Profesor Računarskog fakulteta u Beogradu Dragan Urošević objavio je preko 60 radova u istaknutim međunarodnim časopisima, međunarodnim i domaćim konferencijama. Bio je predsednik Organizacionog odbora druge međunarodne konferencije posvećene Metodi promenljivih okolina i član Programskog odbora većeg brojakonferencija posvećenih Metodi promenljivih okolina. Član je uređivačkog odbora časopisa ComSIS i YUJOR. Takođe je i član Programskog odbora simpozijuma o operacionim istraživanjima SYM-OP-IS.
Glavna oblast interesovanja profesora Dragana Uroševića su problemi kombinatorne i globalne optimizacije.
Kod ovih problema cilj je odrediti tzv. optimalno rešenje koje predstavlja globalni minimum ili globalni maksimum neke funkcije koja se još zove i funkcija cilja. Ta funkcija obično ima veliki broj argumenata (nepoznatih veličina), pri čemu ti argumenti treba da zadovoljavaju neke uslove (ograničenja). Najčešće su vrednosti nekih ili svih nepoznatih celi brojevi i tada kažemo da je to problem mešovito celobrojnog (linearnog) programiranja.
Najpoznatiji problem iz ove oblasti je dobro poznati problem trgovačkog putnika. Trgovački putnik treba da poseti određeni broj gradova i da se vrati u grad iz koga je krenuo ali tako da ukupni pređeni put bude što kraći. Ovaj problem je bio predmet interesovanja i znatno pre pojave računara. Sa pojavom računara poraslo je interesovanje za ovaj problem jer se pomoću računara mogao rešavati problem sa vrlo velikim brojem ulaznih podataka (gradova koje bi trebalo da obiđe putnik).
Danas postoji velika biblioteka ulaznih podataka (takozvanih instanci) za problem trgovačkog putnika. Najveće instance imaju na desetine hiljada gradova (mesta) koje treba da obiđe putnik. Problem trgovačkog putnika je samo jedan od predstavnika problema kombinatorne optimizacije. Svi oni su, manje više, nastali pri proučavanju nekog problema iz realnog života pri čemu su manje ili više apstrahovane neke stvari vezane za te probleme. Većina od problema spada u grupu tzv. NP-teških problema.
Glavna odlika tih problema je da bar za sada ne postoje tačne metode koje na klasičnim računarima određuje tačno rešenje u vremenu koje se izražava u obliku polinoma koji zavisi od dimenzije problema (veličine problema). Zbog toga se obično razvijaju priblizne metode za rešavanje tih problema. Njihova je odlika da u nekom razumnom vremenu pronalaze rešenje koje ne mora biti optimalno ali je po vrednosti funkcije cilja blizu optimalnog rešenja (npr.dužina pronađene maršute trgovačkog putnika je vrlo blizu dužine optimalne (najkraće)) rute.
Problemi koje je profesor Dragan Urošević proučavao sa svojim kolegama se mogu svrstati u nekoliko grupa:
1.Varijante problema trgovačkog putnika. Od osnovne varijante problema trgovačkog putnika je nastao veliki broj varijanti:
-problem trgovačkog sa vremenskim prozorima – svaki korisnik koga treba da poseti trgovački putnik ima neki vremenski interval (prozor) u kome može da primi robu od trgovačkog putnika tako da, ako putnik stigne pre početka tog intervala, mora čekati do početka tog intervala.
-problem trgovačkog putnika sa preuzimanjem i isporukom – neki od korisnika koje treba da poseti putnik su proizvođči (npr. izdavačke kuće, mlekare, klanice), a drugi su potrošači (npr. kiosci , marketi, mesare). Svaki proizvođač predaje putniku određenu količinu proizvoda, a svaki potrošač potražuje određenu količinu proizvoda.Putnik ima vozilo ograničene nosivosti i treba da u nekom redosledu obiđe korisnike, preuzme robu od proizvođača i isporuči potrošačima, ali tako da pređena maršuta bude što kraća.
-problem isporučioca (Traveling Deliveryman Problem) je vrlo sličan problemu trgovačkog putnika. Od problema trgovačkog putnika se razlikuje
samo po vrednosti (kriterijumu) koja se minimizuje: kod problema trgovačkog putnika je potrebno minimizovati dužinu ture, a kod problema isporučioca treba minimizovati zbir vremena dolazaka (ili vremena opsluživanja) korisnika.
-varijante hab lokacijskih problema. Kod ovih problema postoji određen broj mesta između kojih se vrši transport robe (za svaki par mesta je poznata količina robe koja se transportuje između njih). Da bi se transport pojeftinio, uspostavlja se određeni broj centara za prikupljanje robe (habovi). Habovi se nalaze na nekim od mesta, dok se mesta u kojima ne postoje habovi pridružuju jednom ili više habova. Roba između mesta A i B se transportuje tako što se transportuje od mesta A do haba pridruženog mestu A, zatim od haba pridruženog mestu A do haba priruženog mestu B i konačno od mesta pridruženog mestu B do mesta B (znači ne može se direktno transportovati između dva mesta koja nisu habovi). Transport između habova je jeftiniji (ili brži) jer se odvija korišćenjem jeftinijih (bržih) prevoznih sredstava. Potrebno je odrediti raspored (zadatog broja) habova tako da se minimizuje ukupna cena transporta ili cena transporta između dva mesta između kojih je najskuplji transport. Zavisno od toga koji se od dva kriterijuma minimizuje, kao i od toga da li se jednom mestu (korisniku) može pridružiti jedan ili više habova, postoji veći broj varijanti hab lokacijskog problema.
2. Problemi podele elemenata skupa tako da se minimizuje / maksimizuje različitost ili sličnost (diversity/similarity). Za svaki par elemenata skupa je poznata različitost. Porebno je elemente skupa podeliti u grupe, tako da se minimizira ili maksimizira različitost između elemenata koji se nalaze u istoj grupi. Pri tome broj elemenata u grupama ne može biti manji od zadatog minimalnog broja, niti veći od zadatog maksimalnog broja. Jedan od poslednjih problema koji je nedavno istraživan je problem putujućeg servisera sa profitom (Traveling Repairman with Profits Problem). Serviser ima određen broj svojih klijenata. Kod svakog od njih treba obavi neko servisiranje i za to servisiranje ostvaruje određenu zaradu (nije ista za sve klijente). Ali ta zarada se smanjuje za vreme koje je proteklo od nekog početnog trenutka (npr. početak dana kada servser kreće iz svoje radnje) do trenutka kada je stigao do tog klijenta (tj. za vreme potrebno da opsluži tog klijenta). Vreme dolaska do nekog klijenta je porporcionalno dužini ture koju je prešao. Za ovaj problem su profesor DraganUrošević i kolege su predložili metodu baziranu na metodi promenljivih okolina. Ta metoda po karakteristikama značajano prevazilazi sve postojeće metode (na test instancama gde je broj klijenata 500, rezultati su bolji za više od 1%). Dobijeni rezultati su objavljeni u radu Solving the traveling repairman problem with profits: A Novel variable neighborhood search approach koji je publikovan u istaknutom međunarodnom časopisu Information Sciences.