarskom fakultetu, jer je u pitanju širok spektar predmeta, koje vode profesori koji, nesumnjivo poseduju veliki potencijal, usled čega svako od studenata treba da iskoristi priliku, da pre svega, napreduje na individualnom planu. Poenta je da, što više znanja i iskustva dobiju od onoga što im se nudi na fakultetu, lakše će im biti kasnije u profesionalnom radu.
Šta biste poručili mladima koji razmišljaju da upišu Multimedijalni dizajn na RAF-u? Zašto da upišu baš RAF?
Mislim da je Multimedijalni dizajn na Računarskom fakultetu, pre svega, spoj talentovanih profesora, inovativnog programa, zavidne organizacije, kvalitetne opreme koju fakultet nudi, fleksibilnosti programa i generalno talentovanih studenata. Razlog upisivanja ovakvog programa leži u praćenju savremenih tendencija obrazovanja, kao i u uvođenju brzih promena u sam program, kako bi se na ovaj način ostalo u koraku sa savremenim pedagoškim tokovima i obrazovanjem.