Студенткиња Сања Васиљковић одбранила је дипломски рад на тему „Генетски алгоритми у музици“

Студенткиња Рачунарског факултета Сања Васиљковић је у суботу, 27. августа 2022. године одбранила дипломски рад на тему Генетски алгоритми у музици пред комисијом коју су чинили ментор др Јелена Васиљевић и члан др Душан Вујошевић.

У уводу свог рада Сања је истакала следеће:

Генетски алгоритми представљају део веће групе алгоритама из области вештачке интелигенције. Они генеришу решења за оптимизацију проблема коришћењем техника инспирисаних природном еволуцијом, као што су наслеђивање, мутација и селекција. Генетски алгоритми су базирани на Дарвиновој теорији еволуције, по којој унутар једне популације најчешће остају најбоље прилагођене јединке. Нова генерација јединки се добија укрштањем јединки из претходне генерације, при чему се повремено може догодити да дође до мутације на неким генима. Очекује се да ће се сваком новом генерацијом добијати популација јединки која је боље прилагођена окружењу.

Интензиван развој информационих технологија диктира употребу рачунара и других електронских уређаја у свим сферама живота, па тако и у уметности. Са друге стране, креативност и способност стварања новог и непоновљивог естетски вредног садржаја је искључива људска делатност. Одређивање начина и анализа параметара који рачунаре могу да усмере ка успешном симулирању креативних људских способности и конкретно компоновању музике, су данас предмет изучавања научне области која се налази на тромеђи математике, информатике и теорије музике.

Музика је од античких цивилизација била предмет изучавања математичара. Још у Старој Грчкој су, у времену Питагоре, препознате математичке правилности које описују „складне интервале“. Покушаји формализовања музике и процеса компоновања нису заобишли ни славне композиторе као што су Бах, Хајдн или Моцарт. Значајан корак ка формализовању музике и „кроћењу“ бесконачног простора свих могућих тонова представља увођење дванаест тонске једнако темпериране скале. У новије време, од средине двадесетог века, употребом рачунара повећава се и број покушаја употребе алгоритама у компоновању музике. Развој електронских музичких инструмената диктира и развој и синтезу нових звукова, што је опет засебна област науке, у којој поред математике, теорије музике и рачунарства, значајну улогу играју научне области физике и електротехнике. – закључила је Сања.

Фотографије са одбране доступне су у галерији.