Лефт Аноним је британски, трансхуманистички биохакер. Уградио је разне електронске уређаје у своје тело. Његов циљ је да користи технологију да би превазишао људска физичка и ментална ограничења. Овај трансхуманиста је у последњих 14 година уградио преко 50 чипова, антена и магнета у своје тело да би постао киборг. Лефт Аноним се подвргао свим тим операцијама без анестезије и без гаранције да ће бити безбедно обављене.
„Желео бих да кажем да сам то урадио зато што следим велику традицију самосталног експериментатора у науци, или зато што је практични трансхуманизам за мене више од филозофије (то је мој живот), али делом сам то урадио из забаве. Само сам желео, и још увек желим, да имам изоштренија чула“, написао је Аноним на свом блогу Сапиенс Анонимоус.
На свом блогу је написао да је Лефт Аноним британски биохакер без лица и родног опредељења. Недостају му и богови и новац, а воли људе, науку и практични трансхуманизам.
Неки ће га означити као киборга, али за трансхуманисте, он је „постчовек“. За сада, Анониму се више свиђа другачији, а то је „гриндер“, што означава хибрид човека и машине. Трансхуманизам се односи на „оптимизацију“ људског тела. Трансхуманизам је покрет који има за циљ да трансформише људско тело развојем технологија које побољшавају физичке, психолошке и интелектуалне способности – постчовек је неко ко је у стању да постигне ту трансформацију. Корени трансхуманизма могу се пронаћи у сајберпанк литератури. Ако нисте упознати са романима из овог жанра, можда су вам познати филмови или видео-игре, као што су „Блејдранер“ или „Сајберпенк 2077“. Аноним на свом блогу спомиње научнофантастични роман Вилијама Гибсона „Неуромант“ као прву књигу која му се свидела. Она приказује будућност у којој технологија има утицај, често негативан, на друштвену и/или културну парадигму. Покрет има свој жаргон, који сте можда већ наслутили у овом чланку. На пример, Лефт себе сматра биохакером, а биохакер је неко ко модификује своје тело уз помоћ технологије да би другачије функционисало. Аноним себе описује као практичног трансхуманисту. Неки трансхуманисти више воле да се држе теоријске стране покрета, док Аноним користи чипове, антене и друге уређаје да би, заправо, „хаковао“ своје биолошке системе.
Више од 50 болних операција
На свом блогу Лефт води евиденцију о својим хируршким имплантима. Први је уградио 2007. године, када је уз помоћ пријатеља убацио чип у руку да би могао да плаћа дланом уместо кредитном картицом.
Операције су изузетно болне, јер није могао да користи анестезију пошто доктори нису хтели да му помогну у његовим подухватима. Међутим, Аноним може да трпи бол. Све његове операције имале су два циља – да открију који уређаји могу да помогну људима да превазиђу своје физичке и менталне границе и да се побољшају ако је могуће. Аноним је желео да стекне додатна чула. Да би то постигао, обавио је неколико операција уметања магнета у прсте. Они се активирају малим намотајима жице повезаним са спољним сензорима, као што су инфрацрвени детектори, и омогућавају биохакеру да осети растојање између руку и предмета.
Он није једини биохакер са посебним моћима. Како је ЦНН објавио, уметница Мун Рибас уградила је сеизмичке сензоре у стопала да би забележила земљотресе који се дешавају широм света. Рибас је кореографкиња и плесачица и осећа да је њено тело боље повезано са Земљом захваљујући технологији. Практични трансхуманизам има своје противнике. Неки сматрају да је модификовање тела на тај начин, посебно с обзиром на бол који је неизбежан, потпуно сулудо. Аноним не очекује да ће неко кренути његовим стопама. Каже да има блог само да би оставио записе о својим успесима и неуспесима и да схвата какве последице све те операције могу имати на његово тело.
Непознавање медицине стварало му је проблеме. На догађају за биохакере у Сједињеним Државама, 2019. године, под називом ГриндерФест, Аноним је представио експериментални уређај: „пиратску кутију“ са чипом, УСБ меморијом и WiFi антеном. „Корисници се једноставно повежу на њега преко свог телефона или рачунара и могу да преузимају/учитавају датотеке и анонимно ћаскају“, написао је на свом блогу. Уз помоћ колега и волонтера, успео је да стави апарат у надлактицу десне руке, што је изазвало већи бол него што је очекивао.
Неколико месеци касније, у јануару 2020. године, Аноним је објавио да је експеримент пропао. Врата таксија су ударила уређај, а рука му је толико натекла да је мора да оде у ургентни центар. Према Анонимовим речима доктори су му под хитно заказали операцију јер су сматрали да је цела ситуација потпуно бизарна. Инсистирали су да се уређај извади. Један угао уређаја је пробио кожу и кроз тај отвор је цурила нека гнојна течност. Због тога се сложио са њиховим мишљењем и дозволио им да изваде уређај. У целој тој процедури, дошло је до оштећења нерава, тако да десну руку сада теже користи. Због тога саветује све оне који би се одлучили на такав потез да не стављају огромне уређаје у своје руке. Реакције на његове објаве су различите, али неки су чак нашли и инспирацију у њима. До 2016. године, његов блог је имао више од 600.000 посетилаца и постао је кључна референца за будуће биохакере и трансхуманисте. Сајберпанк графички роман Метал Мејд Флеш инспирисан је Анонимовим животом и подухватима. Њега, међутим, не занима слава. Јасно је истакао да му је циљ да олакша живот другим биохакерима у будућности.