Студент Рачунарског факултета Стефан Бургић је у петак, 5. новембра 2021. године одбранио дипломски рад на тему Чиста архитектура и солид принципи пред комисијом коју су чинили ментор, др Бојана Димић Сурла и члан, др Драган Урошевић. У уводу свог рада Стефан је исакао следеће:
Реч “архитектура” се често користи у контексту резоновања на вишем нивоу, као нешто потпуно одвојено од детаља нижег нивоа, док се “дизајн” користи за структуру и одлике на нижем нивоу. Заправо између ова два термина не постоји разлика. Често се прави поређење архитектуре софтвера са архитектуром грађевине. Архитекта који ради на изградњи куће, направиће архитектуру куће. Она ће бити изражена кроз облик куће, спољашњи изглед, и организацију унутрашњег простора и распореда просторија. Архитекта ће у својим нацртима такође имати и одређене детаље као што су распоред утичница, сви прекидачи и светла, распоред грејних јединица. У својим нацртима архитекта ће имати све детаље које подржавају све структуре високог нивоа. Исто се односи и на архитектуру софтвера. Детаљи ниског и структура високог нивоа су део исте целине. Једно без другог не иду. Не постоји јасна линија која их раздваја.
Како постоје принципи које бисмо требали да поштујемо на вишем нивоу, приликом креирања архитектуре система,тако постоје и принципи које поштујемо на нижем нивоу. Добар софтверски систем заснива се на чистом коду. Уколико је зграда грађена лошом циглом, њена архитектура није битна. … Чиста архитектура се заснива на чистом коду. SOLID принципи дају смернице које треба поштовати како бисмо писали лако проширив и одржив код. Принцип јединствене одговорности и принцип сегрегације интерфејса заснивају се на мањим типовима података, на модулима који су кохезивни. Када се користе мали и кохезивнити типови података постоје лако поштовати и пратити отворено – затворени принцип јер се нове функционалности могу додавати кроз нове класе и модуле. Лакше је имплементирати интерфејс у потпуности уколико је он мањи и кохезивнији и уколико се интерфејс креира на основу потребе у систему – тј. лакше је пратити Лисков принцип замене. Уколико се прати отворено -затворени принцип, један од битнијих начина за промену понашања методе је прослеђивање зависних података, што условљава поштовање принципа инверзије зависности. – закључио је Стефан. Фотографије са одбране налазе се у галерији.