Поступак коришћења наших тела за омогућавање приступа разним услугама изазива забринутост због компромиса између погодности и приватности У школској кантини у Гејтсхеду, камере скенирају лица деце и аутоматски им наплаћују храну пошто их идентификују помоћу препознавања лица. Око 400 километара даље, у северном Лондону, особље у старачком дому недавно је учествовало у тестирању технологије која користи податке о лицу да би се потврдио њихов статус вакцинације против ковида-19. У продавницама широм земље, паметни CCTV систем, који користи базу података појединаца за које се сматра да су сумњиви, упозорава запослене на потенцијалне крадљивце.
У сваком наведеном случају, биометријски подаци су коришћени да би се уштедели време и новац. Међутим, све већа употреба наших тела за омогућавање приступа областима јавне и приватне сфере покренула је питања о свему, од приватности до безбедности података и расних проблема. Америчка компанија CRB Cunninghams, чија се технологија препознавања лица поставља у кантинама, саопштила је да њени системи убрзавају плаћање и могу смањити ризик од ширења ковида-19 преко контакта са површинама. Систем је први пут тестиран у школи Кингсмедоу у Гејтсхеду прошле године и десетине школа су се пријавиле за коришћење те технологије.
Међутим, одушевљење почиње полако да бледи пошто је савет Северног Ершира суспендовао употребу технологије у девет школа због негативних реакција. Одлука да се повуче уследила је након што су родитељи и стручњаци за етику података изразили забринутост да компромис између погодности и приватности можда није у потпуности размотрен. Иако се ради о уштеди времена, поставља се питање да ли због тога треба имати негде базу података о лицима деце. Многи стручњаци сматрају да је коришћење биометријских података деце претерани поступак за смањивање редова за ручак. Ако научимо децу да је сасвим нормално да користе своје тело за одређене трансакције, онда се тако условљава цело друштво да користи системе за препознавање лица.
Стручњаци су забринути да системи биометријских података нису само у неким случајевима мањкави, већ полако и скоро неприметно, али све више улазе у наше животе, а ми о тим системима имамо само ограничено знање или их слабо разумемо.
Постоје примери који показују како употреба такве технологије може да буде ауторитарна, а Кина нуди неке од екстремнијих преседана. Рецимо, после низа крађа тоалет-папира из јавних објеката у парку у Пекингу, од корисника је затражено да се подвргну скенирању лица пре него што извуку било који лист тоалет-папира, а у Шенжену су пешацима који су прелазили улицу кад је било црвено светло постављали лица на билборд. У Америци је 2020. године откривено да је мало позната компанија под називом Clearview AI прелистала сајтове друштвених медија као што је Фејсбук, да би прикупила податке о лицима корисника и тако је скупила више од 3 милијарде слика које би могле да буду подељене полицији.
Неке од технологија које треба да буду уведене у Великој Британији изгледају, на први поглед, безопасније. Еуростар тестира да ли се подаци о лицу могу користити за укрцавање у возове који пролазе кроз тунел испод канала, користећи технологију коју је изградио амерички Entrust. Градоначелник Манчестера разговарао је са компанијом FinGo, чија технологија анализира јединствени узорак вена на прстима људи. Примене које се разматрају су плаћање аутобуса и добијање приступа универзитетима и обезбеђивање лекова на рецепт, док је градски орган за издавање дозвола одобрио коришћење те технологије у угоститељским објектима. FinGo каже да чува кодирану верзију узорка вена прстију, коју лопови не могу да реконструишу обрнутим поступком, док се различити сегменти података чувају на различитим местима ради повећања безбедности.
Почетком ове године, у три старачка дома у северном Лондону, лондонска компанија за верификацију лица eProov тестирала је системе који омогућавају особљу да верификује свој ковид-статус користећи своје лице. Како тврде у компанији, та технологија се тренутно не користи нигде, али eProov је једна од неколико фирми чији су системи уграђени у апликацију Министарства здравља која се користи када пацијенти желе да приступе услугама као што су њихов ковид-статус или кад желе да закажу термин код лекара опште праксе користећи своје лице. Такве апликације изазвале су забринутост међу технолошким стручњацима и групама за заштиту грађанских слобода, јер корисници треба да знају колико дуго се чувају њихови подаци, колико су ти подаци сигурни, па чак и да ли стране агенције за заштиту закона могу да захтевају да их виде.
Други стручњаци истичу да се биометријска технологија ослања на наше поверење у људе који њоме управљају. У Москви, корисници познатог градског Метро система сада могу да плаћају лицем, што је систем који је, бар за сада, добровољан.
Технологија која је већ уобичајена у Великој Британији изазвала је забринутост због угрожавања грађанских слобода. Лондонска фирма FaceWatch продаје безбедносне системе који упозоравају запослене у радњи на присуство „сумњивца“ – обично некога ко се понаша чудно или је раније ухваћен у крађи. Почео је као систем за уочавање џепароша у Гордоновом винском бару у центру Лондона, чији је власник Сајмон Гордон, оснивач фирме FaceWatch.
Камере скенирају лице свакога ко улази у зграду и упоређују га са базом података људи које треба посебно проверити.
Међутим, стручњаци су забринути јер би таква технологија могла да достигне широку употребу. Истраживање је показало да је софтвер за препознавање лица мање прецизан код обојених људи и жена. Такође, указују на то да је потенцијално могуће да постојећа људска пристрасност буде уграђена у наводно неутралну технологију. У многим случајевима није јасно коме су такви системи одговорни и како појединци могу да оспоре одлуке које такви системи доносе. „Шта се догађа ако сам погрешно оптужен или ме је алгоритам погрешно повезао са неким другим?“, питају се стручњаци. „То је приватна правда, а ви сте потпуно немоћни да те грешке исправите.“
Компанија FaceWatch је саопштила да не дели податке о лицу које поседује са полицијом, иако им може приступити ако се пријави прекршај. Компанија је саопштила да смањује ризик од погрешне идентификације тако што осигурава да су камере постављене при добром осветљењу како би се побољшала тачност, а сви гранични случајеви се упућују на непосредну проверу. Људи на листи сумњивих могу, каже, да оспоре одлуку. Компанија је додала да чува податке о лицу до две године и да су шифровани и заштићени као у банци.
Међутим, стручњаци напомињу да су безбедносни системи који чувају наше биометријске податке најсавременији само до оног тренутка када се у њих незаконито упадне. Дакле, не поставља се питање да ли је то могуће, већ када ће се то догодити, јер како нам је добро познато, на интернету све може да се хакује. Требало би да будемо опрезни када је у питању увођење нове технологије само зато што обећава да ће нам олакшати живот. Чим се развије нека иновација, она проналази своје место у друштву. Ипак, понекад је цена коју за то плаћамо превисока.