Навешћемо неке од вештина и програмских језика које послодавци траже.
Пошто се очекује се да ће недостатак софтверских програмера озбиљно угрозити предузећа 2022. године, компаније очекују још један тежак период јер потражња за програмерима расте, а недовољно их је на тржишту рада.
Анкета која је обухватила 14.000 програмера и компанија које траже такве кадрове и која је спроведена преко програмерске платформе CodinGame показала је да се скоро половина послодаваца бори да пронађе одговарајуће кандидате за технолошка радна места.
Због тога, управници кадровских служби предвиђају да ће запошљавање квалификованих програмера представљати највећи изазов у 2022. години. Дакле, околности се у том смислу нису много промениле у односу на претходну годину. Наиме, ове године нешто више од трећине (или 35 процената) послодаваца се нада да ће запослити више од 50 програмера, док амбициозних 15 процената намерава да запосли више од 200, како се наводи у споменутој анкети.
Међутим, иако је 53 процента организација повећало свој буџет за запошљавање програмера, то се компензује појачаном потражњом за технолошким стручњацима пошто дигитализација брзо осваја предузећа и различите привредне гране.
Послодавцима је посебно тешко да пронађу кандидате који би одговарали одређеним специјализованим пословним потребама. Ове године, истраживање је показало да су развој веба, DevOps (развој софтвера и информатичке операције) и вештачка интелигенција/машинско учење међу технолошким вештинама које кадровске службе компанија највише траже.
Очекује се да ће компаније најтеже остварити планове за запошљавање full-stack и back-end инжењера. Иако су то уобичајена радна места у технолошкој индустрији, представници кадровских служби који су били анкетирани рекли су да су full-stack и back-end инжењери потребни у толико великом броју да ће бити тешко да пронађу довољно стручних кадрова, јер понуда уопште не одговара потражњи.
Када је реч о програмским језицима, JavaScript, Java и Python су три језика која ће компаније тражити у 2022. години. Осим тога, анкета је показала да постоји потражња и за програмерима који познају специфичне програмске језике, као што су Clojure и Scala. Пошто се ти програмски језици не предају у школи или на универзитету, многи програмери можда нису свесни да постоји потражња за њима.
Те програмске језике фаворизују технички директори који желе да испробају нешто другачије јер верују у функционалне језике. Постоји став да функционални језици имају мање „нежељених ефеката“ од других програмских језика, тако да их је лакше тестирати.
Међутим, потешкоћа са таквим приступом је у томе што компаније које су усвојиле те технологије углавном привлаче само програмере који имају сличан начин размишљања.
Велика је потражња и за програмерима који раде у програмским језицима Go и Swift. Го се све више користи у оквиру DevOps-а, док је Swift програмски језик који се сада користи за прављење апликација за Apple iOS уређаје. Пошто је Swift релативно нов језик, веома су ретки програмери који га познају.
Од самог почетка пандемије, велика је потражња за DevOps стручњацима. Многи DevOps алати су написани у програмском језику Go, али уз недостатак стручњака за DevOps, такође постоји недостатак програмера који познају Go.
Преговарачка моћ
С обзиром на то да постоји повећана потреба за софтверским способностима, јер компаније пребацују своју радну снагу у облак и уводе нове дигиталне понуде, преговарачка моћ ИТ стручњака постаје све већа.
У споменутој анкети је откривено да су компаније повећале буџете за запошљавање програмера у 2022. години због повећане потражње за софтверским вештинама, што, с друге стране, значи да програмери могу да захтевају веће плате.
У истраживању се наводи да се таква конкуренција додатно појачава масовним запошљавањем, при чему се проценат компанија које би запослиле од 201 до 500 програмера удвостручио од 2021. године, а број компанија које би запослиле више од 500 програмера повећао се за 50 процената.
У анкети се, такође, наводи да се све више послодаваца окреће слободним агентима и радницима по уговору да би премостили јаз у понуди и потражњи. Наиме, 42 процента компанија је рекло да се све више ослањају на привремене раднике током пандемије.
Истраживачи су у оквиру анкете приметили да су програмери имали „већи избор кад је глобално усвојен рад на даљину“, при чему је 66 процената програмера прешло на такву врсту рада због ковида-19.
Многи од њих се надају да ће такав тренд опстати и кад се пандемија оконча. Наиме, 70 процената анкетираних програмера је рекло да жели да ради на даљину, од којих би 33 процента радије радили на даљину пуно радно време, а 37 процената жели да своје време подели између куће и канцеларије.
Све се уклапа са оним што послодавци нуде, показало је истраживање. Дакле, један од три послодавца нуди потпуни рад на даљину, док 29 процената нуди флексибилне, односно, „хибридне“ опције.
У извештају анкете се наводи да су такве околности сасвим повољне, јер ограничавање рада програмера на канцеларију сигуран је начин да се смањи способност ангажовања програмера и да компаније буду мање привлачне од конкурената.